NACIONALIZAM UNIŠTAVA NOVI SVETSKI POREDAK

PATRIK BJUKENEN Izgleda da nacionalizam Bušovom Novom svetskom poretku radi isto ono što je...

PATRIK BJUKENEN

Izgleda da nacionalizam Bušovom Novom svetskom poretku radi isto ono što je uradio i Sovjetskom Savezu Mihaila Gorbačova

Nedavno mi je prijatelj kolumnista Met Keni poslao 25 godina star primerak novina, uz gunđanje što je moja kolumna bila bolje plasirana od njegove. Obe su objavljene u Orandž kauntri registru 30. juna 1991.

Naslov moje bio je Da li u Novom svetskom poretku nema prostora za nove države? i počinjala je ovako:

„Okrećući glavu od zaraćenih Slovenije i Hrvatske, predsednik Buš i državni sekretar Džejms Bejker ne samo da su se u ime Amerike kladili na pogrešnog konja; oni su se kladili na konja koji gubi.“

„Da li američka vlada ozbiljno smatra da je Jugoslavija – kao zemlja toliko različitih naroda, koji svi redom žele veću slobodu i čije republike žele da se oslobode Beograda – održiva zemlja?“

Stejt department je osudio „ove jednostrane poteze Hrvatske i Slovenije“: „Kao što je državni sekretar Bejker jasno stavio do znanja prošlog petka da nećemo ohrabrivati ili nagraditi secesiju“. Hrvatska i Slovenija su danas slobodne i članice NATO.

Mesec dana kasnije, Džordž H. V. Buš je tokom govora koji je Bil Safajer nazvao „kukavičkim kijevskim govorom“ upozorio da je ukrajinska želja da se oslobodi Moskve „samoubilački nacionalizam.“ Danas je Ukrajina nezavisna, a Bušov republikanski establišment želi da Kijevu pošalje oružje za borbu protiv proruskih secesionista.

NOVI MARŠ NACIONALIZMA
Pošto je nacionalizam pocepao Jugoslaviju i SSSR u 90-tim, pa doprineo i britanskom otcepljenju od EU i trijumfu Donalda Trampa, utisak je da ta fundamentalna sila ponovo maršira.

Vol strit žurnal piše u ponedeljak: „Mađarski premijer Viktor Orban jedva da pominje svoje političke rivale u kampanji za četvrti mandat. Umesto toga, on se usmerava na Evropsku uniju i njene najveće članice. ‘Naš najveći neprijatelj nisu mađarske opozicione partije‘, poručio je Orban u govoru prošle nedelje. ‘Oni (neprijatelji) su napolju… u Berlinu, Briselu‘.“

„U susednoj Poljskoj“, nastavlja Žurnal, „retorika vlade je još oštrija. Političari se takmiče u napadima na Francusku i Nemačku, navodeći da one primoravaju Poljake, koji su tradicionalniji, da prihvate multikulturalnu liberalnu demokratiju“.

Ne samo na istoku Evrope već i na zapadu nacionalizam je u porastu. Njujork tajms u petak piše:

„Zahuktavajuća bitka oko statusa Katalonije ove nedelje ušla je u šestu brzinu. Katalonski advokati su odobrili referendum za odvajanje od Španije, koji bi trebalo da se održi 1. oktobra. Španski ustavni sud je ovo glasanje zabranio, ali katalonski političari kažu da će ga ipak održati“.

katalonija00Juče su hiljade Katalonaca paradirale Barselonom pod zastavom na kojoj piše „Doviđenja, Španijo!“. Bio je to Nacionalni dan Katalonije, koji se obeležava prema datumu kad je 1714. godine kralj Filip V – prvi španski kralj iz dinastije Burbon – zauzeo Barselonu.

Katalonija, kao najbogatiji region Španije, veruje da je Madrid muze zarad dobrobiti regiona koji daju mnogo manje doprinose.

Pitanje koje poteže Katalonija je ono sa kojim se Amerika već suočavala. Da li narod u demokratskoj republici ima pravo da proglasi nezavisnost, otcepi se i formira novu državu, kao što je 13 kolonija uradilo 1776. godine i kao što su Konfederativne Američke Države pokušale da urade 1861?

Iako je Amerika rođena iz secesije, američki establišment je od kraja Hladnog rata daleko više bio transnacionalno i globalistički orijentisan nego što je nastupao kao veliki promoter stvaranja novih država. Možda zbog toga što je Novi svetski poredak, koji je Buš proglasio 1991, SAD video kao benevolentnog globalnog hegemona.

Druga etno-nacionalna secesija mogla bi biti proglašena čak i pre nego što Katalonci izađu na birališta 1. oktobra.

KURDISTAN, SLEDEĆA KRIZA?
Pokrajinska vlada Kurdistana zakazala je referendum o otcepljenju od Iraka za 25. septembar. Ukoliko se realizuje, izvesno je da će velika većina glasati za otcepljenje. A Kurdi se oslanjaju na američku podršku. Podneli su mnogo žrtava i prolili mnogo krvi podržavajući nas u Iraku i Siriji protiv Islamske države.

Ipak, koliko god nas emocije navodile da navijamo za nezavisni Kurdistan, naši nacionalni interesi pozivaju na oprez.

Jer Kurdi (njih oko 30 miliona) verovatno su najveća etnička grupa na svetu koja nema svoju nacionalnu državu, pa bi stvaranje kurdske domovine moglo zapaliti rat na Bliskom istoku, a Kurdi bi mogli proći jednako loše kao države Konfederacije

Zašto? Zbog toga što raspad Osmanske Imperije na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919-1920. nije ostavio milione Kurda samo u Iraku; većina njih ostala je u Turskoj, Iranu i Siriji.

Slobodan i nezavistan Kurdistan, isklesan iz Iraka, mogao bi da postane magnet za 25 miliona Kurda u Iranu, Turskoj i Siriji, kao i utočište za kurdske pobunjenike, što bi te tri zemlje navelo da se udruže i zbrišu novonastalu državu.

Potom, tu je Kirkuk, grad koji su Kurdi zauzeli pošto ga je iračka vojska napustila bežeći od Islamske države. Grad leži na jednom od najbogatijih nalazišta nafte u Iraku.

Marsud Barzani, predsednik Iračkog Kurdistana, juče je za BBC izjavio da će se, ukoliko Kurdi izglasaju nezavisnost a Bagdad odbije da je prihvati, suprotstaviti svakom pokušaju Iraka da povrati Kirkuk pod svoju kontrolu.

kurdikirkukIzgleda da nacionalizam Bušovom Novom svetskom poretku radi isto ono što je uradio i Sovjetskom Savezu Mihaila Gorbačova.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

 

Patrick J. Buchanan – Official Website

Svet
Pratite nas na YouTube-u