SANKCIJE ZA VEČNOST

NIKOLAS K. GVOZDEV Kongres želi da američka batina bude jasno vidljiva, ali sankcijama nije...

NIKOLAS K. GVOZDEV

Kongres želi da američka batina bude jasno vidljiva, ali sankcijama nije ostavio izlaz ako se situacija promeni

Izgleda da voz ruskih sankcija ubrzano napušta kongresnu stanicu, zbog čega je veoma malo verovatno da će oba doma zakonodavne vlasti želeti da pretresu njegove zakonske odredbe, naročito dok predstojeća letnja pauza zove na beg iz vašingtonske vreline. Ipak, to nagoni članove Kongresa da, ukoliko žele da nastave sa ovim kursom akcije (a apsolutna većina glasala je u prilog različitih verzija sankcija, kako u Kongresu, tako i u Senatu, u daleko većem broju od onog koji je potreban da se preinači bilo kakav potencijalni predsednički veto), uzmu predah i razmotre neke promene.

Kad su naši evropski saveznici prvi put uvodili široke sankcije Rusiji zbog njenih akcija u Ukrajini, u njih su ugradili ključnu zaštitnu meru – polugodišnje preispitivanje procesa. Zbog toga što sankcije EU moraju biti obnavljane svakih šest meseci, Evropljani imaju priliku da procenjuju da li je došlo do nekakvog napretka. Takođe, tako imaju mogućnost da svoje sankcije prilagođavaju u slučaju da dođe do dodatnih prekršaja (od strane Rusije; prim. prev.) ili ako žele da ohrabre pozitivan razvoj događaja. U evropskim sankcijama postoji široka fleksibilnost koja nedostaje aktuelnom predlogu američkih sankcija. Trenutno nema ni konkretnog vremenskog okvira nakon kojeg će sankcije biti razmotrene niti jasnog kriterijuma koji određuje u kom slučaju će se smatrati da je rusko ponašanje usklađeno sa odredbama tog zakona. Osim toga, ne postoji ni mehanizam za brzo ili delotvorno ublažavanje ukoliko bude ostvaren pozitivan ishod.

KONGRESNI BES
Mnogi eksperti su retrospektivno zaključili da bi američki embargo na žitarice, koji je Sovjetskom Savezu uveden zbog invazije na Avganistan, bio najefikasniji da je vremenski ograničen na jednogodišnji period. Time bi bio poslat jasan signal američkog neslaganja i izbegnuto da SAD budu saterane u ćošak. Vremenom su Sovjeti pronašli način da ta odluka ne ugrozi njihovu politiku u Avganistanu, a domaći komercijalni pritisak da se obnovi prodaja, koji su vršili američki farmeri, odneo je pobedu nad geopolitičkim aspiracijama, zbog čega je embago ukinut. Stručnjaci koji pomažu Kongresu u izgradnji okvira za aktuelni predlog sankcija takođe su uklonili neke od predloga koji bi najverovatnije izazvali probleme sa ključnim saveznicima SAD i potkopali transatlantsko jedinstvo o postojećem režimu sankcija.

S obzirom na stepen besa u Kongresu zbog ruskih akcija u Siriji, Ukrajini i tokom prošlogodišnjih izbora, bila je neizbežna neka vrsta zakonodavnog odgovora. Uvođenje velikih sankcija sadržanih u oba nacrta zakona uz vremensko ograničenjem do 2018. godine – nakon održavanja ruskih predsedničkih i američkih međuizbora (midterm elections) – bio bi pametan potez. Na taj način Kongres bi tada mogao da sagleda i proceni da li je bilo napretka u Siriji i Ukrajini, što bi mogao biti efikasniji način upotrebe američkog geoekonomskog oruđa. Osim toga, članovi Kongresa, koji su jasno stavili do znanja da nemaju poverenja u procenu aktuelnog predsednika o tome kada je Rusija ispunila kriterijume za ukidanje sankcija, možda bi trebalo da razmotre žele li da to pravo bude nedostupno i budućim stanovnicima Bele kuće.

kongress02Pre ili kasnije imaćemo novog američkog predsednika, a novi predsednik će sedeti i u Kremlju, makar i zbog bioloških razloga. U skladu sa aktuelnim zakonodavstvom, tada neće bilo mogućnosti da budući američki predsednik brzo iskoristi prednost promenjenih uslova u Moskvi. Istorija pokazuje da nedostatak fleksibilnosti ili mehanizama ublažavanja sankcija Kongresa može stvoriti nepotrebne komplikacije za SAD. Na primer, trebalo je da prođe dve decenije od trenutka kad je Rusija pokazala da u potpunosti poštuje sve odredbe Džekson-Vanikovih sankcija do njihovog ukidanja. Ponavljam, naše evropske kolege – posebno francuski predsednik Emanuel Makron – koji se takođe izgleda suočio sa naporima Rusije da osujeti njegovu izbornu pobedu – priznaju potrebu za fleksibilnošću po pitanju kako i kada će Rusiji biti uvedene sankcije i žele da ostave otvorenu mogućnost za prilagođavanje promenjenim okolnostima.

NEPOVERENjE KONGRESA U PREDSEDNIKE
Kongres je u prošlosti primenjivao klauzule o ukidanju sankcija koje je usvajao protiv zemalja kao što je Iran. Te klauzule su od zakonodavne vlasti zahtevale da periodično proverava kako bi se utvrdilo da li je produžavanje sankcija opravdano. Aktuelne sankcije protiv Rusije nemaju takve odredbe, i zbog toga sadrže rizik da možda neće prinuditi Moskvu da umiri svoje ponašanje. Naprotiv, Rusija može zaključiti da nema podsticaj za nuđenje ustupaka, jer je malo verovatno da bi time mogla ispuniti uslove da Kongres ukine sankcije.

putintrampkongressPoslanici (zakonodavci) veruju da predsednik Barak Obama nije dovoljno kaznio Moskvu zbog njenih navodnih prekršaja u 2016. godini, a da predsednik Donald Tramp nema veliki motiv da to učini, pa žele da obezbede da američka batina bude jasno vidljiva. Ali, kao što je bivši predsednik primetio, uvek treba imati „izlaz“ u slučaju da se situacija promeni. Kongres možda nije raspoložen da ugradi takve odredbe u zakon koji se sprema predsedniku na potpis, ali bi trebalo da razmotri neke revizije – ako ne sada, onda kasnije – kako njegovo usvajanje ne bi odvelo američku politiku u ćorsokak.

Nikolas K. Gvozdev je viši urednik „Nacionalnog interesa“ (The National interest) i profesor Koledža ratne mornarice SAD na katedri za nacionalnu bezbednost

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

 

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u