BENONOV SPOLjNOPOLITIČKI KRSTAŠKI RAT

KURT MILS Benon je optužio Iran za ofanzivne poteze u arapskom svetu, što je...

KURT MILS

Benon je optužio Iran za ofanzivne poteze u arapskom svetu, što je retorika podudarna sa najvećim kritičarima Irana

Stiv Benon se na značajnom događaju koji se zbio u Vašingtonu u ponedeljak pridružio drugim značajnim republikanskim igračima, poput senatora Toma Kotona. Vizuelni momenat je bio savršen. Bivši glavni strateg Bele kuće trebalo je da govori na bezbednosnom samitu Hadsonovog instituta kad je u ključnom trenutku zavladao mrak. Benon, naravno, zna ko je izjavio da je „tama dobra“ – Dik Čejni. Dart Vejder. Satana.

To je moć. „Nestanak struje, koji organizatori konferencije nisu objasnili, naterao je prethodne paneliste, uključujući i Brajana Ficdžeralda, da nekoliko minuta nervozno nastave bez svetla. Situacija je izgledala prilično glupo: Sebastijan Gorka, bivši Benonov zamenik u Beloj kući i zvezda američkih kablovskih kanala, viđen je kako okolo daje autograme. Na kraju je postavljen reflektor. „U zavisnosti od vaše političke perspektive, odsustvo svetlosti možete da objasnite na dva načina“, našalio se moderator Husein Hakani, bivši pakistanski ambasador.

Suština ovog događaja održana je u sali za bal Pen Kvorter pod nazivom Odbijanje nasilnog ekstremizma: Katar, Iran i Muslimansko bratstvo. Benon se nije držao po strani. „Mislim da je najvažnija stvar koja se trenutno događa u svetu situacija s Katarom“, rekao je Benon prisutnima osvrćući se na trenutno zahlađenje odnosa između Katara i njegovih prividnih saveznika, članica zalivskog Saveta za saradnju, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih. On je počeo citiranjem dela govora Donalda Trampa sa inauguracije, pohvalivši njegov put u Saudijsku Arabiju kako bi Saudijcima dao prećutnu podršku da predvode blokadu Dohe. „Ne mislim da je slučajnost činjenica da smo samo dve nedelje posle pomenutog susreta videli blokadu Katara od Emirata, Bahreina, Egipta i Saudijske Arabije“, rekao je Benon.

U SVETU HARDLAJNERA
Benonov govor, kao govor čoveka koji je radio u medijima i bio politički savetnik u Beloj kući, bio je vrhunac koji je trebalo da poentira na konferenciji na kojoj su, između ostalih, učestvovali bivši sekretar za odbranu Leon Paneta, bivši direktor CIA i najpoznatiji general svoje generacije Dejvid Petreus, kao i zvezde u usponu republikanaca, poput senatora Toma Kotona. Ipak, događaj je bio pripremljen najviše za Benona. Tokom Petreusovog obraćanja organizatori su morali da utišavaju učesnike u zadnjem delu sale, koji su iskoristili priliku da nešto prezalogaje i osveže se. Što se ne može reći za „princa tame“, čiji prijem je bio obavijen mistikom.

Benon, koji je povremeno nazivan „Trampovim golubom“, izrastao je u jednog od najvećih kritičara Irana u Trampovom svetu, obimno sarađujući po tom pitanju sa bivšim američkim ambasadorom u UN Džonom Boltonom. On smatra da su konkretni potezi koji se tiču zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana samo u svrhu šoua, odnosno da se iz dogovora nije moguće povući ili ga izmeniti bez dramatičnih posledica koje bi usledile. Njegov plan, koji su podržali „hardlajneri“ poput Franka Gefnija poziva na razmatranje vojnih rešenja usmeravanjem Izraela na Iran i jačanjem kurdskih aspiracija, što je noćna mora Irana, Turske i šiitske vlade u Iraku; Bolton je viđen kako ulazi u Belu kuću u ponedeljak.

petreus09Stiv Benon je optužio Iran za ofanzivne poteze koje provodi u arapskom svetu, što je retorika podudarna sa najvećim kritičarima Teherana. Benon, koji najčešće govori u granicama „civilizovanog“ rečnika, pridružio se onima koji imaju fobiju od formiranja „šiitskog luka“ pod kontrolom Teherana, koji bi se prostirao od Severne Afrike do Centralne Azije i koji ima svojevrsnu formu „ekspanzionističke Persije“.

„Katar je bankomat Muslimanskog bratstva“, rekao je Džonatan Šanzer, izvršni potpredsednik Fondacije za odbranu demokratija, tink-tenka koji je blizak administraciji, u telefonskom razgovoru koji smo imali. „Neupitno je da su oni ključni sponzor Muslimanskog bratstva, i politički i finansijski“. Šanzer kaže da „postoji grupa ljudi koja je služila u Beloj kući ili i dalje služi, a koja Muslimansko bratstvo vidi kao pitanje od najvećeg značaja. Rekao bih da su Benonovi stavovi refleksija te perspektive.“

Ovo stavlja Benona i njegove istomišljenike u koliziju sa ostalima – na primer, državnim sekretarom Reksom Tilersonom. „Bela kuća i Tilerson su na suprotnim stranama“ po pitanju Katara, rekao je Šanzer. „Tilerson nastavlja da gura svoju brzu rezoluciju“, dok  su ostali u kabinetu i Trampovom okruženju uopšte u većoj meri „jastrebovi“. U teoriji, Katar je toliko bogat da može da priušti da čeka, čak i ako aktuelni zastoj potraje čitavu dekadu, rekao je Šanzer.

PRIMER PARALELNE EVOLUCIJE
„Zadovoljstvo je ponovo biti u Dohi, mestu koje sam obišao pre mnogo godina“, rekao je u Kataru u utorak Tilerson, inače bivši šef Ekson mobajla. „Želim da bude jasno da SAD nemaju nikakvu nameru da nameću rešenje bilo kome u trenutnom nesporazumu“. Ovakav rečnik je oštro suprotstavljen Benonovom. „Izvornih 12 zahteva koje smo ispostavili (Saudijci, Emirati i njihovi saveznici) bili su deo dobro promišljenog plana“, iako je naglasio da se ne slaže sa apsolutno svakim pojedinačnim zahtevom.

Benon je odlučno demantovao Mekartijev izveštaj od ponedeljka, koji je bio implicitni finansijski potez kojim se na Katar kreće đonom. Benon, kao politički borac, rekao je da je izveštaj u domenu fer-pleja prema neprijateljima; u jednoj tački je ponovio da i dalje ostatke establišmenta, poput Njujork tajmsa vidi kao opozicionu stranku. Liberalni pisac Čarli Pirs tvrdi da je „Benon u celoj priči zbog novca i da su Emirati, koji proizvode iste probleme kao i Katar, spremni da plate njegovu cenu“.

Husef al Otaiba, ambasador Emirata i osoba od ogromnog uticaja u Vašingtonu, sedeo je u prvom redu tokom Benonovog izlaganja. Drugi zvaničnici iz saudijske ambasade bili su rasuti širom prostorije. „Neokonski Hadsonov institut doveo je Petreusa i Benona da podrže zajednički napad Saudijaca i Emirata na Katar. Koliko su Emirati platili za to?“, zapitao se istoričar i istraživač Geret Porter.

Međutim, po drugim pitanjima Benon zvuči kao bjukenonovski paleokonzervativac, što je u direktnoj suprotnosti sa Petreusom, koji, zajedno sa veteranom diplomatije Denisom Rosom, tvrdi da je američka borba na Bliskom istoku „generacijski napor“.

„U SAD ne postoji niko ko bi želeo da bude angažovan u borbenim operacijama, operacijama specijalnih snaga ili operacijama dronova, iznova i iznova“, rekao je Benon. „To nije put na kome je naša nacija osnovana i formirana. Mi ne želimo je da te države budu protektorati. To nije naš rat“.

Danijel Mekarti, autor u časopisu American Conservative, pokušava da razluči šta se dešava. „Benon je primer paralelne evolucije: on u nekoj meri liči na paleokonzervativce, ali ne iste vrste“, rekao mi je Mekarti. „Tokom kampanje Tramp se fokusirao na obe grupe birača – one koji su više jastrebovi, kao i na golubove. Nevolja je u tome što je bjukenenizam dobro prihvaćen u svetu, ali ne dobija izbore u Americi. Benonizam može da dobije izbore, ali nije jasno u kojoj meri njegovi različiti delovi mogu da se uklope, posebno u spoljnoj politici.“

tilersonkatarDa li bi Benon trebalo da nastavi svoju životnu igru u Vašingtonu, videćemo uskoro na osnovu rezultata koje pruže njegova spoljnopolitička rešenja.

Preveo IVAN RISTIĆ

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u