ZAMRZAVANjE NOVORUSIJE

ZAHAR PRILEPIN Moje slutnje i pretpostavke povodom za mene najvažnije teme Vladimir Putin (nimalo...

ZAHAR PRILEPIN

Moje slutnje i pretpostavke povodom za mene najvažnije teme

Vladimir Putin (nimalo slučajno, u Kini) izjavio je da će Rusija podneti rezoluciju Savetu Bezbednosti UN o raspoređivanju mirovnih snaga UN na liniji razgraničenja u region Donbasa u cilju osiguranja bezbednosti osoblja OEBS.

On je tom prilikom takođe jasno stavio do znanja da mu snabdevanje Ukrajine oružjem od SAD nije po volji. Citiram: „U samoproglašenim republikama ima dovoljno oružja, uključujući i ono zarobljeno od protivničke strane – od nacionalističkih bataljona i tako dalje. I ako američko oružje dospe u zonu sukoba, biće teško predvideti kako će se ponašati pomenute republike. Možda će oni poslati svoje oružje u druge konfliktne zone, i to baš one koje su neuralgične tačke za one koji sada stvaraju probleme u nepriznatim republikama.“

Povodom mirovnjaka Porošenko je izjavio nešto u smislu da će se do 20. septembra, odrediti prema ovom pitanju. Pa u smislu da će se konsultovati sa američkim prijateljima i „dati odgovor“, koji će mu biti dostavljen na puškici.

Šta sve ovo znači ako prevedemo sa diplomatskog na ruski jezik? Po tačkama.

Moskva ne krije svoju zainteresovanost da se zamrzne konflikt u Donbasu na neodređeno vreme. Dok se u Kijevu za godinu, tri ili pet dana nešto ne slomi. A tamo će se nešto obavezno slomiti. Porošenko će se svima popeti na vrh glave, zatim će svakako početi borba za vlast, a tada… sve opcije će biti na stolu.

TREĆA SILA
U cilju zamrzavanja sukoba mirovnjaci ipak najviše odgovaraju: Ukrajina već dve godine na svake dve nedelje podbada svoju vojsku na povratak u Donbas, te, ako je ikako moguće, kako tolkuju po Kijevu, usput će od silnoga zaleta proklizati do Rostova. Na svakih mesec i po dana armija DNR prinuđena je da ukrajinske vizionare preventivno spušta na zemlju. I spušta ih.

Ako se nastavi po starom, pucanje neće prestati, i, što je najstrašnije, ginu mirni građani. Žrtve među pripadnicima oružanih snaga obe strane dramatično su velike, i povremeno čak nadmašuju gubitke iz najozbiljnijih borbi 2014-2015. godine; ali se vešto skrivaju.

Izbor je na kraju prost: ili još godinu, dve ili tri ratovati, ne pomerati se s mesta, nastaviti međusobno ubijanje pri ne baš artikulisanim strateškim ciljevima (prednji deo ne mrda); ili napasti – što je iz raznih razloga, izuzetno problematična odluka. Ili, konačno, uvesti treću silu. Iako je „treća“ sila – takođe kompleksno pitanje, jer će se među mirovnim snagama, naravno, pojaviti i Rusi.

plavislemoviPorošenko je savršeno svestan da se Donbas ne može silom zauzeti. Njegov rejting u vezi sa tim pitanjem pada, i zato će mu varijanta sa mirotvorcima omogućiti da prolepša svoju njušku: eto, sada nam Zapad stiže u pomoć, sve će biti u savršenom redu. Ali sve će biti tako kako će biti: Donbas se nikad neće vratiti u Ukrajinu.

Što se tiče druge Putinove izjave o tome da DNR takođe može da prodaje svoje oružje bilo gde – to je, kako kažu, master crni troling sedmi dan. Nije ni čudo što su se postmajdanske društvene mreže tako trgnule po principu „jel’ to on o nama?“

Naravno, DNR i LNR nikome neće isporučivati svoje naoružanje, sa druge strane, vojske pomenutih Republika imaju dovoljno snage da izvedu smelu ofanzivnu operaciju i lično „isporuče“ svoje oružje, recimo, u Mariupolj.

REŠENjE SE ODLAŽE
Ovaj signal poslat je pre svega globalnim igračima: SAD, Nemačkoj i drugima. Značenje signala: hajde da spustimo loptu sada, a zatim ćemo kasnije da se raskusuramo. Sudeći po svemu, događaji će se odvijati u tom pravcu.

Minusi: projekat Velika Novorusija odlaže se, ali on je već odložen, i to ne juče. Plusevi: konačno će prestati da pucaju i ginu u DNR i LNR, a Republika će biti u mogućnosti da se ozbiljno i mirno pozabavi izgradnjom i da kompletno dovrši odavno započet proces prestruktuiranja svoje ekonomije put ruske privrede.

Kijevska strana će nastaviti da kljuka svoje nesrećne građane beskrajnim lažima o „haosu i pljački“ u DNR i LNR, odakle na mesečnoj bazi beže meštani, oficiri i ruski novinari (ali nikako već četvrtu godinu zaredom da nekud i pobegnu).

U suštini, Ukrajina će zamrznuti sebe u stanju, u kome je država na putu za EU za tri godine izgubila teritoriju nešto manju od Izraela, a veću od Jamajke, nalazeći utehu u činjenici da nije izgubila više. Rezultat osrednji; daj šta daš.

Ljudi Donbasa zaslužuju mir. Na kraju krajeva, rešenje situacije se odlaže. I najverovatnije to opet nije put ka miru. Možemo tek da se nadamo da će u narednih godinu, dve ili pet majdanski udarnici omanuti u svojoj nameri da pretvore mlađa pokolenja koja su sada u vrtićima, školama i na univerzitetima u okorele i neizlečive rusofobe.

malorusija2017Vreme radi protiv njih. Vreme radi protiv nas. Vreme radi za sebe. Ćutim i čekam. Sve što je bilo u moćima naroda Donbasa, narod Donbasa je uradio. Na kraju krajeva, ispostavilo se da postoje stvari koje ne mogu tek tako da se slome.

Preveo ZORAN DRAGANOVIĆ

 

REN TV

Svet
Pratite nas na YouTube-u