ŠPIGL: VAŠINGTON POD TRAMPOM, GODINU DANA KASNIJE [2]

KRIŠTOF HEUERMAN Bila je ovo užasna godina za Vašington. Izborna kampanja još uvek nije...

KRIŠTOF HEUERMAN

Bila je ovo užasna godina za Vašington. Izborna kampanja još uvek nije završena; grad pokušava da odbaci Trampa kao strano telo

ZLATNA GROZNICA: LOBISTIČKI KABINET U DžORDžTAUNU
Robert Strajk došao je u Vašington početkom milenijuma na stažiranje u kabinetu republikanskog poslanika. Kasnije se pozicionirao kao samozaposleni lobista, jedan od mnogih koji za svojom srećom tragaju u prestonici, sitna boranija za koju niko nije čuo. To se promenilo u januaru.

Strajk sedi na sofi svog kabineta u zapadnom delu Džordžtauna i ushićeno govori o tome koliko se divi Donaldu Trampu. Četrdesetjednogodišnjak rozičastih obraza u farmerkama i kaubojskim džizmama – ni traga od odela ili kravate. Tu i tamo se zaustavi i zasmeje; kao da ne može da veruje sopstvenoj sreći. „Čoveče, meni je ovo prva prava kancelarija“.

Sve je počelo kad je krenuo sa radom u izbornoj kampanji republikanaca u Kaliforniji. Strajk je upoznao donatore, izborne aktiviste i Trampove pristalice. Prikupio je brojeve telefona, što mu je kasnije obezbedilo konkurentsku prednost. Čak i broj Trampove čistačice mogao bi se pokazati vrednim.Svi lobisti su nastojali da ostvare kontakte sa Belom kućom, ali niko od njih ih nije imao. Niko osim Strajka. Premijeru Novog Zelanda obezbedio je kontakt sa Trampovim tranzicionim timom, donevši lideru male zemlje priliku da čestita pobedu predstojećem predsedniku. Potom u januaru organizuje zabavu u ambasadi Novog Zelanda, za koju se ispostavlja da je najveća zabava u Vašingtonu tokom inauguracione večeri. Tako je Strajk stekao ime.

Njegovu promociju u višu ligu moguće je razumeti samo ako se pogleda šta se dogodilo sa Stejt departmentom posle izbora. Trampovi ideolozi bili su ubeđeni da je Stejt department gnezdo ultraliberalnih kadrova koji će učiniti sve da naškode novoj administraciji. Štab „duboke države“ koji mora biti eliminisan. Reks Tilerson, novi državni sekretar, zabarikadirao se u svoj kabinet na sedmom spratu, pojavljujući se samo kad je otpuštao ljude. Ubrzo su nastale rupe u američkom diplomatskom koru, a ljudi poput Strajka nastojali su da ih popune.

PRAZNI HODNICI
Poseta Stejt departmentu ovih dana depresivno je iskustvo. Hodnici u zgradi koja bi trebalo da predstavlja štab zapadne diplomatije su prazni. Mnoge pozicije nisu popunjene ni devet meseci pošto je nova administracija preuzela Ovalni kabinet. Nema američkog ambasadora u Južnoj Koreji, nema činovnika zaduženog za Istočnu Aziju i Pacifik. Visokoprofilni kadrovi podnose otkaze u rezignaciji, uključujući Dejvida Ranka, bivšeg visokog diplomatu u Pekingu.Robert Strajk bi želeo da uđe unutra i učini ono što Stejt department više ne može sebi da priušti – da pruža podršku vladama u modernizaciji njihovih zemalja. U svom kabinetu entuzijastično govori o „privatizaciji diplomatije“. Već je potpisao sporazume sa Kenijom, Avganistanom, Novim Zelandom i Češkom Republikom. Saudijska Arabija za njegove usluge plaća 5,4 miliona dolara.

tilerson00U Vašingtonu je registrovano 11.000 lobista na tržištu čija vrednost se procenjuje na tri milijarde dolara. Tramp je obećao da će ih najuriti iz grada, ali ispalo je suprotno. U prvih šest meseci njegova administracija je zaposlila preko sto ljudi koji su prethodno radili u kompanijama ili udruženjima. Bivši savetnik za poljoprivredu sada radi u Ministarstvu poljoprivrede, obrazovni lobista zaposlen je u Ministarstvu obrazovanja.

Zlatna groznica se nastavlja, samo što sada profitiraju drugi ljudi. Mladi muškarci u kaubojskim čizmama. Da biste efikasno vladali potrebno vam je dobro osoblje, ali Tramp to nikad nije imao na raspolaganju. U Vašingtonu talenti obično provode vreme po tink-tenkovima ili univerzitetima, čekajući pravi poziv da se prebace u vladu. Ali čak i republikanci slabo pokazuju želju da rade za Trampa. Mnogi su odbili ponude da rade u njegovoj administraciji. Rezultat je to da aktuelna vlada ima deficit profesionalaca.

IZBEGLICE: AMERIČKI KAPITOL
Zamislite na trenutak zgradu američkog Kongresa kao džinovski kameni mozak u kojem beskrajni hodnici, prolazi i staze između kancelarija i sala za sastanke imaju ulogu sinapsi. Svaki kongresmen ili senator koji užurbano korača ovim putevima je signal, blesak koji prolazi kroz ovu sivu masu. Informacije ovde putuju brzinom svetlosti. Sve je povezano. Kao lavirint koji je naizgled haotičan, ali ipak u idealnoj postavci prati viši poredak.

Kongres ima zadatak da predlaže i usvaja zakone i da se istovremeno postavi kao kontrolno telo predsednikove vlasti. Ili, ako hoćete, da igra ulogu udova. U idealnom scenariju mozak i udovi trebalo bi da budu delimično koordinisani kako bi se ostvario rezultat prihvatljiv svim stranama. Ono što se, međutim, sada događa jeste nekontrolisano pomeranje tela u situaciji kad je mozak pregrejan i onesposobljen za donošenje odluka.

Jedan od primera je zdravstvena reforma. Godinama su republikanci iznosili primedbe na Obamaker, jednoglasno odbivši plan kad je Obama pokušao da ga progura kroz Kongres. Tramp je sa svoje strane obećao da će ukinuti zakon i zameniti ga poboljšanom verzijom. Zapravo ga nije bilo briga kako će izgledati nova verzija. To je bila njegova prva greška. Druga je bila to što nije dobro razumeo sopstvenu partiju.

kongresiznutraMozak, ili barem njegov republikanski deo, našao se u dilemi. Konzervativni senatori poput Renda Pola, koji bi najviše voleo kad bi federalni budžet bio skresan na nulu, želeo je da prosto odbaci zdravstveno osiguranje, bez bilo kakve zamene. Umereni republikanci, poput Sjuzan Kolins iz Mejna, želeli su da reformišu i poboljšaju Obamaker. Tramp nije mario za kompromise, on je samo hteo akciju. Hteo je pobedu. Možda bi imao više uspeha samo da je malo više čitao o ovom pitanju. Na kraju su protiv zakona glasala trojica njegovih senatora.

VIŠE NE VAŽI
Sukob oko zdravstvene reforme pokazuje u kojoj meri su dešavanja na Kapitol hilu postala konfuzna. Mozak i udovi više nisu u koordinaciji. Stara pravila koja su određivala kako funkcioniše američka demokratija više ne važe.Sreda je, oktobar. Senator Džef Flejk (na slici dole desno) otvara vrata sobe za sastanke na Kapitol Hilu i ulazi u hodnik. Iza njega zaseda Pravosudni odbor Senata, ispitujući državnog tužioca Džefa Sešnsa o Rusiji, što popravlja Flejkovo raspoloženje. Sešens i Flejk ne mogu biti više različiti iako su obojica republikanci. Flejk kritikuje Trampa otkad je najavio kandidaturu, dok je Sešns bio prvi republikanski senator koji ga je podržao. Sešnsu je povereno Ministarstvo pravde, dok je Flejk bio meta razjarenih tvitova.

Upitan da li se grad promenio nakon izbora, senator Flejk na trenutak zastaje i potom odgovara: „Pročitajte u mojoj knjizi“.

Delo od 140 strana, koje se pojavilo u avgustu, nosi naslov Savest konzervativca. Mogla je lako biti nazvana i Zašto mrzim Trampa. U knjizi predsednika opisuje kao ciničnog neprijatelja demokratije. To je poziv na povratak pristojnosti i kritika Trampovog načina vladanja. Da li je Flejk heroj? Ili su svi ostali samo prevelike kukavice?

Na sledećim srednjeročnim izborima koji će se održati za 12 meseci u igri će biti 435 mesta u Predstavničkom domu i 33 u Senatu. Svaki republikanac koji se suprotstavio Trampu rizikuje da se suoči sa konkurentskim protrampovskim kandidatom na prethodećim stranačkim izborima.

Bob Korker deluje veselo dok prolazi hodnikom. Predsedavajući senatskog Odbora za spoljne odnose počeo je svoju antitrampovsku ofanzivu u avgustu, kad je rekao da Tramp nije pokazao kompetentnost ni stabilnost koju zahteva Ovalni kabinet. Od tada je obično okružen novinarima. Početkom oktobra opisao je Belu kuću kao „vrtić za odrasle“. Do sada se retko moglo čuti da neki republikanac toliko sarkastično govori o Trampu.Nema mnogo poslanika koji su rasterećeni kao Flejk i Korker. Neko bi ih nazvao idealistima, ali takvi retko kad dugo prežive na Hilu.

Bob Korker je po anketama zaključio da će verovatno izgubiti senatorsko mesto u korist Trampovog lojaliste. A cirkus je najbolje napustiti uz urlik.

dzefflejkDžef Flejk ulazi u lift i poručuje: „Nadam se da će ovo biti kratak intervju“. Nedelju dana kasnije i on je objavio da se neće opet kandidovati za funkciju.

OSVETA GODZILE: BLT STEAK, ULICA I 1625
Mark Lejbovič (na slici ispod) preselio se na Potomak pre 20 godina radeći kao novinar Vašington posta, potom i Njujork tajmsa. Teško da neko bolje poznaje Vašington i njegov establišment. U svojoj knjizi Ovaj grad deli Vašington na paletu tipova: moćni, očajni, oni koji idu ka vrhu, oni koji idu ka dnu i parti manijaci (party animals). Sve njih, bez izuzetka, oblikuje i deformiše moć – „zlatni, incestuozni karneval Vašingtona na početku 21. veka“. To je priča o Vašingtonu pre Trampa.

Lejbovič ulazi u BLT Steak (na slici sasvim dole), restoran u blizini Bele kuće. Konobari nose tanjire sa polusirovim stekovima na stolove gde se noževima za meso vitla kao oružjem. To je jedan od onih restorana koji se često pojavljuju na troškovnim računima; mesto za sastanke predatora. Ko je sa kim primećen na ručku često se pojavljuje u jutarnjim biltenima Aksiosa i Politika.

Lejbovič Trampa naziva „Godzila“, po filmskom čudovištu. Kaže da je Tramp fundamentalno promenio mnoge stvari u ovom gradu. Na prvom mestu je to što je sada mnogo lakše shvatiti šta pokreće predsednika u srži njegovog bića. Dovoljno je samo da ga pratite na društvenim mrežama. Godzila tvituje srcem.

Na drugom mestu je to što je relativizovana mogućnost pristupa. Tramp je svuda, ali to ne znači da se možete lično sastati sa njim. Ipak, moguće mu je poslati poruku ako želite. Možete mu pristupiti, navodi Lejbovič, zakazivanjem nastupa u televizijskoj emisiji, pri čemu bi idealno bilo da to bude Foks i prijatelji na Foks njuzu. To nije teško u Vašingtonu, dovoljno je da poznajete nekog zaduženog za dovođenje gostiju u emisije.

Treće, uši bi trebalo držati načuljenim i jesti u pravim restoranima, kao što je na primer BLT Steak. Samo nekoliko stolova odatle jedan od Lejbovičevih kolega nedavno je čuo razgovor između Taj Koba i Džona Dauda, dvojice advokata koji zastupaju Trampa u ruskoj aferi. Advokati su razgovarali o tome kako se postaviti prema Robertu Mjuleru i njegovoj istrazi o „tome sa Rusijom“. Nisu uočili Lejbovičevog kolegu i ubrzo je nastala udarna vest. Tako stvari funkcionišu u novom Vašingtonu.

marklejbovicLejbovič naručuje veliki koktel škampa i kaže da voli Vašington. Ovaj Holivud za ružne fascinirao ga je od samog početka. Svi ti karakteri koji se iznova pojavljuju svakog dana; za njega je to bilo predivno. Kad je u julu izveštavao iz Bele kuće, Trampov savetnik upitao ga je želi li da vidi „njega“. Nekoliko trenutaka kasnije Lejbovič je stajao ispred Trampa u tv-sobi pored Ovalnog kabineta. Kao što je napomenuo u pravilu broj dva, pristup zaista nije tako težak.

LAŽI: PRES CENTAR, ZAPADNO KRILO, BELA KUĆA
„Soba za informisanje“ je dugačka i uska prostorija nalik na pećinu u prizemlju zapadnog krila, dela Bele kuće, u kojem se nalazi i Ovalni kabinet. Ima 49 mesta koja su rezervisana za najistaknutije medijske organizacije u zemlji. Ili su barem bila. I ovde je Tramp stari poredak pretvorio u haos. Njegovi ljudi su otvorili vrata desničarskim provokatorima poput teoretičara zavere Majka Cernoviča (na slici ispod) i propagandnim medijima poput Brajtbarta, Getavej pandita, Dejli kolera.

majkcernovicMedijske konferencije obično se održavaju odmah posle podneva. Trampova nova sekretarka za štampu Sara Hakabi Sanders ima običaj da svoju dnevnu dozu spinova otvori šalom. Proteklog ponedeljka, dok je celi svet pričao o poslednjim dešavanjima u istrazi o Rusiji, ona je 10 minuta govorila o poreskoj reformi. Sledećeg dana, na Noć veštica, rekla je kako je očekivala novinare u kostimima.

Većina njenih pokušaja da ispadne duhovita završe neuspešno. Ona je verovatno prošla kroz najčudniju transformaciju od svih zaposlenih koji rade u Beloj kući, preobrazivši se iz otvorene i opuštene žene u sarkastičnu i dobro pripremljenu besnu stihiju za govornicom. Nije jasno šta je tačno izazvalo ovu dramatičnu promenu. Možda je to čovek koji sve posmatra samo par soba odatle i koji često usred dana pauzira svoj predsednički raspored kako bi gledao Sandersovu.

Zapanjujuće je koliko brzo je Sandersova naučila da spinuje i daje lažne izjave. Nakon Milerovih optužnica prošlog ponedeljka, rekla je: „Današnja dešavanja nemaju nikakve veze sa predsednikom“. Tvrdila je da su više povezana sa Hilari Klinton.

Tramp je izvitoperio pola vlade, čak i ljude koji su delovali kao ličnosti sa integritetom. Svako ko radi za ovog predsednika na kraju postane lažov. Kao da se Trampov karakter preliva na sve njegove podređene.Tramp ima opsesivan odnos prema medijima. Potrebna mu je njihova validacija i teško da mu je bilo šta važno kao medijska pažnja. Istovremeno ih mrzi jer smatra da ga nikad ne tretiraju pravedno. U oktobu je zapretio da će oduzeti licencu za emitovanje televiziji NBC jer navodno nisu pravedno izveštavali.

Posledica je to da su mnogi Amerikanci prestali da veruju činjenicama, a zemlja je postala mnogo ciničnija. Konferencija za medije Sandersove savršeno pokazuje koliko je postalo teško složiti se čak i oko osnovnih činjenica. Da li je jabuka stvarno jabuka? Sve je stvar mišljenja i pitanja ko je glasniji.

Čak i američke institucije poput CNN i Njujork tajmsa postale su simboli pristrasnosti za Trampove pristalice. Zato nije ni čudo što teorije zavere doživljavaju renesansu. Samo trećina Amerikanaca još uvek u potpunosti veruje medijima. I ovde su se Trampovi instinkti pokazali ispravnim. Prošlo je godinu dana od izborne pobede Donalda Trampa. Samo godinu dana. Ali toliko toga se u međuvremenu dogodilo da se stiče utisak kako se radi o bar dvostruko dužem periodu. Ipak, čak i Trampov Vašington je još uvek Vašington.

Jedan čovek ne može uništiti demokratiju; ne ako je još uvek dopola netaknuta. Ali može joj naškoditi i toliko ubrzati društvene podele da demokratija postane slaba i bolesna. Već njegov izbor je bio znak da nešto u sistemu ne funkcioniše kako treba, a taj osećaj krize samo se pojačavao od izborne noći.

Njegova administracija je doživela neuspeh u gotovo svemu što je pokušala da uradi, što i nisu nužno loše vesti. To znači da beskorisni zid na granici sa Meksikom još nije izgrađen, da je NATO još uvek netaknut, kao i trgovinski sporazumi sa Kanadom i Meksikom, a tu je i Obamaker.

Sve to znači da mehanizmi kontrole i ravnoteže još uvek funkcionišu, premda su zaštitne poluge prenapregnute. Delovi Trampove partije sprečavaju ga da potroši previše novca, što je preduslov za uspeh populiste. Specijalni istražitelj još uvek je u kabinetu, a FBI radi nezavisno, baš kao i mediji.

Tramp je sebi dozvolio da napravi previše grešaka u kratkom periodu i da stekne previše neprijatelja, uključujući i konzervativce. Izgleda da je jednostavno preveliki amater da bi uništio ovaj grad. Istovremeno, opoziciono delovanje demokrata bilo je slabo. Utisak je da u Vašingtonu postoji samo Tramp.Ovaj predsednik je doprineo da politika postane vulgarnija, unizio kabinet predsednika i stvorio utisak da Vašington sve više funkcioniše kao rijaliti TV emisija. Ojačao je ekstremno desničarske ludake i neonaciste, što je verovatno najopasnija posledica njegovog predsednikovanja. Otvorio je vrata kleptokratiji uvođenjem u Belu kuću porodice koja profitira od brenda Tramp.

bltstejkBila je ovo užasna godina za Vašington. Izborna kampanja još uvek nije završena; grad pokušava da odbaci Trampa kao strano telo.Možda Vašington samo treba da bude strpljiv. Na kraju krajeva, uspeo je da savlada sve ostale.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Spiegel Online

Svet
Pratite nas na YouTube-u