PETAR ISKENDEROV: NE TREBA POTCENjIVATI KADROVE POPUT HOJT JIA

Upravo takvi činovnici su u stvari i pozvani da obezbede radnu sposobnost i naslednost...

Upravo takvi činovnici su u stvari i pozvani da obezbede radnu sposobnost i naslednost američke politike u Evropi kada novog domaćina Bele kuće više interesuju Kina, Bliski istok ili svetska energetika

Očigledno u želji da udahne nov život u planove Evropske unije po pitanju daljeg proširenja na istok, premijer Bugarske Bojko Borisov je prilikom zvanične posete Bosni i Hercegovini dao jednu izjavu koja se može smatrati apsolutno programskom. Njegova ključna teza svodi se na to, da balkanske države koje žele da pristupe Evropskoj uniji moraju da ostave prošlost i da za početak počnu rešavati svoje uzajamne probleme.

U skorije vreme situacija oko perspektiva pristupa balkanskih zemalja u EU zaista može da se zaoštri. Po principu rotacije, sledeći predsedavajući su Bugarska, pa Austrija i Rumunija – drugim rečima, države koje su istorijski povezane sa regionom Balkana i koje istovremeno tamo imaju, kao i u celoj Evropi, svoje sopstvene geopolitičke interese.

Međutim, i u tome je mogućno potpuno se saglasiti sa bugarskim premijerom – ova okolnost sama po sebi uopšte neće biti „propusnica“ za EU. „Ključ za napredak“ će biti kompromis od strane njihovih političkih elita, „niko ne može pomoći ako mi ne shvatimo da se prošlost mora ostaviti prošlosti i da se moramo kretati napred“ – istakao je Bojko Borisov. „Nerešena pitanja moraju biti rešena danas, zajedno sa svim političkim žrtvama na koje je neophodno poći“ – izjavio je on i podvukao: „To ne može rešiti Evropa, koja ima svoje probleme i bojazni“.

Jednu od takvih „bojazni“ šef bugarske vlade – očigledno govoreći u ime zemlje–članice EU – nije želeo da u Sarajevu neposredno imenuje. On je postojanje „radikalnog islama“ u Bosni i Hercegovini nazvao „problemom“ – i odmah je čuo primedbu od svog uvređenog kolege Denisa Zvizdića. On se potrudio da uveri sabesednika da „islam u Bosni predstavlja nesumnjivo jednu od najtolerantnijih oblika islama koji se praktikuje u svetu i bilo kakva radikalizacija nije dozvoljena i neće biti dozvoljena“.

Što se tiče radikalnog islama, očigledno da je ocena Bojko Borisova mnogo bliža istini, imajući u vidu aktivno pronicanje u BiH međunarodnih islamističkih struktura i prosto terorističkog usmerenja, koje je vidljivo u poslednjih četvrt veka. U samoj EU ima mnogo trezveno mislećih političara koji su zabrinuti zbog pretvaranja te bivše jugoslovenske republike u placdarm radikalnog islamizma, koji pokušava da pronikne dublje u Evropu, pa u tom smislu i putem talasa izbeglica.

Upravo rast radikalnog islamizma u muslimanskom delu BiH, u značajnoj meri pobuđuje lokalne Hrvate i posebno Srbe, da se zamisle nad sopstvenim samoopredeljenjem. Republika Srpska ima „posebnu nacionalnu istoriju i identitet“. Srbi u Bih žele da tom identitetu pridaju „političku komponentu“ – svedoči u vezi s tim Žan-Pjer Masia, profesor prava na univerzitetu „Po i pe i de-l Adour u intervjuu francuskom časopisu Liberation.

Međutim, na nešto širem planu, pitanja kojih se dotakao šef bugarske vlade zahtevaju kritičku analizu. I glavna okolnost se ogleda u definiciji te same „prošlosti“, od koje treba po njegovom predlogu da otkažu bosanske strane – i u tome ko će upravo ocenjivati ukazani proces.

U tom pitanju balkanske države i narodi treba da pred sobom budu kristalno jasni: radi se ne samo i ne toliko o preodolevanju međuetničkih protivurečnosti, nego pre svega o revidiranju spoljnopolitičkih orijentacija i odstajanju od svojih tradicionalnih saveznika i partnera, a u prvom redu Rusije. A zvaničnu presudu o tome da li su zemlje Balkana spremne za pristupanje u EU, doneće ne samo Brisel, nego i Vašington.

O tome kako će to izgledati u praksi, može se suditi po pritisku koji u ovom trenutku administracija SAD vrši na Srbiju. U oktobru je Beograd posetio Hojt Brajan Ji, saradnik američkog Stejt departmenta, odgovoran za regione Evrope i Evroazije – i sadržina njegove izjave izašla je daleko izvan okvira samih bilateralnih srpsko-američkih odnosa, obuhvativši u tom smislu i uzajamne odnose Beograda sa Briselom.

Glavna prepreka za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, prema poziciji SAD, jesu njeni konstruktivni odnosi sa Rusijom. Pre svega – nespremnost srpskih vlasti da se prisajedine antiruskim sankcijama i delatnosti Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu. „Zemlje koje žele da uđu u EU moraju jasno da prodemonstriraju svoju odlučnost. Vi ne možete sedeti na dve stolice, pogotovo ako ste otišli toliko daleko“ – izjavio je Hojt Brajan Ji i razvio svoju misao: „Prema našem mišljenju, pružanje diplomatskog imuniteta osoblju Centra u Nišu neće pomoći Srbiji da dostigne cilj – ulazak u EU“.

Američki izaslanik je smatrao da je potrebno direktno to reći predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću – o čemu je požurila da izvesti predsednikova pres-služba: „Ji je izrazio zabrinutost u vezi s tim da Srbija jednom nogom stoji na putu ka EU, a drugom – ka savezu sa Rusijom. On je takođe izrazio zabrinutost ruskim uticajem u regionu“.

Ne treba potcenjivati činjenice da je Hojt Brajan Ji – jedan od malobrojnih predstavnika Stejt departmenta SAD koji je sačuvao svoje mesto u kabinetu novog predsednika Donalda Trampa. Upravo takvi činovnici kao on, u stvari su i pozvani da obezbede radnu sposobnost i naslednost američke politike u Evropi u uslovima kada samog novog domaćina Bele kuće više interesuju Kina, Bliski istok ili svetska energetika. Pogotovo što je upravo Hojt Rajan Ji – koji danas traži od Srbije da raskine sporazum sa Rusijom – zauzimao dužnost direktora za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD u periodu agresije NATO pakta protiv Jugoslavije 1999. godine, a pre toga – zamenika direktora lične kancelarije generalnog sekretara Severoatlanske alijanse Havijera Solane.

Sadašnja aktivizacija diskusije oko odnosa SAD, EU i Balkana povezana je sa još jednom okolnošću. Godine 2019. ističe rok petogodišnjeg „moratorijuma“ na proširenje EU, koji je Evropska komisija objavila još 2014. godine na talasu finansijsko-ekonomske krize i rasta popularnosti evroskeptika i radikala. I sada, u skladu sa informacijama kojima raspolažemo, u rukovodstvu EU postoje ozbiljne protivurečnosti povodom daljih perspektiva same EU.

Slična situacija neopredeljenosti kao da otkriva široke mogućnosti za raznovrsne političke scenarije i spekulacije – uključujući i ultimativni pritisak izolovan od stvarnih dejstava i obećanja. Može se zatražiti od tih istih Srba da prekinu saradnju sa Rusijom, objasnivši to višim interesima opšte-evropske solidarnosti – i istovremeno sa svoje strane ništa ne garantovati. Veoma udobna pozicija – potpuno u duhu „biznis-pristupa“ Donalda Trampa. Samo što potpuno realni balkanski i opšteevropski problemi od toga neće ispariti.

Izvor Fond Strateške kulture, 2. novembar 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u