DMITRIJ DROBNjICKI: KO ĆE KOGA POSLATI U ZATVOR, TRAMPOVI OBAMINE ILI OBRATNO?

Republikanci traže tužioca za grehe Hilari Klinton i Obamine administracije Šef specijalnog komiteta Predstavničkog...

Republikanci traže tužioca za grehe Hilari Klinton i Obamine administracije

Šef specijalnog komiteta Predstavničkog doma SAD – Devin Nunjes – pozvao je državnog tužioca (koji je i ministar pravde) da imenuje specijalnog tužioca za nepropisno i nezakonito baratanje tajnim državnim informacijama funkcionera Obamine administracije i ljudi iz okruženja Hilari Klinton.

Ako se Ministarstvo pravde SAD za to odluči, u Vašingtonu će istovremeno funkcionisati dva nezavisna specijalna tužioca. Jedan će se baviti „ruskim slučajem“, to jest – nastaviti istragu protiv ličnosti iz okruženja Donalda Trampa, a drugi – mogućim kršenjima zakona koja se pripisuju timovima Baraka Obame i Klintonove, a i vrhu Demokratske partije SAD.

Ovo je situacija bez presedana. U suštini, dve političke sile (koje ne moraju obavezno biti strogo povezane sa dvema vodećim američkim partijama) vodiće istrage jedna protiv druge. The Wall Street Journal je 3. avgusta objavio da je specijalni tužilac Robert Muler, koji vodi „ruski slučaj“, zatražio da se sastane Velika porota i da razmotri podatke do kojih je dosad došao.

„Velika porota“ – to nije porota poput onih koje „presecaju“ u sudovima. Ona odlučuje treba li u nekom slučaju otvarati krivični proces ili ne treba. Pošto Velika porota nikome ne sudi, pred nju izlaze samo svedoci i tužioci. Međutim, članovi porote imaju pravo da postavljaju pitanja i traže da im budu dostavljeni svi mogući „materijali“. Iznošenje „predmeta“ pred Veliku porotu po pravilu se uzima kao loša vest za osumnjičene jer ukazuje da je tužilac spreman da istupi sa optužnicom. Specijalni tužilac Muler nije istupio ni sa kakvim izjavama, ali nije ni demantovao da želi da ono do čega je dosad došao iznese pred Veliku porotu.

Agencija Reuters je ubrzo objavila da se Velika porota već sastala i da je dala nekoliko naloga u vezi sa susretom Donalda trampa-mlađeg sa ruskom pravnicom Natalijom Veseljnickom u junu prošle godine. Nejasno je, međutim, šta konkretno trenutno istražuje Muler i gde traži „grehe“ Trampa i ljudi oko njega. Neki američki mediji su već objavili da on „čačka“ i Trampove finansijske transakcije od pre deset godina.

Ovo se nikako ne tiče prošlogodišnjih američkih izbora i uloge u njima koja se pripisuje Rusiji. Zato se već ukazuje da u Mulerovom isledničkom timu ima previše ljudi povezanih sa Klintonovom i Demokratskom partijom SAD, a i da osam islednika od 12 doniralo Klintonovoj novac za izbornu kampanju. S obzirom na karakter slučaja, ovo je nesumnjivi sukob interesa. U sukobu interesa je i sam Muler jer se u slučaju koji vodi kao svedok može pojaviti i njegov stari prijatelj – bivši šef FBI Džejms Komi.

Zato mnogi kongresmeni republikanci i konzervativni mediji traže Mulerovu ostavku. Tramp nema pravo da ga smeni jer bi bio optužen za „ometanje pravosuđa“, a državni tužilac Džef Sešns se distancirao od svega što može biti povezano sa izborima iz 2016. Njegov zamenik Rod Rozenštejn takođe je obećao da se neće mešati u Mulerovu istragu. Zato Mulera nema ko da zaustavi, čak i ako prekoračuje ovlašćenja.

Istog dana je sa važnim saopštenjem istupio državni tužilac Džef Sešns. Pored njega, pred novinarima su se pojavili i direktor Nacionalne obaveštajne službe Den Kouts i Sešnsov zamenik Rozenštejn. Sešns je ispričao predstavnicima medija da će biti formirana interresorska operativna grupa za osujećivanje curenja informacija iz administracije Bele kuće i federalnih institucija. A da će njeno delovanje usmeravati – on lično, Kouts i šef aparata Bele kuće general Džon Keli. Sešns je objavio i da će istrage povodom odavanja tajnih informacija odsad biti prioritetne i da će akterima biti suđeno i da ih čekaju zatvorske kazne.

Ovom nastupu je prethodilo publikovanje u listu The Washington Post stenograma telefonskih pregovora Donalda Trampa sa predsednikom Meksika Enrike Penjom Nietom i premijerom Australije Malkolmom Ternbulom. Ovo je značilo da je neko iz personala Bele kuće naprosto ukrao državne tajne.

Teško da će se borba sa „curenjima“ završiti na slanju u zatvor sitne ribe. Kao prvo, ulaženje u operativnu grupu direktora Nacionalne obaveštajne službe znači da Bela kuća namerava da iskoreni sabotažu u redovima „obaveštajne zajednice“ SAD. Kao drugo, Sešns je apostrofirao neke odredbe takozvanog Akta o špijunaži, a to znači da će se pod lupom Ministarstva pravde SAD naći i neki visoki zvaničnici Demokratske partije i Obamine administracije.

Evo o čemu se tu radi. NSA i FBI se bave rutinskim prisluškivanjem predstavnika drugih država. Takvo prikupljanje podataka se u SAD ne smatra protivzakonitim. Ali, ako stranci razgovaraju sa američkim građanima, imena ovih drugih se, kao i sama činjenica da je do razgovora došlo sa predstavnicima druge zemlje, prevode u režim tajne. Otkrivati imena tih Amerikanaca moguće je samo u interesu nacionalne bezbednosti, kada je pretnja direktna i očita. U suprotnom, neophodna je specijalna dozvola (kad, na primer, kontrašpijunaža vodi neku istragu).

Do 2016. je samo sedam lica u izvršnoj vlasti imalo pravo da traži otkrivanje identiteta građana Sjedinjenih Država koji su bili prisluškivani. Pri kraju svoje vladavine, Obama je znatno proširio taj spisak. Mediji su objavili da to pravo sada ima četiri puta više ljudi. Samo, nije stvar jedino u „demaskiranju“ kao takvom, koje protivreči Četvrtom amandmanu na Ustav SAD. Problem je što se informacija o „demaskiranim“ našla na stranicama štampe. Tako se i saznalo za razgovor Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina sa bivšim ambasadorom RF u Vašingtonu Sergejom Kisljakom.

Kako je otkrio telekanal Fox News, u vreme predizborne kampanje je nekoliko predstavnika Obamine administracije istovremeno podnelo zahtev za „demaskiranje“, a sami zahtevi su se ticali saradnika Trampovog izbornog štaba i lica oko njega. Zna se već da su zahteve podnosili savetnik za nacionalnu bezbednost Sjuzan Rajs, njen zamenik Ben Rods, ambasadorka u Savetu bezbednosti UN Samanta Pauer i mnogi drugi. Faktički, zapadno krilo Bele kuće i Stejt departman široko su špijunirali političke konkurente.

Osim ovoga, američka organizacija „Građani za zakonitost i pravičnost“ zatražila je (u skladu sa Aktom o slobodi informacija) od Ministarstva pravde dokumente i elektronska pisma povezana sa poznatim susretom Bila Klintona sa Obaminim državnim tužiocem Loretom Linč do kojeg je došlo u njenom avionu.

Da podsetim, do tog susreta je došlo dva dana pre nego što je direktor FBI Džejms Komi objavio da obustavlja istragu protiv Hilari Klinton. Linč i bivši predsednik SAD su potom tvrdili da je to bio „isključivo privatni razgovor“. Međutim, Ministarstvo pravde je već došlo do desetina stranica službene prepiske koja se tiče tog susreta. Pomenutim „građanima“ su predati dokumenti koji gotovo u celini zacrnjeni, a to se čini samo kada se kriju neke tajne. A kakve su to bile tajne?

To može razjasniti samo specijalna komisija Kongresa SAD. Zato je sa zahtevom „građana“ verovatno direktno povezana izjava Devina Nunjesa da neophodno nastaviti istragu protiv članova izbornog štaba Hilari i saradnika Obamine administracije.

Ali, ni to nije sve. Sešns je otkrio da istraga neće obuhvatiti samo saradnike Bele kuće i federalnih službi nego i neke članove Kongresa SAD. U istoriji SAD bilo je slučajeva da je protiv kongresmena vođena istraga i da su neki zaglavljivali i u zatvoru. Međutim, prvi puta se radi o istrazi za koju su faktički osumnjičeni svi članovi Senata i Predstavničkog doma.

Sve u svemu, obe strane političkog konflikta u Vašingtonu prete jedna drugoj – zatvorom. Jedni državni tužioci su protiv drugih. Saradnici tajnih službi su se okrenuli protiv kolega. Može li se ovakav konflikt mirno završiti? Može li pri ovako velikim ulozima jedna strana biti samo u dobitku a druga se naći na optuženičkim klupama? Teško je reći.

Potamnio je imidž američke demokratije. A još nije ni počelo da se smrkava! Suparnici se tek zagrevaju… Zasad sve liči na ovo: ko će koga preteći. U suštini: ko će koga pre osuditi i poslati u zatvor.

Ishod ove utrke je nepredvidiv. Pošteni istoričari će kroz 50 ili 100 godina sve ovo nazvati jednom od najprljavijih stranica u istoriji SAD.

 

Izvor Fakti, 11. 8. 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u