TRANSFORMACIJA KINESKO-PAKISTANSKOG EKONOMSKOG KORIDORA [1]

F. VILIJAM ENGDAL Šta kinesko-pakistanski projekat zapravo podrazumeva i zašto je on za Indiju...

F. VILIJAM ENGDAL

Šta kinesko-pakistanski projekat zapravo podrazumeva i zašto je on za Indiju bio kao objava rata

U maju 2017. premijer Indije odbio je da učestvuje na osnivačkom sastanku ambiciozne Inicijative pojas i put (BRI), mreže brzih železnica i dubokovodnih luka širom evroazijske kopnene mase. Kao zvanični razlog navedeno je to što je Kina sa svojim susedom i dugogodišnjim saveznikom Pakistanom počela izgradnju Kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora (CPEC) bez konsultovanja sa Indijom. Izjava premijera Modija i indijske vlade izgledala je kao da je CPEC uvod u kinesku deklaraciju o nameri invazije na Indiju. Stoga vredi razmotriti šta kinesko-pakistanski projekat zapravo podrazumeva.

Kineski predsednik Si Đinping je 2015. objavio da je potpisan bilateralni sporazum sa pakistanskom vladom o izgradnji mreže koja bi povezala Kašgar, grad na dalekom severozapadu zemlje u kineskoj provinciji Sinjang koja graniči sa Mongolijom, Rusijom, Kazahstanom, Kirgistanom, Tadžikistanom i, naravno, Pakistanom. Projekat CPEC, dug 3.200 kilometara, ulazi u Pakistan kroz nekoliko infrastrukturnih arterija u beludžistanskom Gvadaru, na Arapskom moru, blizu granice sa Iranom.

Kao integralni deo projekta BRI, CPEC je strateški koridor – jedan od šest glavnih koridora u ovom trenutku – velikog kineskog infrastrukturnog poduhvata na kakav se nikada u istoriji nije odvažila nijedna država. Širom Pakistana grade se mreže elektrana, autoputeva i novih luka. Kada je predsednik Si Đinping 2015. prvi put najavio CPEC, pominjana je suma od 18 milijardi dolara za rudnike uglja u Pakistanu i 10 milijardi za izgradnju novih modernih autoputeva, dok bi ostatak otišao na izgradnju luka i železnica. Nova dubokovodna luka koju su Kinezi izgradili u Gvadaru na Arapskom moru je ključ celog projekta. Od zvanične najave do ovog trenutka vrednost CPEC je narasla na procenjenih 62 milijarde evra, što je ogromna infrastrukturna investicija u jednu od najsiromašnijih ekonomija Azije.

Pažljiviji pogled u različite projekte Kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora otkriva najsveobuhvatniji investicioni poduhvat u turbulentnoj istoriji Pakistana od kada je lord Mauntbaten 1947. godine pocepao Indiju na dve države – muslimanski Pakistan i dominantno hinduističku Indiju – i potom se odmah penzionisao kao poslednji britanski upravnik Indije, koji je iza sebe svesno ostavio bure baruta prepuno geopolitičkih tenzija i konflikata.

ENERGIJA U CENTRU PAŽNjE
Važan deo kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora je rešavanje ozbiljnog problema sa nedostatkom struje širom Pakistana. CPEC poziva na stvaranje 17 prioritetnih energetskih projekata. Jedan od njih je termoelektrana na ugalj Sahival, 1,7 milijardi dolara vredan najsavremeniji supervažni projekat za snabdevanje ugljem, niske emisije štetnih gasova i visokih performansi. Postrojenje je ekološki usklađeno sa visokom termičkom efikasnošću kako bi se osigurala niska potrošnja goriva, poznata i kao „čist ugalj“. Proizvodnja električne energije počela je u julu sa ukupnim kapacitetom od 1.320 megavata (MW) iz dve jedinice od po 660 MW. Izgradnju su na sebe preuzele kineske državne kompanije Huneng Šandong, Šandong ruji sajens i Tehnolodži grup, a sve je završeno šest meseci pre roka.

Dve jedinice u Sahivalu, u provinciji Pandžab, već su smanjile električni deficit Pakistana za 25 odsto, što je veliki podsticaj ekonomskom kapacitetu zemlje.

Namera je da CPEC do 2019. dostigne kapacitet za generisanje električne energije od 12,134MW, a to će mnogo doprineti razvoju pakistanske ekonomije. Trenutno, sudeći po pakistanskom ministru za vodu i struju Muhamedu Junisdagi, ceo Pakistan ima kapacitet za generisanje električne energije od 20.000 MW, što znači da će za manje od dve godine pakistanska ekonomija u tom pogledu svoj kapacitet uvećati za više od 60 odsto. To nije malo poboljšanje, već kvalitativni iskorak.

kinapakistan01Nova postrojenja će biti kombinacija ugljanih elektrana sa niskom emisijom štetnih gasova i hidroelektrana, uz mali doprinos solarnih i vetroelektrana. Veći deo novog kapaciteta električne generacije biće u pakistanskoj provinciji Sind, koja na zapadu graniči sa Baludžistanom, na severu sa Pandžabom, na istoku sa indijskim državama Gudžarat i Radžastan i na jugu sa Arapskim morem. U provinciji Sind, koja će dobiti 5.580 MW novih elektrana, nalazi se Karači, najveći grad i finanijski centar Pakistana. U Sindu se nalazi veliki deo pakistanske industrije i dve komercijalne luke – Luka Bin Kasim i Luka Karači.

Što se tiče ostatka energetske mreže CPEC, Pandžab će dobiti 2.940 MW, Baludžistan 1.620 MW, Azad Jamu i Kašmir 1.124 MW, a Hajber-Pahtunva 870 MW.

AZAD KAŠMIR I GILGIT-BALTISTAN
U Azad Džamu i Kašmiru, obično nazivanom Azad Kašmir, nova hidroelektrana Nelum-Dželam, odnosno „trk reke“, preusmeravaće vodu iz reke Nelum u elektranu na reci Dželam. Tako će biti dodato značajnih 968 KW električne energije. U ovom trenutku je završeno oko 96 odsto elektrane, koja bi u januaru 2018. trebalo da bude puštena u pogon. Finansirana je od strane Nelum-Dželam hidropauer kompani, poreskim prihodima, obveznicama, obezbeđenim pozajmicama od konzorcijuma kineskih banki i banki sa Bliskog istoka. Pakistanska vlada je izgradnju elektrane i kasniju izgradnju brane sa rezervoarom za vodu poverila kineskom konzorcijumu CGGC-CMEC (Gežuba grupa i Kineska nacionalna kompanija za uvoz i izvoz mašina). Kada ovaj projekat bude završen, regionu će obezbediti potrebnu električnu energiju, kao i skladištenje vode i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.

UN i druga međunarodna tela Azad Kašmir i susedni Gilgit-Baltistan nazivaju „Pakistanski deo kašmira“. Britanci su svesno izbegli da nacrtaju granice na Kašmiru jer im je odgovaralo da preko te otvorene rane održavaju trenje između Indije i Pakistana. Gilgit-Baltistan je de facto decenijama deo Pakistana budući da se nalazi u delu Kašmira koji je pod njegovom kontrolom. Međutim, ovaj sukob i činjenica da usled geografske nužnosti Kinesko-pakistanski ekonomski koridor prolazi kroz Azad Kašmir i Gilgit-Baltistan je formalni razlog što je Modijeva vlada odlučila da bojkotuje kinesku Inicijativu pojas i put, najvećim delom na štetu ekonomskih interesa same Indije.

Ogromni hidroenergetski potencijali prelepog brdovitog Gilgit-Baltistana – regiona kojem je Pakistan 2009. dao ograničenu autonomiju – su impresivni. Gilgit-Baltistan ima preko 1.800.000 stanovnika i u njemu se nalazi pet od 14 planina sa preko 8.000 metara nadmorske visine.

kinapakistan02U septembru 2009, četiri godine pre zvanične najave kineskog Novog puta svile, kako je inicijalno nazvan, Pakistan je sa Narodnom Republikom Kinom potpisao sporazum o izgradnji brane od 7.000 MW na Bundžiju u Gilgit-Baltistanu. Uz sve veće probleme sa vodosnadbevanjem širom Pakistana, nekad izolovani Gilgit Baltistan postaje strateški važan za budućnost Pakistana, kao i za Južnu, Zapadnu i Centralnu aziju kao trgovinski, vodeni i naftni koridor između pakistanske lude Gvadar i kineskog Sinjanga.

Nastaviće se

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

 

New Eastern Outlook

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u