IZLAZAK SAD IZ NUKLEARNOG SPORAZUMA SA IRANOM

SALMAN RAFI ŠEIK Odustajanje od sporazuma bi povećalo razlike između SAD i Evrope i...

SALMAN RAFI ŠEIK

Odustajanje od sporazuma bi povećalo razlike između SAD i Evrope i dodatno vezalo SAD za države Zaliva

Nije bilo neočekivano niti se dogodilo iznenada. Odbacivanje nuklearnog sporazuma sa Iranom bio je centralni deo Trampove predsedničke kampanje, a momentum koji se sada gradi i koji bi trebalo da posluži da se sporazum poništi samo je logična kulminacija onoga što je govorio pre gotovo godinu dana. SAD će da razmotre ponašanje Irana nakon postizanja sporazuma, a za to će biti zadužena američka ambasadorka u UN Niki Hejli.

Nije teško zaključiti sa kakvom percepcijom Niki Hejli dolazi da izvrši ovaj zadatak. Ne samo da Iran vidi kao „neprijatelja“ Amerike već smatra i da to nije zemlja „kojoj treba verovati“. Njene predrasude su sasvim ogoljene 27. jula, kad je Iran lansirao raketu sposobnu da nosi satelite u svemir. Prema izveštajima, ona je tada rekla da se „pitanje Irana uvek vrati na pitanje nepoverenja. Opsežna podrška Irana teroristima govori nam da im ne možemo verovati; iransko kršenje svojih obaveza o testiranju raketa takođe nam govori da im ne možemo verovati.“

Ovakva percepcija otkriva i drugi ključni razlog zbog čega se SAD kreću ka reviziji sporazuma sa ciljem da ga odbace. Ne radi se o iranskom kršenju odredbi ili o samom sporazumu, jer on ne obavezuje Irance da okončaju balistički raketni program, niti bilo koja druga zemlja optužuje Iran za teška kršenja. Biće da je iranska uloga u Siriji u velikoj meri zabrinula SAD, kao i američke saveznike na Bliskom istoku. Zapravo, iranska uloga u sirijskoj borbi protiv „džihada“ koji sponzorišu Amerikanci je nešto što je opovrglo sva očekivanja Amerikanaca u vezi sa njihovom sposobnosti da Teheran zauzdaju finansijskim sankcijama. Iran je investirao mnogo ljudskih i novčanih resursa u Siriju, ne samo jer se radi o savezničkoj zemlji već i zbog toga što zna da bi Sirija mogla biti uvod u uništavanje Irana od „džihadističkih pobunjenika“, iza kojih stoje SAD i Saudijska Arabija. Zbog toga Iran u ratu za opstanak ne žali milijarde.

PRISTRASNA REVIZIJA SPORAZUMA
U tom kontekstu Niki Hejli, koja je deo Trampovog kabineta, može da izvrši reviziju sporazuma jedino na način koji će potvrditi ono što je Tramp govorio sve vreme i što nastavlja da govori nedvosmislenim terminima. Tramp je 11. avgusta ponovio da se Iran ne pridržava odredbi sporazuma i da bi mogao biti suočen sa posledicama njegovog kršenja. Tad je rekao: „Ne pridržavaju se slova i sasvim sigurno se ne pridržavaju duha sporazuma. Zato mislim da ćete videti neke veoma snažne poteze ukoliko ne počnu da se ponašaju u skladu sa dogovorenim“. Nema sumnje da Tramp i pre revizije sporazuma sebi gradi poziciju da proglasi kako se Iran ne pridržava njegovih odredbi. Može li se onda ta revizija smatrati nepristrasnom?

Revizija je jedan od izgovora za američkog predsednika da povuče SAD iz sporazuma i već je upozorio saveznike da se pripreme za takav ishod. Sudeći prema članku Njujork tajmsa, Tramp očekuje da čuje savete o tome kako se izvući iz sporazuma ili ga izmeniti tako da uključi sve aspekte iranskog raketnog programa i njegovu ulogu u regionu. Međutim, druga opcija ga nije previše zainteresovala, pa je navodno naložio savetnicima da se vrate u sobu za planiranje i u roku od dva meseca pripreme plan za izlazak iz sporazuma.

trampkabinet02Iako američki zvaničnici u Evropi nisu eksplicitno podržali moguće istupanje Trampove administracije iz sporazuma, Britanija, Francuska i Nemačka su se priključile Americi u kritikama poslednje iranske raketne probe i nazvale je „nesaglasnom“ sa Rezolucijom 2231 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rezolucija je usvojena 2015. godine kao podrška nuklearnom sporazumu između Irana i šest drugih zemalja, uključujući tri evropske države. Ali rezolucija Iranu ne zabranjuje lansiranje balističkih i drugih raketa. Ona samo poziva Iran da se uzdrži od aktivnosti vezanih za balističke rakete „dizajnirane da budu sposobne za nošenje nuklearnih bojevih glava“.

„IZOLACIJA“ PROTIV SAD
Trampova administracija, međutim, nije spremna da prihvati ograničenja ovog sporazuma. Kako bi smanjili uticaj Irana u regionu, SAD i njihovi (arapski) saveznici trebalo bi da saseku iransku vojnu moć, čiji je najvažniji aspekt raketni program. Zbog toga SAD ne stavljaju naglasak prosto na iransko nepridržavanje sporazuma već i na izmišljeno postojanje mesta širom Irana za koja se „sumnja“ da se u njima proizvodi nuklearno oružje. To zvuči poznato jer podseća na tvrdnje koje su SAD iznele pre napada i uništenja Iraka 2003. godine. Retorika koja stiže iz ovalnog kabineta kao da je copy-paste metodom preuzeta iz pripreme za rat u Iraku.

Budući da nema sumnje da će se Rusija i Kina usprotiviti soliranju SAD po pitanju napuštanja sporazuma, ključno pitanje je da li će Evropa podržati američku politiku? Da li Evropa, koja se već suočava sa čestim terorističkim napadima, ima dovoljno apetita da proguta još jedan rat na svom pragu?

Ne samo da je Evropa svesna činjenice da Iran ne krši sporazum već je upoznata i sa latentnom dinamikom „antisporazumske“ politike, čiji koreni sežu duboko u Zaliv (misli se na arapske zalivske monarhije; prim. prev.), pa sve do Izraela. Iako odbacivanje sporazuma neće samo po sebi dovesti do izolacije Irana, sasvim sigurno će omogućiti SAD da slede svoju destabilizatorsku antiiransku agendu i da se upetljaju u dugotrajni rat unutar i izvan Irana.

rusijairanazerbejdzanSa druge strane, moguće je da se „izolacija“ okrene protiv samih SAD. Tramp je već istupio iz Pariskog sporazuma, ostavljajući Evropu da se sama snalazi. Odustajanje od nuklearnog sporazuma bi povećalo političke razlike između SAD i Evrope i dodatno vezalo SAD za države Zaliva, primoravajući ih da urone u beskrajne ratove iz kojih ne mogu izaći kao pobednik.

Autor je stručnjak za međunarodne odnose i unutrašnju i spoljnu politiku Pakistana

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

 

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u