Od 5. oktobra država Srbija je prihvatila drugosrbijansku mantru o sopstvenoj krivici za NATO agresiju pa se tako i ponašala
U Nišu je 7. oktobra organizovan skup pod nazivom „Da se ne zaboravi“ bivših starešina Treće armije Vojske Jugoslavije za vreme NATO agresije, kojem su, kao predstavnici države, prisustvovali ministar odbrane Aleksandar Vulin i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković. Ministar Vulin je na skupu izjavio da je prošlo vreme stida i da je ovo vreme tihog ponosa, tihog, jer je teško ne setiti se svih onih koji nisu sa nama, misleći na civilne žrtve NATO agresije.
U Nišu je 7. oktobra organizovan skup pod nazivom „Da se ne zaboravi“ bivših starešina Treće armije Vojske Jugoslavije za vreme NATO agresije, kojem su, kao predstavnici države, prisustvovali ministar odbrane Aleksandar Vulin i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković. Ministar Vulin je na skupu izjavio da je prošlo vreme stida i da je ovo vreme tihog ponosa, tihog, jer je teško ne setiti se svih onih koji nisu sa nama, misleći na civilne žrtve NATO agresije.
Srbija od 2015. godine na državnom nivou obeležava NATO agresiju i od te godine se u zvaničnu državnu upotrebu uvodi termin „agresija“ u kontekstu događaja 1999. godine. Prvi put je obeležavanje održano ispred bombardovane zgrade Generalštaba u Beogradu, pa 2016. godine na mostu u Varvarinu, da bi ove godine bilo održano u Grdelici. Pored toga, država Srbija se trudi da i na druge načine gaji kulturu sećanja na NATO agresiju kao što je otkrivanje spomen ploče srpskim majkama u Domu Vojske, podizanje spomenika Tiboru Cerni, priprema za podizanje spomenika herojima Košara, osnivanje Komisije za istraživanje posledica agresije, prirpemanje spomenice Heroja Košara, davanje imena ulicama, bulevarima i mestima po herojima iz 1999. godine i drugo. Predsednik republike je na otvaranju spomenika Tiboru Cerni u Debeljači izjavio da je NATO agresija bila „mali, prljavi i strašni rat kojeg je agresor nametnuo“.
Od 5. oktobra država Srbija je prihvatila drugosrbijansku mantru o sopstvenoj krivici za NATO agresiju pa se tako i ponašala od hapšenja i slanja u Hag vojnog i političkog vrha koji se borio protiv NATO do proganjanja svih onih koji su na bilo koji način veličali herojsku borbu protiv agresora. U poslednje tri godine Srbija je potpuno odbacila takvu mantru i odbacila stigmu koju je sama sebi stvarala čitavu deceniju, i ne samo to već je po prvi put rekla da je NATO agresor koji je izvršio akt agresije prema Srbiji. Skup u Nišu pokazuje da se Srbija počela okretati i konkretnim učesnicima rata i da ih nije zaboravila. Umesto drugosrbijanske mantre danas imamo srpsko stanovište povodom NATO agresije koje odgovara i mnogim priznanjima zapadnih zvaničnika da je rat nametnut sa ciljem agresije, a ne ciljem mira, kao što su Stroub Talbot ili Henri Kisindžer.
Sa teškim teretom istorije devedesetih i posledica koje i danas nosimo zbog svih događaja iz devedesetih, Srbija je uspela da u vremenu tihe okupacije i same Evrope nađe prostor da o sopstvenoj istoriji govori na istinit način. U tihoj okupaciji rad na kulturi i dizanju nacionalne svesti jedan je od najbitnijih elemenata opstanka naroda, a kontinuitet istorijskog sećanja njegova je vezivna nit. Skup u Nišu deo je kulture kolektivnog sećanja koju je Srbija počela slobodno da zastupa. Sve drugo su načini da se obezbedi mir, stabilnost i opstanak.
Autor Nenad Uzelac
Izvor Vidovdan, 8. oktobar 2017.
