POSLERATNA SIRIJA: SLEDEĆA VELIKA KRIZA IZMEĐU RUSIJE I SAD?

NIKOLAS K. GVOZDEV Eliminacijom ISIS rastu izgledi za veći stepen konfrontacije Rusije i SAD...

NIKOLAS K. GVOZDEV

Eliminacijom ISIS rastu izgledi za veći stepen konfrontacije Rusije i SAD

Dve godine pre konačnog poraza Adolfa Hitlera – u trenutku kad je nemačka vojska držala pod okupacijom veliki deo evropske teritorije Sovjetskog Saveza a Festung Europa (nemački: Tvrđava Evropa; prim. prev.) još uvek delovala neprobojno za zapadne saveznike – Frenklin D. Ruzvelt, Vinston Čerčil i Josif Staljin već su počinjali diskusiju o sudbini posleratne Evrope. Čak i kada pitanje pobednika još uvek nije bilo odlučeno, saveznici su počeli da određuju zone i uspostavljaju granice.

Zato iznenađuje što, kad se radi o konačnom porazu Islamske države u Siriji i Iraku – odnosno fizičko-geografskoj eliminaciji takozvanog kalifata – u više navrata dolazi do odlaganja važne diskusije o budućnosti između svih uključenih aktera. Kurdska kriza je samo prva manifestacija problema koji se javljaju zbog toga što izostaju ključni odgovori na pitanja o „danu posle“. Još ozbiljniji problem je stalna perspektiva sukoba između dve glavne koalicije – jedne koju prevode SAD i druge koju predvodi Rusija – oko uređenja Sirije nakon poraza Islamske države.

Za vreme Obamine administracije postojala je nada da će Rusija, kao glavni zaštitnik režima Bašara al Asada, shvatiti da mora da ga se odrekne kako bi ispunila američki preduslov da „Asad mora da ode“ – i da će Moskva nekako nagovoriti ili primorati Iran da prihvati takav ishod. SAD će onda biti u mogućnosti da sazovu proces na kojem će u Siriji biti uspostavljena široka opoziciona vlast. Takav cilj je zbog dva razloga udario u zid čvrste realnosti. Prvi se odnosi na spremnost Irana i Rusije da tvrdom silom doprinesu borbi u Siriji i da podnesu žrtve za odbranu režima. Drugi je nemogućnost SAD da kreiraju efikasnu opozicionu snagu koja će se boriti sa Asadom bez zahteva za velikim brojem američkih kopnenih trupa, što je primoralo Vašington da se za ostvarenje svojih političkih ciljeva u još većoj meri osloni na borbenu moć sirijskih Kurda – uz sav rizik koji to nosi po pitanju kvarenja odnosa sa Turskom.

KO ĆE KONTROLISATI SIRIJSKU NAFTU?
Moskva se takođe pokazala veštijom u multilateralnoj diplomatiji nego što su SAD očekivale. Igrajući na tursku nervozu zbog američke vojne pomoći Kurdima i angažovanjem u realpolitičkim pregovorima sa UAE i Saudijskoj Arabijom, Rusija je pridobila podršku za svoje preferirano rešenje: ostanak Asada na poziciji formalnog šefa Sirije (u kojoj njegov režim drži kontrolu nad ključnim delovima zemlje) uz razvijanje efektivnih zona uticaja (pod nazivom „beskonfliktne zone“), u kojima će ključni pokrovitelji sirijske opozicije, počevši od Turske, moći da obezbede svoje interese i pruže sigurno utočište svojim pristalicama. „Astanski proces“ (imenovan po kazahstanskoj prestonici, u kojoj se turski, iranski i ruski organizatori sastaju sa sirijskom vladom i opozicionim figurama) doveo je do izvesnog uspeha, ali SAD nikad nisu pristale na njega kao poželjnu platformu za rešavanje budućnosti Sirije, a i drugi ključni igrači u regionu – posebno Izrael, ali i Saudijska Arabija – ostali su rezervisani.

deirezzorKada i sa poslednjeg delića teritorije koju kontroliše ISIS nestane njen duh, ovaj ruski pristup naći će se na ozbiljnom testu. Pre svega tu je pitanje sudbine provincije Dejr Ezor, centra sirijske naftne industrije. Ko će kontrolisati ovu ključnu teritoriju – sirijska vlada, podržana ruskim vazdušnim snagama, ili sirijske opozicione snage, iza kojih vojno stoje SAD? U državnim rukama ova naftna polja će vratiti vitalne prihode kasi režima u Damasku, dok bi, u slučaju da završe pod kontrolom opozicije, pomogli da se ojača njena pregovaračka pozicija. Ruska i američka vojska navode da su u stalnom kontaktu sa ciljem sprečavanja bilo kakvog sukoba između njihovih saveznika ili kopnenih i vazdušnih snaga, ali incidenti su uvek mogući.

Drugi test je pitanje iranskog „koridora ka Mediteranu“, koje dolazi na red dok sirijska vlada počinje da vraća kontrolu nad ključnim graničnim prelazima duž granice sa Irakom. Kad je Teheran poslao trupe Revolucionarne garde da se bore u Siriji, njegov ključni strateški cilj bio je zaštita kopnenog mosta kojim je Iran – preko Iraka i šiitsko-alavitskih delova Sirije – povezan sa libanskim Hezbolahom. Ovo je bila ključna linija snadbevanja Revolucionarne garde – koja je dalje snadbevala Hezbolah – i jedan od razloga što je Izrael prethodnih godina uništavao konvoje koji su se kretali ka Libanu. Uzevši u obzir promene u politici Trampove administracije prema Iranu – udaljavanje od kompromisa iz Obamine ere ka više konfrontirajućoj poziciji – sprečavanje konsolidacije tog koridora biće visoko na lestvici strateških prioriteta. Međutim, i pokušaj blokade sirijskih snaga (i posebno iranskih jedinica ubačenih u režimske snage) i novo ubacivanje opozicionih snaga na to područje nose povećani rizik od nenamernog sukoba sa Rusima.

PITANjE ASADA
Na kraju, tu je i pitanje sudbine samog Asada. Trampova administracija ni u jednom trenutku nije zvanično odustala od pozicije „Asad mora da ode“ iako je sugerisala da njegovo trenutno odstupanje nije apsolutni preduslov za pregovore o budućnosti Sirije. Ali utisak je da je za Moskvu to pitanje rešeno – Asad će ostati predsednik Sirije. U utorak je Rusija uložila veto na produženje mandata istrage UN o upotrebi hemijskog oružja u Siriji, što ukazuje da Moskva smatra da je taj slučaj zatvoren i da zbog toga više ne može biti predmet istrage. Iz perspektive Rusije, koja je istakla da je njena intervencija uglavnom završena, nastavak američkog učešća ne samo da sprečava povlačenje njenih snaga i prebacivanje vojnih resursa na druge probleme već i održava Siriju kao zonu potencijalnog sukoba sa SAD.

asadputin09Rečeno je da Islamska država sada kontroliše manje od pet odsto sirijske teritorije. Eliminacijom te zajedničke pretnje Rusije i SAD rastu izgledi za veći stepen konfrontacije dve zemlje.

Nikolas K. Gvozdev je šef katedre Kapetan Džerom E. Levi za ekonomsku geografiju i nacionalnu bezbednost na Koledžu ratne mornarice SAD i dopisnik lista „The National Interest“

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

 

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u