ODMETNUTI EKS-KANCELAR IZBORNI PROBLEM ZA ŠULCA

TIM ŠPIGLA* Šulc je pokušao da premosti jaz navodeći da nikad ne bi sledio...

TIM ŠPIGLA*

Šulc je pokušao da premosti jaz navodeći da nikad ne bi sledio Šrederov primer, ali dodajući da je to „njegova privatna stvar“

Bio je to kratak razgovor, ne naročito prijatan. Prošlog utorka, usred kampanje, kandidat Socijaldemokratske partije (SPD) pozvao je na telefon bivšeg lidera stranke Gerharda Šredera, poslednjeg njenog člana koji je uspeo da postane nemački kancelar. Nedugo pre poziva Šreder je potvrdio Martinu Šulcu istinitost izveštaja o njegovoj nameri da se pridruži nadzornom odboru Rosnjefta, najveće ruske naftne kompanije u većinskom vlasništvu države. Pošto je jednu noć razmišljao, Šulc je hteo da svom istaknutom partijskom kolegi kaže da nema naročito pozitivno mišljenje o toj ideji. „Smatram da je to pogrešno“, rekao je Šulc Šrederu, koji se u trenutku poziva nalazio u Kini. „Ne moraš prihvatiti svaku poslovnu priliku koja ti se otvori“.

Prethodni dani za Šulca nisu bili laki. Njegova partija nedeljama u javnim anketama dosta zaostaje za konzervativcima, samo mesec dana pre nego što će Nemci izaći na birališta da glasaju za novi sastav parlamenta. Poslednje što je Šulc želeo je udarac od nekog iz sopstvene partije. Sada je, međutim, Šrederova namera da prihvati dodatni posao u ruskoj državnoj kompaniji – koji bi mu doneo 500.000 dolara godišnje – SPD suočila sa fundamentalnim pitanjem: da li je vreme da se partija distancira od svog bivšeg lidera? I, ako jeste, koliko daleko da se distancira?

Vesti teško da su mogle biti gore za Šulca. Pre samo šest nedelja Šreder je burno pozdravljen na stranačkoj konvenciji kada je uveravao okupljene delegate da još uvek mogu da „postanu najjača partija“ ove jeseni. Sada, međutim, čovek od kojeg je partija očekivala pomoć u kampanji postao je uteg oko njenog vrata.

Šrederova pozicija u konzorcijumu gasovoda Severni tok, kojem se pridružio ubrzo nakon izbornog poraza od kancelarke Angele Merkel 2005. godine, već tada je stavila njegovu partiju u tešku poziciju. Činjenica da sada namerava da postane ključni izvršni direktor Rosnjefta čini situaciju još težom. To nije tek još jedna u dugačkom nizu kompanija koje pripadaju Kremlju. Ona je srce ruske moći i posluje sa ljudima poput sirijskog autokrate Bašara el Asada, a kreditira lidere poput venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Ukoliko Šreder prihvati posao koji je rekao da hoće, ne samo da će postati izvršni direktor u milosti i nemilosti Moskve već i član ruskih visokih krugova u kojima se donose odluke, još bliskiji ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nego što je danas.

OPADAJUĆA KAMPANjA
Da li bi iz tog sedla bivši lider SPD koristio svoju partiju za provođenje interesa Kremlja? To pitanje, koje mnogi trenutno postavljaju, poslednja je stvar koja je Šulcu trebala u njegovoj već opadajućoj kampanji. Odvuklo je pažnju sa debate o socijalnoj pravdi koju su socijaldemokrate nameravale da pokrenu pred izbore. To je takođe traćenje vremena koje partija nema, kao i vetar u leđa biračima koji veruju da se politika na kraju isključivo svodi na dobit samih političara. Šrederov posao pruža „nekoliko meta za napade, posebno ako se uzme u obzir ukrajinska krza“, navodi Gezina Švon, nekadašnja kandidatkinja SPD za predsednika Nemačke. Mnogi članovi partije se pitaju zbog čega je Šreder odlučio da objavi vest baš sada. „Šest nedelja pre izbora? Kako je to moguće?“, pita se ona. Ali sama partija zna odgovor. Šreder je Šreder – on je nepredvidiv.

srederputinUspevši da se probije od samog dna do samog vrha, Šreder je oduvek bio fasciniran svetom moći i uticaja. Zbog detinjstva provedenog u siromaštvu, zaljubio se u simbole bogastva, poput luksuznih cigara, skupocenih vina i Brioni odela. Istovremeno, Šreder je bio provokativan političar koji se nije sklanjao od konflikta i koji je uživao u kršenju tabua. Kao kancelar Socijaldemokratske partije napravio je duboke rezove u socijalnom sistemu i zadržao Nemačku van iračkog rata, nasuprot volji SAD. Kad je izgubio izbore 2005. godine, ne gubeći vreme je preuzeo poziciju u Gaspromu, što je potez koji je smatrao aktom pobune. To nije bilo protivzakonito, ali jeste neukusno, posebno jer je Šreder sa pozicije kancelara donosio odluke koje su išle u korist toj kompaniji.

Šreder nikada nije želeo da bude umudreni, sveznajući stariji državnik poput Helmuta Šmita. Čak je mrzeo naziv „bivši kancelar“ jer mu je zvučalo kao da je „napola mrtav“. Umesto toga, želeo je da se nakon gubitka političke moći baci na sklapanje velikih poslovnih sporazuma ili barem na utiranje puta za njihovo ostvarenje.

Veruje se da je Šreder imao uticaja u prodaji nekoliko zatvorenih brodogradilišta u Vizmaru i Rostoku, koje je pre nekoliko godina kupio ruski biznismen Vitalij Jusufov, šef moskovske kancelarije Severnog toga. Jusufov, tada 29-godišnjak, bio je odgovoran za vođenje zapisnika kad god bi se Šreder u sedištu kompanije sastao sa generalnim direktorom Gasproma Aleksejom Milerom. Platio je 46 miliona evra za brodogradilišne kompanije, a 2016. godine ih je prodao za više od 230 miliona evra. Više nego petostruko uvećanje vrednosti – nije loše.

IZDRŽLjIV ČOVEK
Šrederova uključenost u Severni tok takođe se pokazala uspešnom, barem za nemačke i ruske kompanije koje učestvuju u projektu. Ubrzo je oko 60 odsto prirodnog gasa koji konzumira Nemačka dolazilo kroz cevovod koji pripada tom konzorcijumu, uprkos velikom evropskom protivljenju projektu od strane italijanske vlade i gotovo svih istočnih članice EU.

Međutim, bivši kancelar pokazao se veštim u sprečavanju sve većih kritika projekta. On bi se sastajao sa nemačkim političarima u luksuznim berlinskim restoranima i tražio usluge u Briselu od predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera ili nadležnog komisionara Ariasa Kanjetea.

Što je najvažnije, bio je uspešan u obezbeđivanju podrške nemačke vlade, delimično i uz pomoć svojih bivših političkih saveznika iz SPD. „Severni tok je u nemačkom interesu“, poručuje Zigmar Gabrijel – koji je do početka ove godine bio predsednik SPD – sa pozicije ministra ekonomije. „O tom pitanju postoji saglasnost između mene i kancelarke“.

sredersevernitokZbog toga ne čudi što Putin od tada laska Šrederu, nazivajući ga „izdržljivim čovekom“ – čovekom koga retko šta može da potrese, uključujući i raširene kritike njegovih bliskih veza sa ruskim predsednikom. Uzevši sve to u obzir, Šrederova nedavna promocija nije iznenadila nikoga. U maju se bivši kancelar pridružio šefu Rosnjefta Igoru Sečinu u velikom otvaranju novog predstavništva kompanije u srcu Berlina. Bilo je tu poljubaca i zagrljaja za poslovne partnere i ostriga za goste.

MOSKOVSKI DART VEJDER
„Sporadično je bilo moguće primetiti koliko je blizak taj odnos“, navodi izvor koji je bio prisutan događaju. Rosnjeft je zainteresovan za upliv na nemačko tržište rafinerije i benzinskih pumpi i u narednim godinama planira da u Nemačku investira oko 600 miliona evra, od čega je deo namenjen i gasovodu Družba (Prijateljstvo) u južnoj Nemačkoj.

Šreder će svojom globalnom mrežom političkih kontakata pomoći šefu kompanije Sečinu, koji se smatra drugim najmoćnijim čovekom u Rusiji, odmah posle Putina. On je jedan od najvažnijih članova takozvane „silovičke mreže“, ekipe čija je moć u zemlji rasla zajedno sa usponom bivšeg KGB agenta Putina.

Sečin ima reputaciju nemilosrdnog čoveka i u Moskvi ga nazivaju Dartom Vejderom, „princom tame“ iz Zvezdanih ratova. Pretvorio je Rosnjeft u najvećeg državnog proizvođača nafte na svetu, apsorbujući najvažnije delove koncerna Jukos. Imperija kompanije koja je pripadala bivšem oligarhu Mihailu Hodorkovskom postala je dostupna nakon što je vlasnik zatvoren a njegova imovina zaplenjena.

Nedavno se Sečin našao na naslovnim stranama zbog optužbi za umešanost u pronicljivi plan o svrgavanju bivšeg ministra ekonomije Alekseja Uljukajeva. Uljukajev se usudio da dovede u pitanje multimilijardski sporazum Rosnjefta.

putinsecinp00Čak i među liderima nemačke industrije Šrederove poslovne veze tako sumnjivih akreditiva smatraju se pogrešnim. Oni misle da Šreder ne čini sebi uslugu vezujući se za kompaniju koja je u toj meri povezana sa politikom. To će biti veliki udarac njegovoj reputaciji u Nemačkoj.

PROBLEMATIČNE VEZE
Mnogi članovi SPD su takođe zaprepašćeni. Lideri partije su sasvim svesni da će se Šrederove sumnjive veze sa Kremljom loše odraziti na SPD ako se partija ne distancira od bivšeg kancelara. Istovremeno, u SPD strahuju i da bi otvoreni sukob mogao doneti više štete nego koristi.

Početkom prošle sedmice Šulc je pokušao da premosti jaz navodeći da nikad ne bi sledio Šrederov primer, ali dodajući da je to „njegova privatna stvar“. Dodao je da u tom trenutku nema ništa više da kaže na tu temu. Prednost ove izjave je u tome što će Šulc još uvek moći da pogleda Šredera u oči. Ali to ga otvara za kritike da nije dovoljno jasno osudio Šrederove problematične veze sa Putinom.

Konzervativni političari su reagovali brzo. U intervjuu za visokotiražni Bild  u ponedeljak kancelarka Angela Merkel poručuje da Šrederov pristanak da preuzme posao smatra „neprihvatljivim“, posebno što je Rosnjeft jedna od kompanija kojima je EU uvela sankcije zbog ruskog ilegalnog upada u Ukrajinu.

U međuvremenu, Norbert Rotgen, spoljnopolitički ekspert Merkeline Hrišćansko-demokratske unije, optužio je Šulca za „slabo liderstvo“ povodom situacije sa Šrederom. Manfred Veber, šef konzervativne Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu i član Hrišćansko-socijalne unije, sestrinske partije CDU iz Bavarske, takođe je bio glasan u kritikama Šulca. Šrederovo učešće, navodi on, trebalo bi da uveri i poslednje skeptike da Severni tok i Rosnjeft nisu prosto poslovni poduhvati, već kompanije koje za Kremlj obavljaju političke zadatke.

Gunter Krings (CDU), parlamentarni državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova (parlamentarni državni sekretari u nemačkom političkom sistemu pomažu ministrima da obavljaju svoje dužnosti; prim. prev.), navodi: „Nema tog perioda čekanja koji je dovoljno dug da opravda učešće u gnusnom Putinovom sistemu. Takve ponude prosto treba da budu odbijene“.

Članovi SPD ipak su se uzdržali od kritika svog nekadašnjeg lidera. Spoljnopolitički ekspert SPD Dagmar Frajtag navodi kako veruje „da je u ovim teškim vremenima dobro ako neko još uvek ima pouzdane veze sa Putinom“. Ali dodaje da „sasvim sigurno ne morate da prihvatite posao u jednoj od najvažnijih državnih kompanija u Rusiji“.

ŠREDER U PREDIZBORNOJ KAMPANjI
Najjasnija kritika Šredera dolazi od političarke SPD Gesine Švan: „Ne mogu to da razumem“, navodi Švanova, koju je Šreder nekad imenovao za socijaldemokratskog kandidata za predsednika Nemačke. „Zaista bih volela da nije prihvatio ovaj zadatak“. Iz etičkih razloga je „uvek problematično kad se političari nakon karijere okrenu poslovnom svetu“, smatra Švanova. „Čak i njegova pozicija u Severnom toku predstavlja sporno korišćenje političke moći“.

Otvoreno govori i o dilemi sa kojom se njena partija sada suočava. „Ne možemo ga se prosto odreći. To bi bilo kao brisanje prošlosti. Tako nešto nikad ne upali“.

U međuvremenu je Šulc intenzivirao svoje kritike Šrederovih poslovnih aktivnosti u Rusiji. Šef SPD razume da ga je Šreder gurnuo u nemoguću poziciju. Ali bivši kancelar je otežao život i drugim socijaldemokratama, poput ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela. Pre samo nekoliko nedelja Gabrijel je večerao sa Šrederom i Putinom u rezidenciji ruskog predsednika na Baltičkom moru. Može li Gabrijel nastaviti da tako slobodno koristi prednosti Šrederovih kontakata u Moskvi?

sredertajmKandidati SPD za nemački parlament koji su planirali nastupe u kampanji sa Šrederom sada su se takođe našli u neugodnoj poziciji. Krajem avgusta Šreder bi trebalo da se sa poslanikom Larsom Klingbejlom pojavi u Rotenburgu, gradu u Donjoj Saksoniji. Ubrzo nakon toga imaće nastup sa bivšim generalnim sekretarom SPD Jasminom Fahimijem u Hanoveru. Ako oni otkažu svoje nastupe sa Šrederom, to bi moglo da podgreje debatu. Ali, ako se Šreder pojavi kao što je planirano, njegov posao u Rosnjeftu preti da zaseni sve ostalo.

Što se tiče Klingbejla, on nije zabrinut: „Radujem se njegovoj poseti. Razgovaraćemo o svemu“

* MELANIE AMANN / CHRISTINA HEBEL / GUNTER LATSCH / VEIT MEDICK / PETER MÜLLER / MICHAEL SAUGA

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

 

Spiegel Online

Svet
Pratite nas na YouTube-u