SIMPTOMI OPADANjA SUPERSILE

F. VILIJAM ENGDAL U studiji američkog Ratnog koledža priznaje se da „SAD više nisu...

F. VILIJAM ENGDAL

U studiji američkog Ratnog koledža priznaje se da „SAD više nisu u mogućnosti da računaju na poziciju dominacije“

Od inauguracije Donalda Trampa u januaru 2017. Vašington je, zajedno sa grupom generala, zveckao svojim nuklearnim i drugim vojnim potencijalima u gotovo svim pravcima, preteći da će potpuno uništiti Severnu Koreju. Povećao je isporuke sirijskim opozicionim grupama, uvećao kapacitet vojnih akcija AFRICOM, slao flotu u svim pravcima koji se mogu zamisliti – od Južnog kineskog mora do Baltika, grupisao trupe duž ruskih granica, pretio Iranu…

Iza ovog sjaja krije se amerika vojska, čiji je moral na istorijskom minimumu, sa borbenom gotovošću koja se na mnogim primerima pokazala kao, najblaže rečeno, neadekvatna, i koja koristi tehnologije koje poreske obveznike puno koštaju, a koje su pritom često daleko iza potencijalnih protivnika. Sve to su simptomi opadanja bivše supersile čija se vojna sila zloupotrebljava i udaljava od namere da brani naciju.

SUDARI AMERIČKE MORNARICE
Ovog avgusta se brod „Džon Sidni Mekejn“ (na slici ispod), razarač naoružan navođenim projektilima koji pripada američkoj Sedmoj floti, sudario sa singapurskim naftnim tankerom, kada je poginulo deset mornara. Dva meseca ranije brod „Ficdžerald“ (druga slika ispod), čija je baza u Japanu, sudario se sa trgovačkim brodom, kad je poginulo sedam mornara i pričinjena šteta od pola milijarde dolara. Istraga obaveštajne službe američke mornarice nije pronašla nikakav dokaz o tome da se radi o sajber napadu. Desilo se i to da Vašington nije probao da okrivi Rusiju ili Kinu. Krivica je ipak ostala kod kuće.

Za najveću svetsku mornaricu nerealno deluje odluka poput one u Bušovoj i Čejnijevoj administraciji, kada je Donald Ramsfeld kao sekretar za odbranu želeo da „uštedi novac“ smanjivanjem obima tradicionalnih obuka za mornaričke oficire. Kako je mornarička elektronika poput radara, sonara, projektila i sistema za razmenu podataka, postala kompleksnija tokom 60-tih godina, mornarica je pokrenula školu za obuku oficira za površinsko ratovanje, koja je obuhvatala rigoroznu obuku za buduće oficire u trajanju od 12 do 14 meseci pre nego što bi se ukrcali na svoj prvi brod. Godine 2003. ona je ugašena kako bi se „poboljšala efikasnost“, i zamenjena je kompjuteskim treninzima (computer based training – CBT, prim. prev). Umesto fizičkog prisustva na treninzima, kako je to ranije bio slučaj, novi mornarički oficiri dobijaju pakete diskova za računare, dok su za njihovu kompetenciju odgovorni oficiri pod čijom se komandom nalaze.

brodmekejnViceadmiral Timoti la Fler, jedan od odgovornih za ovu odluku i oštro kritikovan od strane mnogih oficira, insistira na tome da eliminacija ozbiljne obuke „rezultira višom profesionalnom satisfakcijom, rastom stope povratka investicije i stvara više vremena za izgradnju karijere“. Ukidanje pomenute obuke uštedelo je smešnih 15 miliona dolara. Ono što je još važnije je da je preterano oslanjanje na elektroniku, kao što su automatizovani radarski sistem ili sistem za automatsku identifikaciju, dovelo do napuštanja prakse po kojoj neko sa komandnog mosta kroz prozor posmatra potencijalne opasnosti. Na „Ficdžeraldu“ i „Mekejnu“ to niko nije radio.

Komandanti „Ficdžeralda“ i „Mekejna“ su tada smenjeni i uklonjeni iz lanca komandovanja, što ukazuje na daleko značajniji problem.

NIŽI STANDARDI
Kao što svaki iskreni i iskusni vojni veteran iz Vijetnamskog rata može da potvrdi, postoji krucijalna razlika između toga da dođete kao strani vojnik u zemlju u kojoj se narod bori za nezavisnost protiv strane vojne okupacije, ili ste na drugoj strani i branite se od stranog napada. Ho Ši Min, predsedavajući Centralnog komiteta Radničke partije Vijetnama, koji je godinama boravio u Americi i Francuskoj, predvodio je katastrofalno loše opremljenu armiju seljaka protiv najopremljenije oružane sile u svetu i konačno odneo pobedu.

Činjenica da američke oružane snage od kraja Hladnog rata i kolapsa SSSR 1991. godine nisu imale dovoljno ubedljivog „zlog neprijatelja“ imala je značajan efekat na borbeni moral. Otišli su u Avganistan 2001. da unište Osamu Bin Ladena, zatim u Irak da eliminišu Sadama Huseina, zatim u Libiju da sruše Muamera el Gadafija, a sada i u Siriju da uklone Bašara al Asada, ali ni jedan od njih za većinu Amerikanaca ne predstavlja dovoljno moralno ubedljivog „neprijatelja“.

U ovom kontekstu nije iznenađujuće da američka vojska ima teškoće u regrutovanju dovoljnog broja kvalifikovanog osoblja za ratove koje Vašington i njegovi patroni sa Volstrita imaju ambiciju da vode širom planete. Kako bi zadovoljila ovogodišnju kvotu novih regruta za popunjavanje brojnog stanja u globalnim misijama, američka vojska je morala da prihvati regrute sa nižim kvalifikacijama i takozvane regrute četvrte kategorije, uključujući i one koji imaju dosije da su koristili drogu.

Međutim, ovo nije samo rezultat nedovoljne pripreme personala armije ili njenih mornaričkih oficira.

ALARMANTAN NEDOSTATAK PILOTA
Američko ratno vazduhoplovstvo objavilo je 23. oktobra da priprema svoju flotu nuklearnih bombardera B-52 za stanje 24-časovne uzbune. Ovako nešto nije rađeno od kraja Hladnog rata. Vazduhoplovno osoblje u bazi Barksdejl priprema avione „za slučaj naređenja o stanju uzbune“. Bombarderi B-52, koji mogu da budu naoružani nuklearnim bombama i da polete u svakom trenutku, predstavljaju evociranje uspomena na vreme koje je prošlo disolucijom SSSR 1991.

Novi ludački plan Trampovih generala ima dodatni problem. Ratno vazduhoplovstvo ima dramatičan manjak kvalifikovanih pilota. Predsednik Tramp je 21. oktobra potpisao izvršnu naredbu koja omogućava Vazduhoplovstvu da u službu nazad pozove do 1.000 penzionisanih pilota, proširivši stanje nacionalne uzbune proglašeno od strane Džordža Buša nakon 11. septembra 2001. Naređenje je deo pokušaja da se „ublaži akutni nedostatak pilota u ratnom vazduhoplovstvu“, kako je rekao portparol Pentagona.

Decenijama je američki godišnji vojni budžet veći od kineskog, britanskog, francuskog, nemačkog i ruskog zajedno, a vojska vodi ratove protiv Iraka, Avganistana i Libije, koji nisu pravi protivnici.

brodFitzgeraldProšlog juna američki Ratni koledž je objavio studiju pod naslovom Naše opasnosti: rizici u svetu nakon našeg primata. U ovoj studiji autori su zaključili da se svetski poredak kreiran nakon Drugog stvetskog rata sa SAD kao dominantnom silom suočava sa značajnim potresima. Oni dodaju da „se poredak i njegovi konstitutivni elementi transformisali u unipolarni sistem nakon kolapsa SSSR, što je označilo početak dominacije SAD i njihovih najvažnijih zapadnih i azijskih saveznika. Sile koje su održavale status quo osećale su se komforno u dominantnoj ulozi diktiranja uslova ishoda međunarodne bezbednosti i uspevale da se opiru rivalskim centrima moći i autoriteta“.

U studiji se dodaje da „SAD više nisu u mogućnosti da računaju na poziciju dominacije koja ne može biti ugrožena i supremaciju u čijoj su ulozi uživale više od 20 godina nakon pada SSSR.

Sada Kina kao rastuća prava globalna sil i ubrzano razviajuća Rusija kao globalna sila u koheziji sa kineskom vizijom „proširenja Evroazije“ uzrokuju zabrinutost Trampove administracije, što niti je zdrav doprinos američkoj spoljnoj politici niti je manir ponašanja ozbiljne nacije. Sa moje tačke gledišta, daleko više smisla ima izgradnja i obnova američke oronule infrastrukture od izgradnje vojske usmerene prema izmišljenim pretnjama ili državama koje traže pravo na sopstveni suverenitet. Izgradnja realne ekonomije, koja bi ponovo preuzela vodeću ulogu kao industrijska nacija,  ima daleko više smisla.

Vilijam Engdal je konsultant za strateški rizik. Diplomirao je politikologiju na Univerzitetu Prinston i najčitanije ja autor za teme geopolitike i nafte

Preveo IVAN RISTIĆ

 

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u