KURDISTAN JE REGIONALNA IGRA IZRAELA

SALMAN RAFI ŠEIK Izrael kurdsko pitanje smatra neviđenom prilikom da destabilizuje sve svoje glavne...

SALMAN RAFI ŠEIK

Izrael kurdsko pitanje smatra neviđenom prilikom da destabilizuje sve svoje glavne rivale i sebi obezbedi veliki izvor nafte

Krenimo od činjenice da nijedan drugi akter – verovatno ni sami Kurdi – neće profitirati od osnivanja nezavisnog Kurdistana više od Izraela. Izraelska podrška kurdskoj državi ima stvarnu materijalnu osnovu. To utiče da kurdsko pitanje u celini bude veoma delikatno, podložno promenama u skladu sa geopolitičkim ciljevima i otvoreno za potencijalnu reaktuelizaciju ako i kada opet bude podgrejana ta ideja.

Ali koja je logika izraelske podrške Kurdistanu? Ona je lako razumljiva: to će naneti mnogo štete njegovim glavnim rivalima u regionu – Iranu, Iraku, Turskoj i Siriji – dok će Izraelu obezbediti stratešku prednost. Izrael zapravo ima dugu istoriju saradnje sa Kurdima, koja potiče čak iz 60-tih i 70-tih, kad je naoružavao kurdske milicije sa ciljem da iznutra destabilizuju severni Irak. U to vreme ključni igrač među Kurdima je bio lider klana Barzani – Mula Mustafa Barzani – čiji sin Masud Barzani je sada samoproglašeni predsednik kurdskog regiona u Iraku.

Kurdi čine oko 22 odsto populacije Iraka, koji ima 37 miliona stanovnika; 20 odsto Turske koja broji 79 miliona; 15 odsto Sirije od 18,5 miliona i devet odsto iranske populacije, koja iznosi oko 80 miliona stanovnika. Iako ovi brojevi sami po sebi ne znače da postoje uslovi za stvaranje nezavisnog Kurdistana, ipak pokazuju koliku bi štetu on mogao da nanese svim ovim državama.

Osim toga, drugi važan faktor koji utiče na veliku podršku Izraela Kurdistanu je nafta. Ovo objašnjava zbog čega izraelske političke elite i mejnstrim mediji otvoreno podržavaju referendum – zbog duge istorije „progona“ Kurda od strane, kako je Harec napisao, „tiranskih lidera Irana, Iraka, Sirije i Turske“.

ZAŠTO SU KURDI BLISKI IZRAELU
Bez obzira na simpatije i mentalitet žrtve na koji se Izrael s vremena na vreme poziva, ono što ga zaista privlači je nafta, koju irački Kurdi drže pod svojom kontrolom – i plan da ta nafta i dalje nesmetano dolazi do Izraela. Do avgusta 2015. Izrael je već nabavljao tri četvrtine naftnog uvoza iz Iračkog Kurdistana, a ta aktivnost je nastavljena uprkos činjenici da Irak ne priznaje Izrael i da dve države nemaju zvanične odnose. Izrael zato ima specijalan odnos sa Kurdskom regionalnom vladom (KRG), pa bi rađanje kurdske države bilo u njegovom interesu. Stoga ne iznenađuje što rukovodstvo Izraela podržava Kurdistan. Pre samo nekoliko dana izraelski mediji su citirali ministra pravde Ajeleta Šakeda, koji je rekao: „U izraelskom i američkom interesu je da kurdska država bude osnovana, i to prvo u Iraku. Vreme je da SAD to podrže“.

kurdireferendumIako faktor nafta ukazuje na ekonomsku dimenziju izraelske podrške Kurdistanu, strateški faktori su jednako važni. To je savršeno objašnjeno u Harecovom izveštaju od 28. septembra, u kojem se navodi:

„Osim istorijskog prijateljstva dva naroda, jasno je zbog čega Izrael podržava Kurde. Kurdistan je lociran na ključnoj strateškoj raskrsnici između Irana, Iraka i Sirije – oblastima gde Iran nastoji da formira kopneni koridor „šiitski polumesec“, koji bi omogućio transport oružja i boraca direktno do uporišta Hezbolaha u Libanu. Slobodan i proizraelski nastrojen Kurdistan na iranskim granicama ne samo da će poremetiti planove Irana već će i biti veliki strateški resurs u regionu.“

Prepoznajući teškoće u implementaciji ideje o kurdskoj državi na Bliskom istoku, izveštaj ukazuje na potencijalni put napred:

„Jedina opcija za Kurde je korišćenje strpljive diplomatije za pregovore o sporazumnom razlazu sa Irakom i nekoj formi trgovinskih odnosa sa svojim neprijateljski nastrojenim komšijama. SAD, koje imaju određeni uticaj na Tursku i Irak, mogle bi da tiho pomognu iza kulisa, a Izrael će svakako apelovati na Trampovu administraciju da to učini.

Međutim i pored toga što SAD zvanično nisu podržale referendum, ostaje činjenica da nastavljaju sa naoružavanjem Kurda, zbog čega je američki NATO saveznik Turska veoma zabrinut, što stvara veliku pukotinu u bilateralnim odnosima dve članice zapadne vojne alijanse.

SUKOB U REGIONU ILI MEĐU KURDIMA
Ali SAD nisu jedina zemlja koju Izrael mora da ubedi da podrži Kurdistan. Podele između samih Kurda predstavljaju ozbiljan izazov, da i ne pominjemo udruženo protivljenje Irana, Iraka, Sirije i Turske ideji stvaranja kurdske države. Na primer, kroz Tursku prolazi životna linija naftnog izvoza Iračkog Kurdistana ka Izraelu i drugim zemljama. KRG zbog toga ne može sebi da priušti da uvredi Erdogana. Ali to čak nije najveća nevolja. Problem je u tome što Erdogan zauzvrat želi nešto totalno nezamislivo – da KRG primora PKK u Turskoj i YPG u Siriji da ne dižu glavu. Iako bi Barzani možda čak to i učinio da obezbedi tursku podršku, za PKK je on obična bitanga i samoproglašeni lider Kurda, te stoga nije u mogućnosti da projektuje stvarni uticaj.

Problemu dodatno doprinosi to što čak i irački i sirijski Kurdi nisu usaglašeni po pitanju Kurdistana. Sirijski Kurdi, ohrabreni američkom podrškom, planiraju da uspostave sopstvenu federaciju u Siriji. Iako Kurdi čine oko osam odsto stanovništva, kontrolišu 25 odsto teritorije i 40 odsto naftnih i gasnih resursa. Ukoliko uspeju da zadrže kontrolu nad naftom i gasom bogatom provincijom Dejr Ezor, na pola su puta da taj resurs pretoče u političku moć. Izbori u lokalnim zajednicama već traju a parlamentarni se očekuju sledeće godine.

Materijalizacija ove ideje gurnula bi Siriju i Tursku u savez protiv Kurda. Bogata kurdska federacija u Siriji i „država“ u Iraku će definitivno biti ozbiljna pretnja Turskoj, a savez između Ankare i Damaska bi obavezao Siriju da zatvori oči na tursko prisustvo na severu zemlje i na neko vreme odloži zahteve za povratak svoje teritorije. Ovo bi Kurde trajno zavadilo sa dve zemlje i odvelo situaciju u ćorsokak.

kurdistanizraelNijedna od ovih očiglednih teškoća koje stoje na putu stvaranja Kurdistana ne znači da će kurdsko pitanje izgubiti na značaju na Bliskom istoku očišćenom od Islamske države. Uz dve različite kurdske teritorije na mapi Iraka i Sirije, u budućnosti možemo očekivati još haosa, a nijedna sila neće biti aktivnija u podsticanju konflikta od Izraela, koji kurdsko pitanje smatra neviđenom prilikom da destabilizuje sve svoje glavne rivale i sebi obezbedi veliki izvor nafte.

Salman Rafi Šeik je stručnjak za međunarodne odnose i unutrašnju i spoljnu politiku Pakistana

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

 

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u