ZAŠTO LIBERALIZAM UMIRE?

PATRIK BJUKENEN U srcu Evrope autohtoni narodi se suočavaju sa pradavnim strahom – strahom...

PATRIK BJUKENEN

U srcu Evrope autohtoni narodi se suočavaju sa pradavnim strahom – strahom od gubitka otadžbine od muslimanskih osvajača

Upitani da imenuju atribute koji bi karakterisali Ameriku kakvu smo zamišljali, mnogi liberali bi odgovorili da moramo da realizujemo naš manifest iz 1776. kako bismo postali više jednaki, više raznoliki i više demokratski, da bi to ujedno postao model za budućnost čitave ljudske vrste. Jednakost, raznolikost i demokratija – to je sveto trojstvo posthrišćanske sekularne države koja je predmet obožavanja Liberalnog Čoveka.

Ipak, skup obožavalaca ovih bogova se smanjuje, čak i u trenucima kad se čini da Evropa odbija ono što Amerika ima da joj ponudi. U odstupanju raznolikosti Katalonija je glasala za osamostaljenje od Španije, a Baski i stanovnici Galicije prate katalonsku secesijsku krizu sa velikim interesovanjem.

Desničarska Narodna partija i partija krajnje desnice Partija slobode u Austriji preskočile su prag od 60 odsto na izborima, dovodeći na čelo države 31-godišnjeg Sebastijana Kurca, koji je antiimigrantsku platformu iskopirao od slobodara. Kad se situacija sumira, svodi se na parolu – Austrija Austrijancima! Lombardija, čiji glavni grad je Milano, kao i Venecija, glasaće u nedelju za viši stepen autonomije u odnosu na Rim (glasale su za; prim. prev.). Južni Tirol (Alto Adiđe), odvojen od Austrije i pripojen Italiji Versajskim mirovnim sporazumom, koga je otpisao i Hitler kako bi se Musolini umirio zbog Anšlusa, pokreće priču o secesionizmu. Čak i Sicilijanci razgovaraju o mogućem odvajanju.

Do nedelje bi Česi mogli da imaju novog lidera Andreja Babiša (imaju ga; prim. prev.). Kako piše Vašington post, Babiš je „od napada na EU napravio sport, a za NATO smatra da je njegova misija prošla“. Ključno obećanje platforme: držati muslimanske mase podalje od otadžbine.

OPIRANjE EVROPE
Za etnonacionaliste njihovi sunarodnici nisu jednaki sa ostalima, već su superiorni u pojedinim pravima. Mnogi mogu da klimaju glavom na Džefersonovu izjavu da su „svi ljudi rođeni jednaki“, međutim, to načelo ne praktikuju u svojim državama kako je Džeferson činio u svojoj.

Sedmog oktobra hiljade Poljaka izašlo je na 2.000 kilometara duge granice svoje zemlje kako bi se molilo sa krunicom u ruci. To je bilo povodom stogodišnjice ukazivanja Device Marije u portugalskoj Fatimi 1917, dok je istog dana 1571. Sveta Alijansa porazila muslimansku flotu kod Lepanta kako bi je sprečila da zauzme Evropu. Čestertonova poema Lepant nekada je bila obavezno gradivo u rimokatoličkim školama.

andrejbabis02Svaki od ovih tradicionalističko-nacionalističkih pokreta je jedinstven, ali svi imaju zajednički uzrok. U srcu Evrope autohtoni narodi se suočavaju sa pradavnim strahom – strahom od gubitka otadžbine od strane muslimanskih osvajača. Evropa je ustuknula i nastavlja da se opire „raznolikosti“, multirasnoj, multikulturnoj, multietničkoj i multijezičkoj budućnosti, za koje američke elite smatraju da Amerika ima misiju da ih uspostavi na nivou čitavog čovečanstva.

Zaista, autohtoni narodi širom Evrope sve više kao smrt svoje nacije vide ono što američke liberalne elite posmatraju kao Hrabri Novi Svet, koji dolazi. Tradicionalnim Evropljanima naš raj izgleda kao pakao. Tako Poljaci padaju na kolena kako bi se molili Devici Mariji da bi ih spasila pretnji koje dolaze od islamske budućnosti, baš kao što su se njihovi preci molili za Lepant i za Beč 1683, kad je poljski kralj Jan Sobjeski odbio poslednji pokušaj muslimana da prodru u srce Evrope.

Evropski narodi i njihove političke stranke danas koriste demokratska sredstva kako bi postigli „neliberalne“ ishode. Teško je videti šta može da zaustavi tendenciju koja liberalnu demokratiju vodi ka restriktivnoj desnici. U praktično svakoj državi postoji ili glavna stranka u opoziciji ili stranka na vlasti koja baštini duboko nacionalističke poglede na svet.

Evropske elite mogu nastojati da ovakve partije diskredituju kao neliberalne ili fašističke, međutim, postaje očigledno da je liberalizam izgleda taj koji pripada prošlosti. Sve više i više Evropljana invaziju na kontinent duž ruta kuda su osvajači dolazili u prethodnim vekovima ne vidi kao problem kojim je moguće upravljati, već kao egzistencijalnu krizu. Za mnoge Evropljane to najavljuje nepovratan proces promene karaktera zemlje koju će naslediti njihovi praunuci i mogući kraj njihove civilizacije. Samim tim oni neće biti odvraćeni od glasanja prouzrokovanog svojim strahom zbog nazivanja imenima koja su davno izgubila svoju snagu i smisao zbog prekomerne upotrebe.

IDEOLOGIJA ZAPADNOG SUICIDA
Kako Evropljani odbijaju da slave rasnu, etničku, kulturnu i religioznu raznolikost veličanu od strane američkih elita, takođe odbijaju ideju da bi stranci trebalo da budu jednako tretirani u zemljama kreiranim po meri lokalnog stanovništva. Čini se da se Evropljani više dive i više formiraju svoje nacije u skladu sa modelom manje diversifikovane Amerike Ajzenhauerove ere nego sa poliglotskom Amerikom iz 2017. godine.

Takođe, izgleda da se Evropa postepeno pomera ka migrantskim politikama više po uzoru na Mekaran-Volterov zakon iz 1950. godine, nego na Zakon o otvorenim granicama, čiji je glavni pokrovitelj bio senator Edvard Kenedi 1965. godine. Kenedi je obećao da rasni i etnički sastav SAD neće biti promenjen i preispitivao je moral i motive onih koji tvrde suprotno.

izbegliceu11Dakle, zašto liberalizam umire? Zato što se pokazalo da situacija odgovara opisu Džejmsa Barnama iz 1964. godine, a koju je on nazvao „samoubistvom zapada“, ili ideologijom zapadnog suicida. Ono što danas vidimo u Evropi su ljudi koji ovo sa zakašnjenjem shvataju i počinju da budu „besni zbog odumiranja svetla“. (Rage, rage, against dying of the light, stih pesme Do not go gentle into that good night velškog pesnika Dilana Tomasa; prim. prev).

Preveo IVAN RISTIĆ

 

Patrick J. Buchanan – Official Website

Svet
Pratite nas na YouTube-u