VLADIMIR ĐUKANOVIĆ
Svestan da, šta god uradim, uvek ću biti namazan najgorim fekalijama, priznajem da nisam u stanju to da podnesem
Svako ko kaže da je u Srbiji lepo baviti se politikom nema pojma šta govori. Odavno je politika u Srbiji prestala sa svojom osnovnom funkcijom, a to su društvena korist i ideološka borba. Ideologije su svuda u svetu otišle u zaborav, a ovo što je danas na delu je surovost i najprimitivnija borba za fotelju, bez ikakve želje da se kandiduje ideja.
U politiku sam zvanično ušao sa svojih 18 godina. Jedva sam čekao dan kad sam postao punoletan, jer sam se dosta interesovao za poltiku, i taj momenat kada sam dobio pravo da glasam i da se politički aktiviram u stranci za mene je bio razlog više da proslavim svoje punoletstvo. Od tada, pa do danas, prošao sam sve moguće selekcije – od lepljenja plakata, aktivizma „od vrata do vrata“, deljenja materijala po štandovima, pisanja saopštenja, učenja kako stranka diše, kako funkcioniše, držanja tribina…
Svakako, za sve to vreme sam se školovao, završio fakultet, dodatno se nadograđivao, sve sa ciljem da moje političko delovanje bude kvalitetno i da me ljudi dožive kao ozbiljnog čoveka. Ono što nisam ni sanjao da će se dogoditi jeste vid političke borbe protiv koje nema rešenja, a to su društvene mreže i mediji koji podržavaju primitivizam kakav se preko njih ispoljava. One su sve uticajnije i, ako te na njima nema, zapravo te nema u politici. Kako nisam neko ko voli da gubi vreme prepirući se sa armijom imaginarnih likova, jer u toj prepirci svakako gubiš, onda doživljavam, kao i većina mojih prijatelja za koje garantujem da su časno u politiku ušli, da budem osramoćen na najgori način iako ne znam šta sam bilo kome od tih ljudi ikad skrivio.
UNDERGROUND IGRAČI
Šta god da uradite, šta god da izjavite, koliko god se trudili da se usavršite, da učite, da ostavite nešto iza sebe, uvek će se naći određen broj idiota, nažalost, veoma uticajnih na društvenim mrežama, koji će vas ružiti i blatiti najgorim fekalijama. Nisam navikao da se povlačim pred takvima, i to je jedini razlog zašto sam još uvek aktivan u politici, ali, pošto takav vid političke borbe uzima sve više maha, sve više uviđam da nisam adekvatan za današnje političke prilike. Otuda me taj borbeni žar koji sam oduvek imao i želja da ne popustim glupima i pred primitivnim sve manje drži, jer upuštanjem u borbu sa takvima rizikuješ da postaneš kao oni.
Od bavljenja politikom u Srbiji danas zaista nema nikakve koristi. Ti koji možda imaju ne bave se politikom. Oni su tzv. underground igrači, podržani od ko zna kojih spoljnjih struktura i involvirani u sistem da se ne pojavljuju javno, već da iz senke rade svoj posao. Ljudi koji se politikom bave u Srbiji mogu samo da nastradaju, što zbog toga što će biti osramoćeni na najgori način, najčešće bez ikakvog povoda, što zbog toga što, kada padnu sa vlasti, najčešće to bude krajnje surovo.
Sudbina čestitog čoveka u srpskoj politici je sledeća – dok je na vlasti, biće urušavan najbrutalnije kroz plaćene kampanje, svaki njegov potez će biti ismevan, vodiće se užasna kampanja protiv njega u smislu da se protiv njega uvećava svakodnevno gnev naroda, a onda kao finale ide brutalno rušenje. Tek za nekih desetak godina setićemo se da je on ipak bio čestit čovek i da je imao neku viziju, ali do tada ćemo obeležiti njega i sve njegove potomke kao najgori ološ koji je kriv što se uopšte rodio.
Dok ste deo vlasti svi vas se sete. Tada ste svima naprasno dragi, uvažavaju vas, vole sa vama da se druže, Bog zna na kakve prijeme vas sve pozivaju. Obavezno vas se sete ako možete da im pomognete da reše neki svoj problem ili da ih eventualno negde zaposlite, posebno to čine oni koje po 20 godina niste viđali, a, nedajbože, da im kažete kako to niste u mogućnosti. Odmah će pokrenuti jezivu kampanju protiv vas i na svakom mestu će govoriti da ste najgori na kugli zemaljskoj i kako nećete da pomognete, a oni znaju da možete.
DUBOKO ZAGAĐENjE
Političar na vlasti ima sve, a suštinski nema ništa, jer to što je „sve“ zapravo je najgora laž. Lažni prijatelji, lažna podrška i najgore ulizivanje, to je suštinski jedino što imate oko sebe. Posebno su mi odvratni ti prijemi po ambasadama, gde vidite gomilu nikogovića koji trčkaraju od prijema do prijema kako bi kupili naklonost nekog iz ambasade zbog svoje dalje političke karijere. Dok se bavite politikom, možete samo da izgubite prave prijatelje, a posebno porodicu. Ona crpi poslednje atome snage da te podrži u borbi sa vetrenjačama, koja je unapred izgubljena. Decu ne viđate, što je najgora moguća stvar i nema ništa gore nego kad vam supruga kaže da vas je dete videlo na televiziji i reklo „tata“. Iznerviran od toga što po medijima pročitate najgore laži o sebi, a da ne znate ni zašto to neko piše, dođete kući besni i sve to prenesete na svoje ukućane.
Srpska politička scena suštinski je duboko zagađena. Pozivi na ubistvo predsednika države, pozivi da mu se „piša po grobu“, da mu se zatre potomstvo, omalovažavanje svega što pokušava da uradi, vređanje njegove porodice, to je sve ono što zdrav razum ne može i ne sme da prihvati. Nažalost, plašim se da nam je to budućnost u političkom ophođenju. Ne želim da budem deo takve političke scene, i ovo je ključni razlog zbog koga sve više prezirem posao kojim se bavim. Duboko svestan da, šta god budem uradio, kako god da se postavim, uvek ću biti namazan najgorim fekalijama, priznajem da nisam u stanju to da podnesem.
Za buduće ozbiljno bavljenje politikom podtrebni su ljudi čeličnih živaca i neverovatno psihički jake osobe koje su spremne da sve fekalije kojima budu gađane lagano od sebe oteraju. Priznajem, nisam takav, odnosno daleko sam od takvog, i nemam nikakvu dilemu da, ako društvene mreže ubuduće budu te koje će diktirati konverzaciju na političkoj sceni, ja deo takve političke scene sigurno neću biti.
