KNjIŽEVNO SVEDOČANSTVO MLADENA MARKOVA O IZRAZU PAOR

DUŠAN KOVAČEV Današnje vojvođanske neznalice rado i često koriste reč paor, ne znajući da...

DUŠAN KOVAČEV

Današnje vojvođanske neznalice rado i često koriste reč paor, ne znajući da ona ima tradicionalno pogrdno značenje


„Niko više ne zna o drugom da govori.
Ni da pita, ni da misli.“
Mladen Markov

Da čitaju, vojvođanske neznalice bi mogle saznati kakav je smisao izraz paor imao u Južnom Banatu. Mladen Markov je sačuvao književno svedočanstvo o tom izrazu, zabeleživši ga u romanu Isterivanje Boga iz 1984. godine. Veliki banatski književnik rodom iz Samoša bio je dopisni član ilegalne VANU, koju su pokušali da stvore autonomaši, pa je time svedočanstvo Mladena Markova od posebne važnosti pre svega za njih.

Potomci bivših militara nikad nisu postali kmetovi. Mnogi potiču iz srednjeg i severnog Banata od predaka koji nisu hteli da budu stanovnici provincijala, baš zato što nisu hteli da postanu paori. Poznavali su oni dobro izraz paor, ali je kontekst njegove upotrebe bio nešto drugačiji, vezan za surevnjivost provincijala i granice, seljaka i građana, to jest paora i varošana, kako ih je banatski Balzak ironično razlikovao.

Tema Markovljevog romana Isterivanje Boga je nasilje nad lokalnom sredinom pri uspostavljanju komunističke vlasti od jeseni 1944. do 1948. godine. Radnja se odvija u selu Konak, istom onom u kojeg su se po porazu Austro-ugarske doselili preci današnjeg lidera vojvođanskog autonomaštva.

veselabracaIzraz paor se pojaljuje naglašeno tek u drugom delu romana, pri opisu sprovođenja ratara uhapšenih zbog neizmirene obaveze predaje poljoprivrednih proizvoda vlastima. Takve nesrećnike je narod zvao „žitarima“. Tek kada ih ponižene i vezane sprovode kroz varoš kao „kulake“, ratari južnog Banata o sebi počinju da razmišljaju kao o paorima. Ulazeći u varoš, odmah se sećaju prednosti varoškog nad seoskim načinom života: „Kako god okreneš, paorski je život opak, prljav, a varoški čista božja veresija“.

Upotreba izraza paor je u ovom tragičnom romanu najava pojave dubokog osećaja straha koji lični integritet ratara uzdrmava iz temelja. Markov svedoči o isleđivanju kojeg nova vlast sprovodi nad „žitarima“ u varoši. Nasilje vlasti u selu nije moglo da naškodi ličnom integritetu seljaka Tarajića. Čak ni batine njegovo lično dostojanstvo nisu uzdrmale. Međutim, otrgnut od rodnog sela, u varoši mu nelagodu izaziva već prozivanje po prezimenu.

Već prvi Tarajićev pogled u oči nepoznatog uniformisanog islednika rađa u njegovoj duši strah koji napreduje: „Sad ga već spopade strah. Nerazjašnjiv, bezrazložni, ali strah (…) Hvata ga sve veći strah i nekako parališe udove više nego na početku (…) Više je naslutio nego što je potpuno shvatio da su njegova kola sunovrata počela da se kotrljaju nizbrdo. Pojmio je to pre nekom dalekom slutnjom koja se ispoljavala u bezrazložnom strahu pre nego celim bićem“.

Dan pre nego što je preminuo, u intervjuu za NIN, Mladen Markov je poručio: „Znaju banatski paori na kakvom su tlu, ali ih je nemoguće razuveriti da im neko sa državnog vrha ne prkosi namerno – pa svako pismen vidi da treba očistiti sve ove kilometre divnih kanala koji su tu već treći vek, još od Marije Terezije, da ova zemlja jedinu šansu ima u poljoprivredi, pa što im onda odvlače decu da im služe u megalopolisima?“

paorlsvPodsetimo se: čije partijsko leno su postale JVP Vode Vojvodine u doba kad su se naši kanali pretvoriki u baruštine? Ko je rasprodao bagere koji je trebalo da ih čiste i ko je naše novce trošio na zapošljavanje partijaša umesto na čišćenje i održavanje kanala našeg zavičaja? Nisu li to upravo oni koji su delili našim ratarima nalepnice za samoetiketiranje na kojima je pisalo: „I ja sam paor“?

Petrovgrad

Kultura
Pratite nas na YouTube-u