PRAVA ŽRTVA SANKCIJA SAD PROTIV RUSIJE

DAJANA DžONSTON Američke sankcije protiv Rusije predstavljaju udar na zapadnoevropske saveznike SAD Znaju li...

DAJANA DžONSTON

Američke sankcije protiv Rusije predstavljaju udar na zapadnoevropske saveznike SAD

Znaju li oni šta rade? Shvataju li da se njihove mere mogu razumeti kao objava ekonomskog rata njihovim dragim evropskim „prijateljima“ iako je američki Kongres primenio drakonske mere ciljajući dalje slabljenje predsednika Trampa i eliminišući bilo kakve njegove poteze ka unapređenju odnosa sa Rusijom.

Znali ili ne, očigledno je da ih ne zanima. Američki političari na ostatak sveta gledaju kao na američko zaleđe, koje će oni nekažnjeno eksploatisati i zlostavljati.

Zakon broj 3364 pod nazivom Suprotstavljanje Amerike protivnicima kroz sankcije su 25. jula usvojili svi sem trojice članova Predstavničkog doma. Raniju verziju su usvojili svi sem dvojice senatora. Siguran prolaz kroz zonu predsedničkog veta već je izvestan.

Izlivi besa iz Kongresa liju u svim pravcima. Glavne žrtve će najverovatnije biti voljene saveznice Amerike – naročito Nemačka i Francuska, koje ponekad postaju konkurenti – ali takva suvišna razmišljanja nebitna su u svetim dvoranama američkog Kongresa, potpuno posvećenog održavanju univerzalnog morala.

EKONOMSKA „MEKA SILA“ UDARA JAKO
U svetlu američkih sankcija, svaka zemlja koja bi poslovala sa Rusijom mogla bi da se nađe u velikim problemima. Konkretno, poslednji zakon usmeren je na firme uključene u finansiranje Severnog toka-2, gasovoda osmišljenog da Nemačkoj pruži preko potreban gas od Rusije.

Inače, podsećanja radi, američke kompanije će vrlo rado prodati Nemcima svoj tečni gas po daleko višim cenama. To je samo jedan od načina kojima bi ovaj zakon podredio evropske banke i firme fatalnim ograničenjima, zabranama i ogromnim novčanim kaznama.

Dok SAD zagovaraju „slobodno tržište“, intenzivno preuzimaju mere ne bi li sprečile slobodnu trgovinu na međunarodnom nivou. Nakon sporazuma jula 2015, kada je utvrđeno da Iran neće proizvoditi nuklearno oružje, međunarodne sankcije protiv te zemlje su ukinute, međutim, Amerika je zadržala svoje. Od tada svaka banka ili kompanija koja razmatra poslovanje sa Iranom može dobiti pismo od jedne organizacije sa sedištem u Njujorku pod nazivom „Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana“, koja upozorava da „postoje ogromni zakonski, politički, finansijski i reputacioni rizici povezani sa mogućim poslovanjem u Iranu, posebno u sektoru nafte i gasa“. Ti rizici ogledaju se u milijardama dolara kazni, nadgledanjem koje vrše „brojne regulatorne agencije“, a takođe nisu isključeni ni lična opasnost, pasivnost osiguravajućih kuća, sajber opasnost, gubitak poslova, povreda korporativnog ugleda, kao i pad akcija.

Ovakvim kriminalnim ponašanjem SAD prolaze kroz višegodišnji razvoj ogromnog, nejasnog legalističkog lavirinta, kojim nameću svoju volju privredama „slobodnog sveta“ uz pomoć sveprisutnog dolara, informacija koje dobijaju od svojih obaveštajnih službi ili najobičnijeg zastrašivanja.

trimoraEvropski lideri su rezignirano reagovali na poslednje sankcije. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je kako je „neprihvatljivo da SAD koriste sankcije kao instrument služenju američkoj industriji“. Francusko ministarstvo diplomatije osudilo je „ekstrateritorijalnost“ američkog pravosuđa kao nezakonito i uz to dodalo: „Kako bismo se zaštitili od ekstrateritorijalnih efekata američkog pravosuđa, moraćemo da radimo na usklađivanju naših francuskih i evropskih zakona“.

Ustvari, gorko nezadovoljstvo odavno raste zbog bezobraznog nametanja američkih zakona drugim zemljama, i to je bila tema ozbiljnog izveštaja odborima za spoljne poslove i finansije Francuske skupštine 5. oktobra prošle godine, kad se raspravljalo o „ekstrateritorijalnosti američkog zakonodavstva“.

EKSTRATERITORIJALNOST
Predsednik komisije za istrage, dugogodišnji predstavnik Pariza u Skupštini Pjer Leluš, sledećim rečima je sumirao situaciju:

„Činjenice su vrlo jasne. Suočeni smo sa veoma čvrstim zidom američkog pravosuđa, čije su namere da iskoristi zakon u službi privredne i političke imperije, gde bi zakon bio korišćen u svrhe dobijanja ekonomske i strateške prednosti. Kao što to obično i biva u SAD, taj imperijum, taj normativni buldožer, radi u ime najboljih namera prema čitavom svetu, budući da SAD sebe smatraju ‘benevolentnom silom’, zemljom koja može da radi samo dobro“.

I uvek u ime borbe „protiv korupcije“ ili „terorizma“, SAD pravedno sprovode sve legalne tokve kroz „američko lice“. Čudnim američkim zakonom obuhvaćen je svaki entitet koji posluje u „zemlji slobodnih“, bilo da je reč o nekoj američkoj podružnici, registrovanoj na Njujorškoj berzi, ili o entitetu koji koristi američki server, ili samo trguje u dolarima, što je nešto što malo koja firma može da izbegne.

Glavna francuska banka BNP Paribas platila 2014. godine devet milijardi dolara samo zato što je koristila dolarske tranše u poslovanju sa zemljama koje su pod američkim sankcijama. Transakcije su bile savršeno legalno obavljene po francuskom zakonu. Ali, budući da se radilo u dolarima, kompjuterski stručnjaci uspeli su da pronađu iglu u plastu sena. Evropske banke suočene su ili sa krivičnim gonjenjem, što podrazumeva sve moguće kaznene restrikcije kazne i pre donesene presude, ili s tim da se posavetuju sa skupim američkim advokatima i uđu u maglovito cenkanje u izjašnjavanju o krivici, što je Evropljanima potpuno nejasno. Baš kao što se siromašni i poniženi optužuju za pljačkanje dragstora, tako advokati urgiraju na ogromne evropske korporacije da se cenjkaju oko svoje krivice ne bi li izmakle još gorim posledicama.

Alstom, velika međunarodna korporacija koja proizvodi vozove velike brzine, dragulj je francuske industrije. Pod pritiskom američkih optužbi za korupciju (najverovatnije potplaćivanje zvaničnika u nekoliko zemalja u razvoju), Alstom je na krau prodao jedan svoj ogranak Dženeral Elektriku.

mekejnmerkelOsnov takvih optužbi je da navodna „korupcija“ stranih kompanija dovodi do toga da američke gube klijentelu. Moguće je, ali tu ne postoji praktično nikakav reciprocitet. Ceo spektar američkih obaveštajnih agencija, sposobnih da špijuniraju svačije privatne komunikacije, uključen u privrednu špijunažu širom sveta. Na primer, američka Agencija za kontrolu strane imovine posvećena je tome i radi sa 200 zaposlenih i godišnjim budžetom od više od 30 miliona dolara. Takva francuska kancelarija ima petoro zaposlenih.

Tako su stvari stajale od prošlog oktobra. A poslednja runda sankcija može izložiti evropske banke i kompanije samo još većim kaznama, posebno u domenu investicija za Severni tok.

Novi zakon samo je jedna u celom nizu američkih zakonodavnih mera, kojima se ide na slamanje nacionalnog suvereniteta i stvaranje globalizovane jurisdikcija, u kojoj se može suditi svakome za svašta i gde bi krajnji kapacitet istrage i izvršnu moć imale SAD.

UNIŠTAVANjE EVROPSKE PRIVREDE
Više od deset evropskih banaka (britanske, holandske, švajcarske, nemačke, francuske) suočile su se sa američkim moralisanjem, dok se to desilo samo jednoj domaćoj banci – Džej Pi Morgan Čejsu. SAD ciljaju na evropsko jezgro, dok njihov ogroman uticaj na severnom platou (Poljska, Švedska, Baltičke zemlje) sprečava EU od preuzimanja bilo kakvih (jednoglasnih) mera koje su u suprotnosti sa američkim interesima.

Daleko najveći u plen u finansijskom pecanju Ujka Sema je Dojče banka. Kao što je Pjer Leluš upozorio prošlog oktobra tokom poslednjeg saslušanja, krivično gonjenje Dojče banka preti da obori ceo bankarski sistem. Iako je već platila stotine i stotine miliona dolara državi Njujork, Dojče banka suočena je sa „kaznom od 14 milijardi dolara iako ona zaista vredi pet i po… Drugim rečima, ako se ovo dogodi, pokrenuće se domino efekat i rizikuje se velika evropska finansijska kriza“.

Rečju, američke sankcije predstavljaju Damoklov mač, kojim se preti ekonomijama glavnih trgovinskih partnera ove zemlje. To bi mogla biti Pirova pobeda SAD, a moglo bi biti i ubijanje guske koja nosi zlatna jaja. Ali ništa zato: Amerika može postati pobednica među pobednicima u uništavanju.

Bivša francuska ministarka pravde Elizabet Gigu situaciju je nazvala šokantnom. Ona je dodala da je Francuska poručila Američkoj ambasadi u Parizu da je situacija nepodnošljiva, insistirajući na tome da će „ostati čvrsti“. Žak Mijar rekao je „da se američki zakon koristi kako bi se osvajala tržišta i eliminisali suparnici. Ne smemo biti naivni i prećutati to“.

Ovo istraživanje napravilo je korak napred u osvešćivanju Francuske i formiranju otpora „oporezivanju bez zastupanja“, što Amerika praktikuje nad svojim evropskim satelitima. Svi članovi ovog tela saglasni su da se nešto mora učiniti.

To je bilo prošlog oktobra. Ovog juna Francuska je održala parlamentarne izbore. Šef komisije Pjer Leluš (republikanac), novinarka Karin Berger (socijalista), Elizabet Gigu (vodeći socijalista) i Žak Mijar (republikanac) izgubili su svoja mesta u korist neiskusnih novajlija Emanuela Makrona. Novajlije se teško snalaze u skupštinskom životu i nemaju veliko političko pamćenje, da bi, na primer, znali za izveštaj o ekstrateritorijalnosti.

trampmakronŠto se tiče Makrona, kao ministar privrede je 2014. odobrio prodaju Alstoma Dženeral elektriksu. Očigledno je da nije rad da naljuti SAD. Ipak, neke stvari su toliko nepravedne da to ne može trajati zauvek

Preveo ANDREJ CVIJANOVIĆ

 

Counterpunch

Svet
Pratite nas na YouTube-u