KAKO SOROŠEVI KADROVI ZAMIŠLjAJU POLITIČKI KOREKTAN UDžBENIK ISTORIJE

Iako gimnazijalci duže od decenije uče iz ove knjige, dr Aleksandar Miletić, direktor nevladinog...

Iako gimnazijalci duže od decenije uče iz ove knjige, dr Aleksandar Miletić, direktor nevladinog Centra za istorijske studije i dijalog, tek sada je objavio oštru kritiku

Izrazi „poturica”, „konvertit” i „šiptarski feudalizam”, koji se mogu pročitati u udžbeniku istorije za treći razred srednje škole profesora dr Radoša Ljušića rasplamsali su proteklih dana oštru polemiku. Iako gimnazijalci duže od decenije uče iz ove knjige, dr Aleksandar Miletić, direktor nevladinog Centra za istorijske studije i dijalog, tek sada je objavio oštru kritiku Ljušićeve knjige.

Miletić smatra da ovaj udžbenik raspiruje nacionalnu mržnju prema nesrpskom stanovništvu i obiluje šovinizmom.

Nekadašnji Ljušićev student zamerio je svom profesoru na izricanju tvrdnje da je većina preobraćenih Srba muslimansku veru primala iz materijalnih razloga. Sporan je i zaključak da su u svesti naroda „poturčenjaci bili gori i nesnosniji raji od Osmanlija”, a nije imao sluha ni za konstataciju da su „Crnogorci deo srpskog naroda”. Miletić je naglasio da Ljušić promoviše netrpeljivost prema Crnogorcima jer je napisao da su „Pravoslavlje, Rusija i Srbija, tri su bitna činioca u povesti Crne Gore. Crnogorci su se kleli u sva tri, ali nikada iskreno, već prema potrebama”.

S druge strane, profesor dr Radoš Ljušić ovu kritiku shvata kao politički napad i pokušaj diskreditacije njegovog rada. Svaka od pomenutih tvrdnji, kako kaže Ljušić, zasnovana je na relevantnim izvorima.

U Ljušićevu odbranu stao je i istoričar Čedomir Antić, tvrdeći da Miletić u pomenutom udžbeniku nije pronašao nijednu faktografsku grešku.

„Dr Miletić svakako zna da istoriju pišemo na osnovu izvora. Zato nije uvredljiva konstatacija da Crnogorci, a posebno njihovi glavari, nisu bili postojani u svojim privrženostima i da je siromaštvo doprinelo razvoju korupcije u tom društvu. Izvori takođe nedvosmisleno potvrđuju i da su Crnogorci u 19. veku bili deo srpskog naroda”, napisao je Antić u autorskom tekstu objavljenom na sajtu Naprednog kluba.

Nasuprot tome, prema mišljenju Aleksandra Miletića, upravo su izvori kojima su se služio profesor Ljušić pišući udžbenik, najviše sporni.

— Izvori za udžbenik su selektivno birani. Reč je o jednostranom prikazu istorijskih događaja koji podstiče sugestivnu, emocionalno obojenu priču. Profesor Ljušić kretao se utabanom stazom velikog srpskog narativa, prikazujući srpski narod isključivo u ulozi žrtve ili pravednika, heroja. Manjinske grupe i susedni narodi prikazuju se gotovo isključivo u negativnom kontekstu konflikta ili međuetničkog nasilja – izjavio je Miletić za naš list, napominjući da je ovaj po njemu istorijski udžbenik problematičan sa osnovnih stanovišta struke.

Ipak, Centar za istorijske studije i dijalog još nije podneo zahtev Ministarstvu prosvete da ovu knjigu skine sa liste odobrenih udžbenika jer, kako kaže Miletić, njihovi pravnici i dalje razmatraju ovu opciju.

— Nismo još završili analizu udžbenika, ali nam je bilo značajno da pokrenemo javnu debatu. Kod nas u struci vlada nespremnost za kritičko sučeljavanje. Kultura nezameranja je nešto što je postalo dominantni diskurs – naglašava Miletić, koji je kritiku ovog udžbenika napisao pre četiri godine, što priznaje na samom početku svog autorskog teksta.

— Odlagao sam objavljivanje teksta jer sam s jedne strane i sam bio deo tog miljea u kojem ljudi gledaju da se ne zameraju međusobno. Na to sam gledao kao na veliki prestup protiv profesora koji je prema meni tokom studija bio korektan i pravičan. U trenutku kad je imao moć u rukama nije se ogrešio o mene. Iako sam pobijao stavove iz njegove knjige o Karađorđu, profesor Ljušić je pohvalio moju sposobnost za kritičko promišljanje i upisao mi čistu desetku. Da sam se povodio samo ličnim razlozima, ovaj tekst ne bih nikada objavio – kaže Miletić, koji je inače magistarske studije završio na Centralnovropskom univerzitetu u Budimpešti, koji je osnovao Džordž Soros.

Dodatnu političku notu ovoj priči daje činjenica da je inicijativu za reviziju ovog udžbenika podnela Liga socijaldemokrata Vojvodine, Nenada Čanka.

Iz Ministarstva prosvete pomoćnik ministra za srednje obrazovanje Aleksandar Pajić najavljuje da će formirati radnu grupu koja će analizirati ovaj udžbenik. U razgovoru za naš list Radoš Ljušić kaže da o formiranju ove radne grupe nije zvanično obavešten, ali da je svaka tvrdnja iznesena u njegovoj knjizi naučno potkrepljena i podseća da se na sadržaj udžbenika nije požalilo nijedno udruženje, naučni institut, niti bilo koji profesor istorije.

— Ako već pominje selektivan izbor izvora, Miletić bi trebalo da navede koji su to izvori. Ovako je ta ocena paušalna i neprihvatljiva – kaže naš sagovornik, uz napomenu da Aleksandar Miletić izučava istoriju 20. veka. Miletić, podseća Ljušić, nema nijedan rad o razdoblju koje je obrađeno u udžbeniku čiji je sadržaj analizirao.

Autor Jelena Popadić

Izvor Politika, 27. septembar 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u