PATRIK BJUKENEN
Preoblikovanje svih zemalja po našem kalupu moglo bi se smatrati jedinstvenom američkom formom moralnog imperijalizma
Ako američki predsednik nazove protivnika „raketašom… na samoubilačkoj misiji“ i upozori njegovu naciju da bi mogla biti „totalno uništena“, druge tačke njegovog govora neminovno će se se izgubiti. Nažalost, jer u Trampovom govoru ostao je zakopan zvučni poziv na odbacivanje transnacionalizma i vraćanje svetu suverenih nacionalnih država koje čuvaju svoju nezavisnost i jedinstvene identitete.
Zapadni čovek učestvuje u ovoj prepirci otkad je Vudro Vilson objavio da će se Amerika boriti u Velikom ratu ne zbog sebičnih interesa, već „da učini svet bezbednim za demokratiju“. Naši imperijalistički saveznici – Britanija, Francuska, Rusija i Japan – ovo su smatrali samopravedničkim glupostima i nastavili da cepaju Nemačku, Austriju, Mađarsku i Otomansku Imperiju, naslađujući se njihovim kolonijama.
Posle Drugog svetskog rata, Žan Mone, otac Evropske unije, želeo je da evropske zemlje žrtvuju svoj suverenitet i formiraju federalnu zajednicu poput SAD. Evropske zemlje bi polako potonule i rasformirale se u jedinstvenom državnom uređenju koje bi značilo veliki korak napred ka svetskoj vladi, odnosno „Parlamentu čoveka, federaciji sveta“ Alfreda Tenisona.
Šarl de Gol je predvodio otpor tome, pozivajući na „Evropu nacionalnih država od Atlantika do Urala“. Tokom 50 godina degolisti su bili u konstantnom povlačenju. Posebno su Nemci zbog svoje prošlosti delovali kao da žele da izgube svoj identitet i nestanu u novoj Evropi. Danas De Golova vizija dobija na snazi.
TRAMPOVA IDEJA PATRIOTIZMA
„Ne očekujemo da različite zemlje dele istu kulturu, tradiciju ili čak sistem vladavine“, rekao je Tramp u UN. „Snažne suverene države, dozvolite raznim zemljama sa različitim vrednostima, kulturama i snovima ne samo da koegzistiraju već da sa vama rade rame uz rame na bazi obostranog poštovanja. (…) Mi u Americi ne želimo da namećemo naš način života bilo kome, već da dopustimo da on bude svetleći primer svima.“
Prevod: Mi, Amerikanci, stvorili smo nešto jedinstveno u istoriji. Ali ne insistiramo na tome da bi trebalo da mi budemo model čovečanstvu. Neke druge od 190 država su se razvijale na različite načine, zbog različitih kultura, istorija i tradicija. Možda ćemo odbiti da prihvatimo njihove vrednosti, ali nemamo Bogom dano pravo da im namećemo svoje.
Teško je pomiriti Trampovo verovanje u samoopredeljenje sa Nacionalnom zadužbinom za demokratiju, čiji razlog postojanja je mešanje u politiku drugih zemalja i njeno oblikovanje po našem modelu.
Trampova ideja patriotizma ima duboke korene u američkoj prošlosti. Nakon što su propali ustanci protiv kraljevskih porodica u Evropi iz 1848. godine, Lajoš Košut je došao u SAD da traži pomoć za mađarsku demokratiju. Bio je toplo dočekan i pozdravljen od državnog sekretara Danijela Vebstera.
Ali predsednik Henri Klej, ostajući veran Vašingtonovom oproštajnom govoru, posavetovao je Košuta:
„Daleko bolje za nas, Mađarsku i samu ideju slobode je da se pridržavamo našeg mudrog, pacifičkog sistema i izbegavamo udaljene evropske ratove. Trebalo bi da sa zapadne obale svetlošću našeg fenjera osvetljavamo put svim narodima, a ne da rizikujemo njegovo potpuno gašenje u ruševinama posrnulih ili posrćućih republika u Evropi“.
Klejev eho čuo se tokom Trampovog obraćanja u UN: „U spoljnim odnosima obnavljamo osnovni princip suvereniteta. Prva dužnost naše vlade je služenje narodu…, služenje njegovim potrebama, obezbeđivanje njegove sigurnosti, čuvanje njegovih prava i odbrana njegovih vrednosti“.
Služeći se citatom Džona Kvinsija Adamsa, Tramp poručuje da naša misija nije da „idemo uokolo u potrazi za čudovištima, koja bi trebalo uništiti“, već da „stavimo Ameriku na prvo mesto“. On odbacuje Novi svetski poredak Buša Prvog, demokratske krstaške pohode neokona iz ere Buša Drugog i Obamine globalističke koještarije (globaloney).
MISIJA STEJT DEPARTMENTA
Trampova retorika nagoveštava nameru, a akcija se vidi iz direktive Reksa Tilersona Stejt departmentu da ponovo napišu poruku o svojoj misiji – i izbace deo o demokratizaciji sveta. Sadašnja verzija glasi: „Misija Stejt departmenta je da oblikuje i održi miran, prosperitetan, pravičan i demokratski svet“. Tilerson bi trebalo da izgura svoje. Jer Amerika nema božansku misiju da demokratizuje čovečanstvo. A obesna ideja da ima uzrok je svih ratova i katastrofa koji su u poslednje vreme opteretili Republiku.
Ako se ne izlečimo od ove intervencionističke zavisnosti, ona će uništiti našu Republiku. Kad smo to odbacili našeg Boga i obožili demokratiju? I da li su američke vrednosti 21. veka zaista univerzalne vrednosti? Da li bi sve države trebalo da prihvate istopolne brakove, pravo na abortus i odvajanje crkve i države, koje bi podrazumevalo ovdašnju interpretaciju koja se ogleda u paganizaciji javnog obrazovanja i državnih ustanova?
Ako su sloboda govora i medija kod nas proizveli masovnu kulturu koja liči na otvorenu kanalizaciju i politiku klevetanja i pakosti, zbog čega bismo nastojali da to namećemo drugim narodima?
Isticanje da je misija Stejt departmenta preoblikovanje svih zemalja po našem kalupu moglo bi se smatrati jedinstvenom američkom formom moralnog imperijalizm.
Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ
