Vladimir Vladimirovič

MAKSIM KONONENKO Odgovarao jednom Vladimir Vladimirovič na pitanja građana Ruske Federacije… * * *...

MAKSIM KONONENKO

Odgovarao jednom Vladimir Vladimirovič na pitanja građana Ruske Federacije…

* * *

Stupao jednom Vladimir Vladimirovič na dužnost Predsednika Ruske Federacije. Pored hiljadu i sedamsto svečano odevenih ljudi, kroz sve sale velikog kremljovskog dvorca prođe Vladimir Vladimirovič do mesta gde je stajao carski tron, i stade pored predsednika Ustavnog suda Valerija Dmitrijeviča Zorkina.

Valerij Dmitijevič opsova u isključeni mikrofon, posle čega mikrofon uključiše i predsednik reče:

„Vladimire Vladimiroviču, položite, molim vas, zakletvu Predsednika Ruske Federacije.“

Vladimir Vladimirovič se osvrnu u nedoumici, primeti zakletvu koja je ležala na maloj katedri, uze je u ruke i dodade je Valeriju Dmitrijeviču.

„Ma ne meni, bratelo“, reče Valerij Dmitrijevič. „Ne meni, nego narodu Rusije.“

„Pa tu je samo jedna…“, neodlučno promrmlja Vladimir Vladimirovič. „Nema za sve… Prelazna, šta li?“

„Ne“, tiho prosikta predsednik. „Jedna za sve. Prosto pročitaj…“

„A, razumem“, klimnu Vladimir Vladimirovič, vrati se do katedre, položi na nju zakletvu, onda položi desnu ruku na Ustav, levu na teški zlatni lanac i sa interesovanjem poče da čita tekst zakletve.

„Naglas!“, prošišta predsednik.

Vladimir Vladimirovič lako pocrvene i duboko uzdahnu.

„Brateli!“, uzviknu Vladimir Vladimirovič, i hiljadu sedamsto gostiju sa olakšanjem uzdahnuše.

Život se nastavljao.

* * *

Odgovarao jednom Vladimir Vladimirovič na pitanja građana Ruske Federacije.

„Vladimire Vladimiroviču“, reče voditeljka, “pogledajte ko nam je tu!“

„Ko?“, nije shvatio Vladimir Vladimirovič.

„Aleksej Leonidovič Kudrin“, reče voditeljka i odjednom se pojavi Aleksej Leonidovič Kudrin.

„Vladimire Vladimiroviču“, upita Aleksej Leonidovič, „ja sam najbolji ministar finansija na svetu. Zašto ja sad nisam ministar?“

„Opet on tera svoje“, reče Vladimir Vladimirovič. „Ko ga je uopšte ovde pustio? Izvedite ga! Već sam ti rekao – kad će ti dosaditi? Još mu nije dosadilo. Što ideš za mnom? Sačekaj! Imaš li ti strpljenja?“

„Imam“, slegnu ramenima Aleksej Leonidovič.

„Pa onda, strpi se“, reče Vladimir Vladimirovič.

„A da li je moguće malo propolemisati?“, bojažljivo upita Aleksej Leonidovič.

„O čemu?“, upita Vladimir Vladimirovič.

„O parama“, odgovori Aleksej Leonidovič.

„Opet o parama…“, raširi ruke Vladimir Vladimirovič. „Para nema i neće ih biti! Ti se uopšte ne razumeš u socijalnu problematiku. Sve pare treba dati ljudima. Neka ljudi troše – njima se to sviđa. Hajde da pređemo na sledeće pitanje. Našao mi se tu polemičar…“

* * *

Odgovarao jednom Vladimir Vladimirovič na pitanja građana Ruske Federacije.

„Vladimire Vladimiroviču“, upita tv-voditelj Kiril Klejmenov, „da li ste zadovoljni merama koje preduzima Vlada?“

„Vlada?“, začudi se Vladimir Vladimirovič i osmeh mu se zaledi. „O kome vi to?“

venediktov„Pa, ministri…“, objasni tv-voditelj. „Da ih otpustite, možda?“

„To nije interesantno“, odgovori Vladimir Vladimirovič. „Interesantnije ih je malo prepraviti. Promešati.“

„Kako to?“, nije shvatio TV voditelj.

„Eh, kako…“, objasni Vladimir Vladimirovič. „Odrezati jednome glavu i prišiti je drugome. Tu i tamo zameniti noge, ruke… Dobri su to ljudi, zašto se razbacivati?“

* * *

Odgovarao jednom Vladimir Vladimirovič na pitanja građana Ruske Federacije.

„Vladimire Vladimiroviču“, upita tv-voditeljka Marija Sitel, „recite, zar vam sve ovo nije dosadilo?“

„Dosadilo“, pošteno priznade Vladimir Vladimirovič. „Može kafica?“

* * *

Odgovarao jednom Vladimir Vladimirovič na pitanja građana Ruske Federacije.

„Vladimire Vladimiroviču“, upita tv-voditelj Kiril Klejmenov, „zašto mi Kini prodajemo struju tako jeftino? Zašto svojima prodajemo dva puta skuplje?“

„Zato što je u Kini više ljudi“, odgovori Vladimir Vladimirovič. „A kod nas manje. Razumete?“

„Ne razumem“, reče tv-voditelj.

„Eto vidite“, reče Vladimir Vladimirovič. „Ne razume, a tu navalio…“

* * *

Pozvao jednom Vladimir Vladimirovič telefonom glavnog urednika radio-stanice Eho Moskve Alekseja Aleksejeviča Venediktova.

„Alekseje Aleksejeviču!“, umiljato reče Vladimir Vladimirovič. „Bratelo! Da ne biste mogli ispuniti jednu moju delikatnu molbu?

“Aleksej Aleksejevič se duboko zamisli.

* * *

Telefonirao jednom Vladimir Vladimirovič Predsedniku Ruske Federacije Dmitriju Anatoljeviču Medvedevu.

„Slušaj, bratelo“, reče Vladimir Vladimirovič. „Šta sad radiš?“

„Gledam Doktora Hausa“, odgovori Dmitrij Anatoljevič. „Nova serija.“

„Kako to?“, nije razumeo Vladimir Vladimirovič. „Pa još nije izašla!“

„To za vas nije izašla“, odgovori Predsednik. „A Predsednicima prikazuju dva dana ranije.“

„Tako, znači…“, hladno reče Vladimir Vladimirovič. „Pa dobro…“

„Ma ne brini“, nasmeja se Dmitrij Anatoljevič. „Nisam ja kriv što sam sad Predsednik… Dolazi, pogledaćemo zajedno. Samo što sam uključio. Evo, tek počinje. Neki Gruzin vozi sanke…“

„Ne prepričavaj!“, uzviknu Vladimir Vladimirovič. „Dolazim!“

„Čekam“, odgovori Predsednik i isključi vezu.

medvedevdvorkovicVladimir Vladimirovič ustade od stola i pritisnu dugme da pozove sekretara.

Preveo Ž. NIKČEVIĆ

 

vladimir.vladimirovich.ru/

Kultura
Pratite nas na YouTube-u