ČUDESNA RATNIČKA SUDBINA KNEZA ARSENA KARAĐORĐEVIĆA

Avanturistički duh i sablja o pojasu vodili su ga od Rusije i Francuske preko...

Avanturistički duh i sablja o pojasu vodili su ga od Rusije i Francuske preko Balkana, pa sve do Afrike, Indokine, Kine i Japana

Ako je nešto bilo nepoznato u pogledu junaštva i vojničke veštine vožda Karađorđa, moglo se videti u životu i delima njegovog unuka kneza Arsena, najmlađeg brata kralja Petra Karađorđevića.

Avanturistički duh i sablja o pojasu vodili su ga od Rusije i Francuske preko Balkana, pa sve do Afrike, Indokine, Kine i Japana. Odrastao je u izgnanstvu (rođen je u Temišvaru 1859. godine kao deseto dete kneza Aleksandra Karađorđevića) zbog neslaganja između porodica Karađorđević i Obrenović. Osim što je po ocu bio Karađorđev unuk, po majci je bio potomak čuvene porodice Nenadović – deda mu je bio vojvoda Jakov Nenadović. Školovao se u Francuskoj, gde je završio Licej “Luj Veliki” u Parizu, dok će visoko vojno obrazovanje steći na Vojnoj akademiji u Petrogradu. Njegov vojnički put započeo je u Francuskoj legiji stranaca, sa kojom je stigao do Alžira, ratovao je u Kini, učestvovao je u gušenju pobune neregularnih trupa Crni barjaci, fanatičnog plemena koje se bunilo protiv francuske kolonijalne vlasti u Indokini i njegovo ime se pročulo posle pokazane hrabrosti i umeća u nekoliko velikih bitaka u tom kinesko-francuskom ratu (1884-1885. godine).

Po završetku tog rata vratio se u Francusku ali se nije dugo zadržao, već je otišao u Afriku gde se borio protiv zulu ratnika, a posle će ga put odvesti u Rusiju, gde je postao kavaljergardista kod ruske carice, što je bilo izuzetno priznanje. Pre toga je stigao da postane kozački ataman, a do čina ruskog generala i načelnika kavaljerske divizije stigao je posle rusko-japanskog rata, gde je komandovao konjičkim kozačkim pukom i pokazao izuzetnu hrabrost u čuvenoj bici kod Mukdena, za šta je i odlikovan najvišim carskim odlikovanjem ondašnje Rusije – zlatnom sabljom koja se danas čuva u Vojnom muzeju u Beogradu.

U tom ratu je bio izazvan na dvoboj od japanskog samuraja, koga je pobedio, a dvoboji će ga pratiti kroz ceo život. U bici kod Rige tokom Prvog svetskog rata u dvoboju je ranio jednog ruskog generala, mač je ukrstio i s jednim od svojih najboljih prijatelja Karlom Gustavom Manerhajmom, a u dvoboju je ranio i nekog novinara koji mu je člankom stao na žulj.

— Bio je nemirnog duha, vojnik u krvi i po zvaničnim dokumentima. Dok su se ti dvoboji beležili, knez Arsen je imao 44 dvoboja mačem. Najverovatnije je čovek sa najviše dobijenih dvoboja na planeti – kaže Dragan Reljić, upravnik Zadužbine kralja Petra u Topoli koji je izučavao Arsenov život.

U pauzama između ratnih pohoda knez Arsen je živeo bonvivanskim životom po petrogradskim salonima, gde će upoznati i svoju buduću suprugu i jednu od najlepših žena tog vremena, kneginju Auroru Demidovu. Iz tog braka koji će se, nažalost, raspasti rodiće se princ Pavle, budući knez namesnik Kraljevine Jugoslavije posle ubistva kralja Aleksandra.

U Srbiju će knez Arsen prvi put doći pred balkanske ratove i, prema nekim podacima, bio je član tajne organizacije “Ujedinjenje ili smrt”, a uoči ratova dobio je čin divizijskog đenerala i postavljen je za komandanta Konjičke divizije, sa kojom je prošao oba balkanska rata. Pokazao se kao jedan od ključnih vojskovođa, a njegova divizija je imala presudnu ulogu u bitkama za Kumanovo, Bitolj i na Bregalnici. Tako je jednom prilikom prozreo nameru Turaka da opkole srpske snage, sa svojom konjicom se koncentrisao na tačku u turskoj vojsci gde se nalazio generalštab i tako onemogućio plan neprijatelja.

Iako ovenčan ratnom slavom, knez Arsen će posle završetka balkanskih ratova ponovo otići za Rusiju – razlozi za to mogu biti njegovo članstvo u “Crnoj ruci”, ali i ljubomora prestolonaslednika Aleksandra na njegovu veliku popularnost – gde će kao ruski general komandovati konjičkom brigadom u bitkama Prvog svetskog rata. Sa boljševičkom revolucijom i knez Arsen je, kao carev oficir, dopao zatvora i suđeno mu je, ali je oslobođen, najviše zahvaljujući intervenciji svog starog prijatelja, ali i suparnika u dvoboju Karla Gustava Manerhajma, koji je tada bio državnik u Finskoj.

Posle toga otišao je u Francusku da se više nikad ne vrati u Rusiju. Čovek iza kog su bile gotovo četiri decenije vojničke karijere i koji je celog života gledao smrti u oči umro je u Parizu 1938. godine prirodnom smrću, a njegovi zemni ostaci su preneti u kriptu Crkve u Topoli.

OSAMNAEST ODLIKOVANjA
Knez Arsen je verovatno najodlikovaniji srpski oficir. Odlikovan je 18 puta i u njegovoj kolekciji su ruska, francuska i srpska odlikovanja. Posle njegove smrti, knez Pavle je sva očeva odlikovanja predao Vojnom muzeju u Beogradu, ali je, posle nemačke pohare u Drugom svetskom ratu, ostalo samo njih pet. Među njima i orden-oružje, zlatna sablja ukrašena dijamantima koja je bila jedno od najviših ratnih odlikovanja carske Rusije i dodeljivano je iz same Carske kancelarije. Tih zlatnih sablji ukrašenih dijamantima dodeljeno je samo sedam, a jedna se našla u rukama našeg kneza.

Autor Ranko Pivljanin

Izvor Blic, 04. septembar 2017.

 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u