UOČI VUČIĆEVOG „RAMBUJEA“

ŽELjKO CVIJANOVIĆ Dok se redaju figure za novi „rambuje“, sve dok Zorana Mihajlović sedi...

ŽELjKO CVIJANOVIĆ

Dok se redaju figure za novi „rambuje“, sve dok Zorana Mihajlović sedi u vladi, Vučić neće imati jasan odgovor na pitanje: šta branimo

1.
Ono čemu svedočimo aksiom je srpske politike od Miloševića do danas. To jedan jedan od onih konstitutivnih momenata koji to vreme uvezuje u jedinstvenu političku epohu, sprečavajući Srbiju da napusti svoj 20. vek. Dakle, svaki srski lider od ranih 90-tih do danas u jednom času sretao se sa svojim „rambujeom“. Naravno, „rambuje“ je kolokvijalan naziv za onu razdelnu tačku vladavine kad lider bira između sukoba koji ne može da dobije i zahteva koji ne može da isporuči. Pred tom krupnom istorijskom anomalijom, koja se u političkom životu očitovala kao nerešiva zagonetka, Milošević je gubio državu, Đinđić je gubio glavu, a Koštunica samo vlast.

Ovo što se posle sastanka sa Hojtom Brajanom Jiom događa Vučiću, istinabog, još nije „rambuje“. Ali jeste početak redanja figura na tabli za partiju koja će dobiti upravo takvo ime. Naravno, u toj partiji Vučić će vući crne figure, ali to je najmanje zlo. Zato hajde da vidimo  podelu uloga.

2.
Posle dugog izbivanja s table na kojoj igraju Amerikanci, na poziciji belog lovca, na „c“ polju, pored kraljice, ponovo je Čeda Jovanović. Kad Beba Popović nije tu, najmračnija figura petooktobarske Srbije, Čeda je na tablu vraćen upravo zahvaljujući toj retkoj osobini iako je relativno doskoro njegove ljude na pitanje šta će sad kad nisu u parlamentu, ambasador Kirbi slao kod Radulovića. Točak je, međutim, krenuo unazad, Amerikanci su, po navici, za savet pitali Lucifera, a on nije imao dilemu. Tako je Čeda vraćen na mesto meštra od prljavog pritiska, ulogu koju je imao u Koštuničino vreme. Pre par nedelja vratio se intervjuom Nedeljniku, u kome je Vučiću predvideo teške dane – Ameri će, rekao je, krenuti na njega – Vučića – ako im ne isporuči zahtev za priznanjem Kosmeta. A i ako im isporuči.

Hojt Ji ga je uvrstio među opozicionare sa kojima se video u Beogradu ignorišući pokušaje ostalih da mu objasne kako Čeda nije nikakva opozicija. Glupaci, čovek sa toliko prljavim rukama i tako čistom savešću, može da bude i Rajnhard Hajdrih ako treba, a kamoli jebeni srpski opozicionar.

tikvesa03I eto zahvalnog Čede gde, kao u najboljim danima, proziva Ruse da su iz svog humanitarnog centra u Nišu organizovali državne udare u Crnoj Gori i Makedoniji. A Vučić je to, naravno, znao, kaže Čeda, pa je jasno da on nije tu da najedi Ruse. On udara na Vučića, koji još do danas nije izvagao svu štetu koju je sebi napravio pokušavajući da izbegne mnogo veću – da na Zapadu bude javno prozvan da je sa Rusima hteo da umlati Mila Đukanovića.

3.
Nisam očekivao da će Amerikanci tako brzo iscrtati rolu Vuka Jeremića, još manje da ona neće biti mnogo veća od Čedine. Dakle, laufer na polju „f“, pored kralja, promovisan je na N1 kao manipulator diskreditujućom insajderskom informacijom o Vučićevim pregovorima u Vašingtonu. Tamo, kaže Vuk, Amerikanci nisu pristali na srpsku ponudu za podelu Kosmeta, koje će, opet kaže, Vučić, a ko bi drugi, morati da izruči Tačiju već u martu, jer je tako dogovoreno. Vešt kakvim ga je Bog dao, Vuk ima objašnjenje i za prizor od utorka u kome Hojt Ji ozbiljno udara na Vučića, koji u toj tuči više liči na nekog ko se zadužio kod zelenaša, nego na stranu u tvrdom političkom dogovoru. Elem, umiruje nas Vuk, sve su to prividi, nikave tuče nije bilo, niko od Vučića nije tražio da pedalira Ruse i prizna Kosovo, nego to on sam drami da bi sakrio da su se srpske sudije na Kosmetu njegovom odlukom zaklele Tačiju.

Tako će u podeli uloga lauferima Čeda tući Vučića što ne da Kosovo, dok će ga Vuk tući što ga daje, posebno ako ga stvarno ne bude dao, ako se razumemo. Otud je Vukova uloga višestruko suptilnija od Čedine, makar po tome što će, sudeći po kapacitetu rodoljubaca kojima se Vuk okružio, ih biti malo koji će uopšte izdržati da ne ekplodiraju pre no što Vuk njima uopšte nanišani Vučića.

4.
Figuru belog kralja – važnu ali beskorisnu –  dobila je Ana Brnabić, sa kojom se Hojt Ji video posle brodoloma sa Vučićem. Ne verujem da Ana ima predstavu šta je hteo od nje. Ali Vučić je razumeo, uostalom, to je i bila poruka za njega, a ne za nju: uvek mogu da ti pocepam vladu, ako već ne i da je okrenem protiv tebe. Zato, gledaj, kraljica je, naravno, Zorana Mihajlović. Na nju, za svih ovih pet godina otkad je na vlasti, niko iz Hojt Jieve opozicije nije imao primedbe, po čemu se jasno nacrtala kao lik koji može da spoji spavače iz Vučićeve stranke sa liderima opozicije, redom piona, koji, gledajući je, sanja da postane kraljica. Radi se o ženi pred čijim odsustvom skrupula u politici čak i Čeda gaji izvesno strahopoštovanje; koja promišlja politiku sa manje dilema i pitanja od bilo koga u savremenoj Srbiji, budući da se vodi time za koga radi, a ne time šta radi. (A kad smo već kod toga za koga radi, Zorana je ujedno i jasan pokazatelj da u Srbiji, ako radiš za Amere, ni uz najbolju volju ne možeš nositi žig korupcije.)

Više od svega toga, Zorana je model cele jedne političke grupacije Vučićevih prozapadnih fanova, koji su listom poskočili od sreće pred diplomatskim bezobrazlukom Hojta Jia, nadajući se da će Vučić vratiti na „pravi put“, od koga ga dele samo tri sitnice: priznanje Kosmeta, pedala Rusiji i eliminacija Dodika. Savršeno upućeni u to koliko ta tri momenta Vučića koštaju, i savršeno ravnodušni pred tim koliko vrede, teško je oteti se poređenju te političke legije sa onom ekipom varoških „oriđinala“ iz filma Smrt gospodina Goluže. Oni, baš kao i oni iz filma Živka Nikolića, koja, obožavajući Vučića/Golužu, stoje pod njegovim prozorom euforično navijajući da učini sudbonosni korak i – ubije se. Ali, ako se ne ubije – a posle sastanka sa Hojt Jiem ima naznaka da razmišlja i o tome – ti fanovi pretvoriće se u njegove ostrašćene mrzitelje. Vučićev problem je u tome što je svojevremeno njima napunio državni aparat, držeći ih kao garanciju svog „pravog puta“ pred zapadnim emisarima.

5.
I tu su negde, koliko je to prostor dozvoljavao, navedeni Vučićevi protivnici kao i verovatan model njihovog organizovanja. Nevidljivi deo ovog ledenog brega jesu oni Vučićevi ljudi koji bi, u slučaju sudara sa Amerima, bili zaduženi da mu drže stranu. Ne bi bio fer, donositi naprečac generalnu ocenu, tek među njima vidim više budućih „dopisnika CNN iz Sremske Mitrovice“ nego tipova koji bi se stvarno tukli. Idemo redom.

tikvesa04Nema nikakve sumnje da će Vučić učiniti mnogo toga da sukob spreči ili ga bar uspori. Zato je, pretpostavljam, posle burnog utorka rešio da reterira, a u izjavama su reterirali i Amerikanci. Naravno, zadatak Hojt Jia je da u što je moguće većoj tišini održi inerciju američke politike na Balkanu, što je on činio dosta uspešno, pre svega sa Crnom Gorom i Makedonijom. To će reći da Srbi imaju prostora i da u diplomatskoj ofanzivi u okolini Donalda Trampa motivišu za Srbiju one koji sumnjaju u ispravnost kontinuiteta balkanske politike. Ako i ne uspeju, ostaje im da se potrude da ih taj svet čuje, a to će reći da glasno vrište, makar kao u utorak, kad god tipovi poput Hojta Jia dođu da im uvrću ruku. Jer jedinstvene američke politike po brojnim pitanjima dugo još neće biti. Zato je važno da tamo gde trijumfuje inercija budu pronađeme kontrasile.

U savremenom svetu Amerikanci nemaju onu moralnu prednost kakvu su imali 90-tih godina, što znači da predstavljanje srpskog problema u svetu danas nije bez izgleda. Naravno da bismo mogli napolju da govorimo o Srbiji, koja se bori za svoj suverenitet, najpre moramo o tome da govorimo kod kuće. A tu smo već na polju nedvomislene spremnosti za odbranu.

6.
Šta hoću da kažem? Ako je boravak Zorane Mihajlović u vladi do sada mogao da se brani potrebom da se vodi balansirana politika, ona danas šalje potpuno drugačiju poruku. Naime, ona poručuje da joj ni Vučić ni bilo ko ne može ništa, ona se upušta u bezobrazne polemike sa Crkvom, od kojih bi svaki političar koji je sam odgovoan za voju sudbinu bežao kao Čeda od krsta. Rečju, danas od Zorane Mihajlović nema življe slike da Vučić ne vlada Srbijom. Da se razumemo, tu se ne radi o tome što je ona prozapadno nastrojena – ne bih imao ništa protiv da umesto nje dođe neko isto tako prozapadno nastrojen – već da je izašla iz svih okvira političke konvencije, posle čega mora da bude smenjena ili da sama smeni vladara.

Dobro je dakle što Vučić pokušava da izbegne otvoreni sukob, ali nije dobro što se ne priprema za njega. Bilo bi nepravedno reći da je Zorana izvor svih zala koja prate srpsku vladu, tek, radi se o tome da njeno ostajanje u sedlu šalje vema rđavu sliku o prvoj liniji Vučićeve odbrane, unoseći u nju ozbiljnog crva sumnje. Ako je problem smeniti Zoranu, možda je manji problem raspisati izbore i to uraditi suptilmnije. Videćemo.

7.
Da se razumemo, ovde nije reč o promeni srpske spoljne politike. Iako se ne radi o srpskom izboru između Zapada i Istoka, Hojt Ji je obradovao i ovdašnje „proruse“, koji za Vučića imaju veće zahteve i od pravih Rusa. I oni bi voleli da se Vučić opredeli, ali za Evroazijsku uniju, ne shvatajući da bi i njega i Srbiju to danas ubilo isto koliko i prihvatanje Hojt Jievih zahteva. Koliko god nije mudro u odnosu prema Srbiji praviti poređenje između Amerikanaca, koji je neprestano ucenjuju, i Rusa, koji joj pomažu – njihovi fanovi su iz istog jajeta. I jedni i drugi bi najradije videli Srbiju koja podiže ruku na sebe, prelazeći na „jednu stolicu“.

A stvari su jednostavne: Srbija na „dve stolice“ u prevodu sa zmijskog jezika na jezik politike zove se „suverena Srbija“. Srbija na jednoj stolici brzo bi shvatila da je njen suverenitet ostao na onoj drugoj. Valja biti pošten i reći da niko od srpskih prijatelja nema problem sa Srbijom na „dve stolice“, uključujući i one koji se često obuhvataju veštačkim simetrijama – Rusiju i Kinu, na primer. Sa dve stolice u zavadi su samo oni koji joj dobro ne misle ili dobro ne rade.

tikvesa01Osim da je proveri na izborima – i to već ovog decembra – Srbija ne bi trebalo da menja politiku „dve stolice“ budući da je to politika povratka suvereniteta. Čak i kad Hojt Ji reterira i kaže da, ako baš hoće, Srbija može da zadrži dve stolice (ali da se mane Kosova), valja znati jedno: nije „druga stolica“ samo Rusija, to je i Kosovo, to je i Srpska. A bez „druge stolice“ nema Srbije.

Politika
Pratite nas na YouTube-u