POL KREJG ROBERTS
Politikom identiteta razbijena na komade, Amerika se kreće ka građanskom ratu
Slušajući jutros NPR (Nacionalni radio), utvrdio sam ono što sam već znao: Šarlotsvil se pretvara u još jedan ekser u Trampovom kovčegu. NPR nije pokazao ni najmanje interesovanje da prenese činjenice o onom što se dogodilo u Šarlotsvilu. Organizovali su nekoliko „intervjua“ sličnomišljenika kako bi proizveli željeni propagandni rezultat – da je sve Trampova greška.
Za to postoji nekoliko razloga. Tramp je uskomešao bele supermatiste i naciste udvarajući im se tokom predsedničke kampanje svojim sloganom „Amerika na prvom mestu“. Naravno, to na šta je Tramp ciljao sloganom „Amerika na prvom mestu“ upravo je ono što su birači razumeli – interes širokog američkog društva trebalo bi da bude stavljen ispred trgovinskih sporazuma koji služe interesima drugih zemalja i sebičnom profitu globalnih korporacija. Međutim, NPR propagandisti su umetnuli reči u Trampova usta i izvrnuli značenje slogana u „Bela Amerika na prvom mestu“.
Drugim rečima, za NPR je „Amerika na prvom mestu“ šifrovani znak belih supermatista za sticanje prednosti u izbornom koledžu i pobedu lidera protiv kojeg su glasale geografski skučene, ali gusto naseljene oblasti severoistočne i zapadne obale, koje su inače centar moralne truleži. Tako se dolazi do zaključka da je Tramp kandidat belih supermatista i da je stoga nelegitiman.
NPR potom prenosi poruku da je Tramp dokazao da je nacistički kandidat kad je kritikovao obe strane za nerede u Šarlotsvilu. NPR je iskoristio orkestrirane intervjue da svu krivicu za nasilje svali na grupu koja je imala dozvolu da održi skup. Po njima, grupa koja nije imala dozvolu za okupljanje sastoji se od dobroćudnih građana koji su se okupili da protestuju protiv govora mržnje navodnih nacista i rasista.
DOBRI LjUDI I JADNICI
Nema sumnje da je okupljanje onog što se naziva „alternativnom desnicom“ (alt-rigt) privuklo sve vrste ekstremista i da je – očigledno neuravnoteženi – mladić koji je automobilom uleteo u kolonu kontrademonstranata naneo štetu onom što je poslužilo kao razlog okupljanja (odbrana spomenika Robertu E. Liju ili prosto želja organizatora da privuku pažnju javnosti). Besmislenost ovog dela uverila je neke Amerikance da je sve organizovala „duboka država“ zarad napada na Trampa i građanske slobode.
NPR i ostatak prestitutki ignorisali su mnoge aspekte Šarlotsvila. Na primer, po čemu se to Bušova/Čejnijeva/Obamina/neokonzervativna tvrdnja da su Amerikanci „izuzetna nacija“ (exceptional people; misli se na narod koji je izuzet od pravila koja važe za sve druge narode; prim. prev.) koja živi u „nezamenjivoj zemlji“ (indispensable country) razlikuje od Trampove parole „Amerika na prvom mestu“? Niko među liberalima/progresivcima/levicom nije bio uznemiren kad je Obama svetu poručio da su Amerikanci izuzetan i nezamenjiv narod. Zar Obama ne koristi mnogo otvoreniji jezik kako bi stavio Ameriku na prvo mesto? Ako su Amerikanci izuzetan narod, svi drugi su neizutetni (obični). Ako su Amerikanci nezamenjivi, svi drugi su zamenjivi.
U čemu je razlika? Jedina razlika je u tome što je Obama izabran od dobrih ljudi, koji nisu rasisti, ženomrsci, beli supermatisti, a Trampa su, rečima Hilari Klinton, izabrali „jadnici“. Ali ona nije izgubila izbore, zar ne? Putin i Tramp su se udružili da bi joj ukrali pobedu. Tramp je nelegitiman i zbog toga mora biti najuren iz kabineta. On je duplo nelegitiman jer su ga izabrali beli heteroseksualni muškarci. Ova lažna optužba opstaje uprkos činjenici da je Hilari dobila dva miliona ženskih glasova manje nego Obama. Ili tih dva miliona žena nije izašlo na naredne izbore ili su glasale za Trampa.
Druga razlika je u tome što se Tramov slogan „Amerika na prvom mestu“ odnosi na gubitak miliona radnih mesta američke srednje klase i gubitak poreske baze bivših radničkih gradova i država, dok se Bušovo/Čejnijevo/Obamino/neokonsko pominjanje „izuzetne“ i „nezamenjive“ Amerike odnosi na pravo Vašingtona da druge narode bombama vraća u kameno doba jer odbijaju da se povinuju naređenjima Vašingtona.
Kampanja isterivanja Trampa iz kabineta traje 24 časa dnevno, sedam dana nedeljno od trenutka kad je zbunio eksperte i pobedio na izborima. Za liberale, progresivce i levicu Tramp je neprijatelj protiv kojeg vode rat i zbog toga, baš kao i u svakom ratu, istina ostaje u senci propagande. Liberalima/progresivcima/levici se na ovakve zloupotrebe medijskog izveštavanja gleda kroz prste jer se Trampova namera da smanji tenzije u odnosima sa Rusijom doživljava kao pretnja za prihode i moć vojno-industrijskog kompleksa i hegemonističke ideologije neokonzervativaca. Veliki finansijski interesi, ideologija i mediji čine veoma moćnu silu protiv koje predsednik sam nema nikakve šanse.
JEZIK POLITIKE IDENTITETA
Mali broj Amerikanaca razume fundamentalnu transformaciju politike i društva koja se dogodila kad je Akt o ljudskim pravima iz 1960-tih izokrenut naglavačke od strane šefa EEOC (Komisija za jednake mogućnsti zapopošljavanja) Alfreda V. Blumersena. Akt o ljudskim pravima je eksplicitno zabranjivao korišćenje rasnih i polnih kvota kao metoda za borbu protiv „diskriminacije“, koja je uglavnom bila plod istorije, a ne svesne namere belih muškaraca. Ali teško je od istorije praviti zločinca, a socijalni inženjering profitira od postojanja negativca protiv kojeg se bori. Tako su postavljeni temelje identitetske politike.
Početna faza nove politike bila je uspostavljanje privilegovanih kvota za „preferirane manjine“, pa su te preference počele da odnose prevagu nad zaslugama. Decenijama su beli muškarci polako ali sigurno postajali žrtve diskriminacije na univerzitetskim listama, pri zapošljavanju, promocijama, univerzitetskim imenovanjima i povodom mogućnosti korišćenja prava na slobodu govora. Setite se kako je pre samo nekoliko dana viši inženjer u Guglu dobio otkaz jer je izneo tačnu činjenicu – da muškarci i žene imaju različite osobine – koja je feministkinjama bila neprihvatljiva.
Moguće je da su nekad žena ili crnac otpušteni jer su rekli nešto neprihvatljivo belom muškarcu, ali nisam čuo za takav slučaj. Zaista, uobičajeno je reći da su beli heteroseksualni muškarci rasisti, seksisti i homofobi. Takav jezik je prihvaćen unutar politike identiteta (eng. Identity politics; politika zasnovana na interesima i perspektivama društvenih grupa sa kojima se građani identifikuju; prim. prev.). Retko ko od nas ima hrabrosti da se tome suprotstavi.
Liberali/progresivci/levica, skupa sa medijima, napustili su radničku klasu u korist politike identiteta. Ona uči da su žene, crnci i homoseksualci žrtve belih heteroseksualnih muškaraca koji su okarakterisani kao ugnjetavačka klasa, odnosno kao oni koji ugnjetavaju druge. Takva doktrina delegitimiše bele heteroseksualne muškarce na isti način na koji je nacistička doktrina delegitimisala Jevreje a komunistička kapitaliste. Nema razlike.
U početku, beli muškarci, poput profesora istorije sa Univerziteta u Virdžiniji, koji je za NPR danas učtivo demonizovao bele muškarce koji odbijaju da prihvate status druge klase, preživljavaju tako što pužu na kolenima privatajući politiku identiteta. Ali ovo je samo privremena faza. Za politiku identiteta jedini prihvatljivi beli heteroseksualni muškarci su oni koji priznaju krivicu svog pola i seksualne orijentacije i prihvataju da budu kažnjeni zbog ugnjetavanja žena, crnaca i homoseksualaca.
NOVA OBOJENA LINIJA
Godine 1995. Leri Straton i ja smo u knjizi Nova obojena linija: kako kvote i povlastice uništavaju demokratiju opisali kako birokrate iz EEOC, ignorišući duh zakona Akta o građanskim slobodama (čija je namera bila izvršenje zakonske ravnopravnosti), ponovo uvode legalizaciju diskriminacije u američki zakon, i tako počinju proces delegitimacije belih muškaraca. Danas će neki okrenuti leđa ovom argumentu ne zbog toga što nije validan, već što je politički nekorektan. Kad je naša knjiga objavljena pre 22 godine, veliki mediji su podržali našu argumentaciju:
„Snažno i uverljivo… živopisno dramatično“; Njujork tajms buk rivju;
„Ovo su važne lekcije… posebno jer nas uče kako dobre namere mogu imati loš ishod“; Volstrit džornal“;
„Roberts i Straton iznose tvrdnju da su zakoni o građanskim slobodama iz 1960-tih iskrivljeno do neprepoznatljivosti“; Vašington post.
Posledice kvota u početku nisu bile očigledne; bilo je tvrdnji i da su privremene. Međutim, danas su sasvim vidljive. Heteroseksualni beli muškarci su „jadnici“. Danas je na NPR jedan muškarac rekao da stavovi belih muškaraca koji brane sebe i mrtve bele muškarce (misli se na spomenik generalu Robertu E. Liju; prim. prev.) od napada ne bi trebalo da budu dozvoljeni u američkoj politici.
Liberali/progresivci/levica tvrde kako svi znaju da je Robert E. Li bio zli rasista koji se borio za robovlasništvo i da je svako ko želi da zaštiti njegovu statuu očigledno isti kao on. Takvi ljudi stoga ne zaslužuju da im se čuje glas ili da imaju pravo glasa na izborima. Oni moraju biti isključeni iz javne diskusije.
Zamislite iznošenje ovakve tvrdnje o bilo kojoj drugoj društvenoj grupi, posebno ženama, crncima ili homoseksualcima. Kako je moguće da liberali/progresivci/levica stvarno veruju da ih ugnjetavaju moćni beli heteroseksualni muškarci kad imaju mogućnost da bele muškarce demonizuju koliko hoće i potom izbegnu bilo kakav povratni odgovor?
Ako su beli muškarci toliko moćni, kako ih onda feministički kraljevi kontrole mogu tako lako otpuštati sa posla zbog „izražavanja opasnih polnih stereotipa“? Opasnih za koga? Koliko je opasno kad ostanete bez posla?
NEKOLIKO NEDOPUSTIVIH PITANjA
Kao što predviđaju Fejt Goldi i Stefan Molineks, belim muškarcima je dosta demonizacije i demonizacije heroja naše zemlje. Vide šta se sprema i organizuju se da se brane.
Budući da je propaganda protiv belih muškaraca očigledno jedina mentalna aktivnost za koju je liberalno-progresivna levica sposebna, Fejt Goldi i Stefan Molineks su verovatno u pravu da se Amerika, politikom identiteta razbijena na komade, kreće ka građanskom ratu.
Pitam se koja strana će kontrolisati nuklearne bombe i biohemijsko oružje.
Ako beli heteroseksualni muškraci izgube, pitam se ko će zaštititi bele žene. Da li su predodređene za isto silovanje i pokolj kroz kakvo su od strane Rusa i Amerikanaca prošle nemačke žene nakon što se Vermaht predao?
Naravno, ovo je nedopustivo pitanje.
Liberali/progresivci/levica su nesposobni da shvate da demonizujući bele heteroseksualne muškarce demonizuju sve belce, uključujući i sebe.
Trebalo bi da odu i pitaju liberalne belce u Rodeziji kako su se proveli u Zimbabveu pod vladavinom Roberta Mugabea. Trebalo bi da pitaju južnoafričke belce koliko bezbedno se osećaju sada kad su predali vlast i kad se uzdigla druga crna politička partija i izazvala političko nadmetanje među crnačkim političarima u tome koja stranka više mrzi belce.
Ovo su takođe nedopustiva pitanja.
Politika identiteta uvek vodi ka nasilju, a Amerikanci neće biti pošteđeni.
Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ
