Kada želimo da spoznamo prave namere političke hajke samo je potrebno da vidimo ko je vrši i u kom trenutku. Tako dolazimo do odgovora zašto
Nova hajka koju vodi KRIK protiv ministra Aleksandra Vulina samo je još jedan vid nezadovoljstva koje vlada u evroatlantskim krugovima u trenutku kada se razvija vojno-tehnička saradnja sa Rusijom, kada je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković jedini predstavnik van ODKB na vojnim vežabama „Zapad 2017“ i kada Srbija i Srpska razvijaju svoje odnose u namenskoj industriji.
Nakon ulaska Crne Gore u NATO i Makedonije pred vratima NATO-a, Srbija i Srpska su na antiruskom političkom i medijskom udaru Zapada, kao i sve rusofilsko u njima. Politička i medijska srpska čaršija svesna je nove zapadne ofanzive da se ukloni bilo kakav ruski uticaj ili spreči činjenje u nacionalnom interesu, a protivno zapadnim interesima.
Simptomatično je da je predvodnik hajke urednik KRIK-a kojem je 2015. zabranjen ulaz u Rusiju kao „medijskom teroristi“ i pripadniku novinarske mreže koja, prema mišljenju ruske države, radi na podrivanju nacionalnih interesa drugih zemalja.
Iza KRIK-a stoje NED („radi javno ono što je CIA radila tajno“, po rečima jednog donatora), Sorošev fond, Fond braće Rokfeler kao poznate ekspoziture spoljne politike NATO-a. U hajci učestvuju kao zapadne ekspoziture i BIRN i Insajder, a sve prenose zapadne televizijske ekspoziture u vidu N1 ili novinske kao što je Danas.
Interesantno da su se preko KRIK-a oglasili i neki drugi politički učesnici poznati po posećivanju određenih zapadnih ambasada, po svom autošovinizmu, autonomaštvu i rusofobiji, što uopšte ne kriju. Za to vreme, dva tužilaštva su odbacila navode i prijave u ovom slučaju. Kada želimo da spoznamo prave namere političke hajke samo je potrebno da vidimo ko je vrši i u kom trenutku. Tako dolazimo do odgovora – zašto.
Autor je stipendista ruske vlade na studijama u Moskvi
Izvor Večernje novosti, 22. septembar 2017.
