URANIJUM OD NATO BOMBI KOSI SELA OKO PREŠEVA

Bauk raka nadvio se nad nama. Ušao u svaku kuću. Ne može biti da...

Bauk raka nadvio se nad nama. Ušao u svaku kuću. Ne može biti da to nema veze sa tim bombama

Imam 73 godine. Pamtim svakojake prilike. Ali ne sećam se da je u miru u ovim našim selima mlad svet ovako mnogo umirao. Nema kuće iz koje u poslednjih petnaestak godina ona najteža bolest nije nekog odnela… Ne bira Srbe, Albance, Rome, Makedonce. Kosi redom… Kažu da je to sve zbog NATO bombi i tog nekog uranijuma!

Priča nam ovo Borko Aleksić, ugledni domaćin iz sela Buštranje kod Preševa. Njegovo i susedna sela Reljane, Bratoselce i Bukurevac, Borovac kod Bujanovca i Pljačkovica kod Vranja, na neslavnom su spisku mesta koja su tokom NATO agresije najviše gađana bombama sa osiromašenim uranijumom.

— Tukli su bez prestanka, a najviše poslednje dve–tri nedelje – nastavlja deda Borko.

Polako naš sagovornik ustaje sa klupe, odlazi do vitrine, iz nje vadi umrlicu sa imenom supruge Altane Anke Aleksić.

— Umrla je 2015, u najgorim mukama – kaže deda Borko. Bila je ko čelik. Tih ratnih dana, dok smo radili u polju, a bombe padale, sklanjao sam se. Ona bi uvek ostajala u njivi. Preblizu metama koje su dušmani ciljali. Ubrzo je počela da poboleva… Kad su joj doktori rekli šta je, nije imala ni 50 godina…

Pokazuje nam sagovornik i crvene pečate po svom licu. Kaže, prvi put, po telu, pojavili su mu se odmah po eksploziji jednog projektila, početkom juna 1999. Od tada muku muči s njima. Nikako da ih izleči.

— Pratim šta se piše i priča o tim bombama sa uranijumom – kaže Borko. Stručnjaci govore različito. Ali, jedno znam: moja Anka je još i bila stara naspram silne mladeži koju je posle rata rak odneo. Uglavnom u četrdesetim godinama, a ovde su ljudi uvek bili dugovečni. Živelo se 80-90 godina. U našoj mahali Topojanci, ima tridesetak kuća, a od rata je iz svake sahranjen po jedan mlad čovek. U Reljanu je još gore. Svi poumiraše… Bauk raka nadvio se nad nama. Ušao u svaku kuću. Ne može biti da to nema veze sa tim bombama.

Zapažanja našeg sagovornika potvrđuje nam Bratislav Trajković, matičar u selu Reljane. Podaci iz matične knjige umrlih, koje nam je predočio, zabrinjavaju.

— Od završetka rata umrlo je 822 ljudi, a više od 80 odsto od kancera pluća i štitaste žlezde, tumora mozga, leukemije – tvrdi Trajković. Većina u dobi od 42 do 55 godina. Svi su iz preševskih sela Buštranje, Reljane, Aliđerce, Žunjice, Strezovac, Golemi Dol, Čukarka, Slavujevac, Svinjište i Ljanik. Rak nam desetkuje mlade. Nestadosmo.

Masovno obolevanje, priča matičar, počelo je tri–četiri godine posle rata. I još traje.

— Najgore od svega je što nijedan stručnjak nikad nije došao da nas posavetuje šta da radimo, kako da se zaštitimo, da li da pijemo vodu, koje njive da izbegavamo, gde smemo stoku da napasamo – kaže Trajković. Je li, koliko i šta je od zemlje zagađeno – ne znamo. A gde ćemo odavde? Tu smo gde smo. Samo neka nam neko kaže istinu.

DVOGLAVO TELE
U veterinarskoj stanici u Bujanovcu, dr Miodrag Milković, direktor ove ustanove, pokazuje nam glavu teleta sa dve glave.

— Rođeno je carskim rezom 2007. godine – kaže Milković. Bilo je, posle rata, još životinja sa teškim anomalijama – dvoglavost, više prednjih ili zadnjih nogu, otvorena kičmena moždina, povećana glava, otvorena trbušna duplja, poremećeno zubalo… Verujem da je sve te malformacije, odnosno stvaranja abnormalnih ćelija u genetskoj strukturi životinja, uzrokovao osiromašeni uranijum iz NATO bombi.

ŽRTVE PLjAČKOVICE
NATO bombarderi su uranijumskim projektilima gađali i TV repetitor na Pljačkovici iznad Vranja. Od sedmorice radnika vranjskog “Vodovoda” koji su odmah posle rata sanirali taj prostor od raka su umrla šestorica, najmlađi u 46. godini, najstariji u 52. Živ je još Stojadin Stošić (53), ali i on vrlo narušenog zdravlja.

— Radili smo gore 25 dana – priča nam Stošić. Dva–tri meseca potom dobio sam alergiju po telu sa nekim crvenim, modrim i žutim plikovima. Prebačen sam na Klinički centar u Beograd. Ispitivali su me 55 dana, ali nisu mi rekli šta je. Sad me bole pluća, kašljem, moram kod lekara. A strah me je šta će mi reći… Možda, ne valja…

Autor Jelena Matijević

Izvor Večernje novosti, 6. novembar 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u