BUGARSKO KLANjANjE SRPSKOM VLADARU

Od jutra do večeri, pred sarkofag pokriven staklom koji stoji ispod barjaka s natpisom...

Od jutra do večeri, pred sarkofag pokriven staklom koji stoji ispod barjaka s natpisom „Sveti kralj Milutin Srpski“ dolaze u neprekidnom nizu bugarski hodočasnici

Oreol svetosti srpskog kralja Milutina Nemanjića jasno sija i sedam vekova posle njegove smrti, u šta se može uveriti svaki posetilac sofijske Crkve Svete nedelje. Od jutra do večeri, pred sarkofag pokriven staklom koji stoji ispod barjaka s natpisom „Sveti kralj Milutin Srpski“ dolaze u neprekidnom nizu bugarski hodočasnici svih generacija.

Nisu to samo konvencionalno obučeni stariji vernici, već i mladi žitelji Sofije u odeći za izlazak na žurku i atraktivne devojke koje nesumnjivo mole sveca za sreću u ljubavi. To ima smisla, jer je Ana Terter, omiljena od Milutinovih pet poznatih žena, bila bugarska priceza.

Vernici svih godina stoje strpljivo čekajući da se popnu stepenicama do uzvišenog pijadestala i poklone se moštima najmoćnijeg balkanskog vladara i zadužbinara svog doba. Posmatrajući te scene, posetilac iz Srbije shvata koliko je duboko naše neznanje o susedima, ali i o našim pravim vrednostima koje komšije izgleda više poštuju od nas samih, dok se Srbi još klanjaju ideološkim i političkim idolima 20. veka, čija su dela ostavila dubok trag u istoriji Balkanskog poluostrva.

Najjači je kult srpskog vladara Stefana Uroša Drugog Milutina, čije mošti počivaju u drevnom hramu Svete nedelje, čije je nezvanično narodno ime Crkva Svetog kralja. Iz Banjske, Milutinove zadužbine i grobne crkve, njegove mošti su posle provale Osmanlija u Srbiju sklonjene u Trepču, odakle ih je oko 1460. bugarski mitropolit Silvanije ili Siluan, kako kaže zvanična istorija, odneo da bi ih spasao od Turaka.

Milutinovo netruležno telo je prvo doneto u manastir Svetog Kirila i Metodija, koji je odmah nazvan Sveti kralj. Odatle su mošti prenesene u sofijsku rotondu Svetog Đorđa, utemeljenu još u antičkoj Serdici, a zatim su premeštene u Mitropolijsku crkvu Svete Marine, gde su čuvane kao najvrednija relikvija. Početkom 18. veka je sedište sofijskog mitropolita, poglavara Bugarske pravoslavne crkve, premešteno u Crkvu Svete nedelje, a sa njim i mošti srpskog kralja.

Od tada su one izložene i čuvaju se s najvećom pažnjom, što podrazumeva da se svake godine presvlače u novu blistavu purpurnu odeždu. Ponekad se stakleni poklopac s kivota skida da vernici mogu da celivaju njegovu levu šaku okovanu srebrom. Glava i desna ruka, najmoćnije relikvije, simboli Milutinove moći i mudrosti, u dugoj i burnoj istoriji njegovih moštiju nestale su neznano kuda. Naime, još je kraljev savremenik i biograf arhiepiskop Danilo Drugi zabeležio da su razbojnici pokušali da kidnapuju telo mrtvog vladara dok je nošen u raskošnoj pogrebnoj povorci ka manastiru Banjska. Danilo ga je sahranio na tajnu lokaciju u okviru zadužbine, ali kad su posle dve godine na tom mestu počela da se dešavaju čuda, Sveti kralj je otkopan i ukazalo se njegovo telo bez i najmanjeg traga propadanja, kako kažu žitija. Čim se ukazala prilika, u smutnim vremenima posle pada srpske despotovine mitropolit Silvanije je uzeo njegove svete mošti da ih sačuva i odneo ih je u Bugarsku, koja je bila vazal Milutinove Srbije.

Iako je srpski kralj često ratovao s bugarskim velmožama, on je bio zet cara Đorđa Prvog Tertera, a po Milutinovoj preporuci su sklapani brakovi kojima su se mešale srpske i bugarske plemićke loze. Srpski kralj je u Bugarskoj zapamćen kao veliki ratnik, branilac od Vizantinaca i Tatara, oslobodilac od Turaka posle njihove prve velike provale u Evropu, ali i zakonodavac, zadužbinar, graditelj bolnica za siromašne od Svete zemlje do Carigrada.

— Kult svetog srpskog kralja Milutina u Bugarskoj je izuzetno jak još od 16. veka. Vernici neprestano dolaze da celivaju mošti, kojima se pripisuje ogromna moć, u skladu s njegovom vladarskom veličinom. Neobjašnjiv je srpski zaborav prema vladaru koji je državničkom mudrošću i vojnom veštinom stvorio od Srbije najveću silu na Balkanskom poluostrvu. Uprkos neverovatnim stvarima koje je postigao, on je, kao i celo naše srednjovekovlje gurnut u stranu – kaže istoričar prof. dr Vladimir Stanković, autor prve savremene biografije kralja Milutina.

POKLONjENjE NAŠIM VLADARIMA
Poštovanje koje u Bugarskoj uživaju srpske vladarske svetorodne loze pokazuju i plakati „Pokloničkog centra Sveti Jovan Rilski“ na najvećim sofijskim crkvama koji pozivaju vernike na ture po Srbiji. Na ruti „Srpski krljevi sveci“ obilaze se Žiča, Studenica, Đurđevi stupovi, Petrova crkva i Sopoćani. Tura „Sveta Milica“ podrazumeva posetu Kruševcu i Kraljevu, a „Sveti knez Lazar“ Despotovcu i Nišu, a tura „Fruška gora“ podrazumeva poklonjenje sremskim zadužbinama Brankovića.

Izvor Večernje novosti, 28. avgust 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u