SVETISLAV BOŽIĆ: PRAVOSLAVLjE JE NASUŠNA POTREBA

Prožimanje svetovnog i crkvenog učinilo je srpsku duhovnu matricu raskošno-porođajnom teritorijom Kompozitor Svetislav Božić,...

Prožimanje svetovnog i crkvenog učinilo je srpsku duhovnu matricu raskošno-porođajnom teritorijom

Kompozitor Svetislav Božić, dopisni član SANU i umetnički direktor Bemusa, plodni stvaralac čija su dela prožeta pravoslavnom tradicijom, čuvar i promoter nacionalne kulture, neretko je nazivan i nacionalnim misliocem zbog svojih izlaganja i eseja u kojima duboko promišlja srpsku stvarnost i duhovnu i kulturnu matricu, te govori o Srbima kao narodu blagoslovenom sposobnošću da (ukoliko se potrudi) čuje i spozna stalni dvopev Istoka i Zapada. Značajan, možda i najpoznatiji deo opusa „ispevao“ je Božić na stihove velikih naših pesnika.

Rađa li se umetnost, pre svega, iz mira ili iz nemira – u nama samima, ali i oko nas?
—  Proces stvaranja je veoma kompleksna radnja, koja uz kreativnost podrazumeva prisustvo i drugih sila koje su zadužene da spoljašnji i unutrašnji svet budu u stalnom dijalogu. Takav dijalog je preduslov da se kreativna ličnost nađe u stanjima nemira i mira, sukoba i razrešenja, napora i odmorišta, saglasja i nesaglasja. Dug je put da ovako pokrenuta kreativnost preraste u umetničko delo. Taj put počinje mnogo ranije nego što je uočen, ranije nego što se njime pošlo. Zone nevidljivih i nečujnih priprema su ključne i od njihovog sastava i kvaliteta zavisi sve ono što će u tzv. realnom svetu, realnoj borbi sa materijom, uspeti da ostvari kreativni pojedinac. On je još i u podrazumevanoj obavezi da savlada određeno strukovno pismo, elementarne ali i konvencije višega reda, komunikaciju koja treba da poseduje izvesne oblike socijalno-umetničke urednosti.

Da li je biti odabran, nadaren, poseban – uvek dar, ili (pre)često i breme?
—  Biti odabran je znak velike milosti, ali i velike odgovornosti. Odabrani i najbolji među njima su i najtrpeljivije ličnosti, sposobne da daju najviše, ali i da pretrpe najviše. Tome nas uče i naši velikani, naši podvižnici, koji nisu tražili uvek i po svaku cenu ušuškanost za sebe. Mudrost i podvig njihovog života i dela je postala svetlost onima koji su došli ili dolazili posle njih. Savremenici ih najčešće nisu prepoznali. Sklanjali su se od vreve, od velikog prometa i meteža, da bi u samoći i velikoj odgovornosti obavili ono zbog čega su došli na svet.

(Po)rađaju li umetnici vrednija dela u sadejstvu sa sistemom, ili protiv njega?
—  Umetnik je u izvesnoj korespondenciji sa svojim vremenom i njegovim sistemom vrednosti. Taj nivo dijaloga nije najvažniji za umetnika i njegovo stvaranje, niti za konačan rezultat i vrednost stvorenog. Umetnika, onog istinskog, na stvaranje pokreću dublji razlozi od onih koje u linearnom svetu simbola vidi i oseća većina. Njega pre svega zanima vertikalno kretanje, proboj iz minulog u buduće. On je u sadašnjosti gost koji može da se ponaša diskretno, učtivo, a može da bude i galamdžija, no sve te reakcije nisu magistralni trag njegovog života i stvaralaštva. Istinski umetnik je retko dnevnopolitički aktivan iz prostog razloga što bi ga dnevni pragmatizam i njegova strategija odvukli van domašaja visokokreativnog promišljanja i stvaranja.

Kakva je uloga SANU u promišljanju društvenog trenutka?
—  SANU je koncentrat izuzetnih pojedinaca koji su u svojim oblastima dostigli visoke rezultate. Kada govorimo o tehničkim i medicinskim naukama, doprinos naših akademika je vanredan. U oblastima društvenih nauka, književnosti i jeziku, likovnoj i muzičkoj umetnosti, imamo vrhunske pojedince. Naši istoričari i istoričari umetnosti su osvetlili mnoge slojeve minulih vremena, pa i nedavnu prošlost. Šteta je što se rezultati njihovog stvaralaštva ne koriste dovoljno u našoj sredini. Nažalost, neki među njima su daleko prisutniji na svetskoj sceni. U krupnim geostrateškim igrama, silu spoljašnjeg prstena ne može da zaustavi ni SANU ni odgovorno novinarstvo. SANU je tu da da naučni i umetnički odgovor, da blagovremeno i preventivno ukaže na opasnosti ili da ponudi dobra rešenja koja mogu pomoći da se u okviru unutrašnjeg prstena podnošljivije rasporede tereti, olakšaju teskobe, preduprede tragedije. SANU je složena formacija čija otmenost i odgovornost nadilazi dnevnu politiku.

Ima li umetnik pravo, katkad i obavezu, na društveni i politički angažman?
—  Umetnik ima pravo i obavezu da stvori delo koje će drugima biti na korist i prosvetljenje. Njegov dnevnopolitički angažman nije neuputan pod uslovom da ne promoviše umetnika, da ne oprizemljuje vrednost njegovog dela i da ga tako ideološki podobnog ne preporučuje zloupotrebi. Nažalost, bilo je, ali i danas ima, umetnika čiji je politički angažman bio daleko ubedljiviji od njihovog dela.

Može li se pošast globalizma i odljuđenog kapitalizma pobediti ičim osim duhovnošću?
—  Svet je poodavno globalizovan pa i odljuđen. U novije vreme ti drevni procesi su dobili na ubrzanju, jer su države, njihove strukture, bankovni i vojni sektori, postali sredstva kojima manjina ucenjuje većinu. Čak je i umetnost postala sredstvo za ruženje temeljnih vrednosti. Umetnost je obezduhovljena i prekomerno angažovana u preoblikovanju svesti masa. Umesto ozareno-inovativne umetničke avangarde, dobili smo akceleracije slojeva tame u umetnosti. Na svu sreću, još uvek intenzivno pulsira srce visokoobdarenih pojedinaca koji svojim delima drže ravnotežu i ne pristaju na dominaciju onih rešenja u čijem temelju nema istinskog umetničkog nadahnuća. Pravoslavlje je uputilo pojedinca na duhovni podvig. Ono ga je uključilo u stalnu borbu za vrlinu i za ljubav prema bližnjem, i stoga je ono nasušna potreba i u našem vremenu.

Ne smatrate srpski narod mitomanskim?
—  Sasvim je prirodno da moja muzika nosi pečat sveta u kojem sam rođen i kome pripadam. Tu su naravno i duhovne i nacionalne i slovenske koordinate sa nedvosmislenim vizantijskim pulsiranjem koje se sačuvalo i koje sam sačuvao u svom stvaralaštvu. Srpski narod, i pored mnogih površnosti kojima je sklon, poznaje svoju tradiciju i stoga je ne mitologizira. Mitovi su potrebni kao sredstvo obmana i samoobmana, kao retorička etida kojom se poništava autoritet činjenica i vrši zlokobna pacifikacija naroda na jednom visoko rizičnom terenu.

Napredujemo li kao narod u razumevanju sebe i svog mesta?
—  Ponosan sam na srpsku duhovnu matricu koja je porodila vanrednu književnost i pesništvo, slikarstvo, arhitekturu i muziku. Prožimanje svetovnog i crkvenog, osećaj za detalj, za daleke i bliske svetove, za srodne i nesrodne kulture, za osobeno kreativan odnos između zemaljskog i nebeskog, učinilo je srpsku duhovnu matricu raskošno-porođajnom teritorijom. Za posvećenog i darovitog pojedinca ima li lepše ponude i izazova?

ZAGLEDAN U BESKRAJNU SVETLOST
Ostali ste jedini član SANU – potpisnik peticije za reviziju izučavanja Darvinove teorije evolucije…

—  Kao umetnik i verujući čovek zagledan sam u lepotu višeg reda, koja ne počiva na evoluciji niti na revoluciji, već na beskrajnom kontinuitetu svetlosti u čijem središtu je tvorac svega vidljivog i nevidljivog. Ko oseća umetnost, ko oseća život, ne može da veruje u njegovu prolaznost, njegovu majmunolikost, u sistem prizemnih biohemijskih metamorfoza.

Autor Marina Mirković

Izvor Večernje novosti, 16. oktobar 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u