TRAMP I PUTIN: ŠTA SAD?

NIKOLAS GVOZDEV Susreti na marginama samita G-20 i APEK nisu bili dovoljno uspešni u...

NIKOLAS GVOZDEV

Susreti na marginama samita G-20 i APEK nisu bili dovoljno uspešni u promeni dinamike američko-ruskih odnosa

Prošle nedelje sam, pišući na ovim stranama, zabeležio da će bilo kakav susret između Donalda Trampa i Vladimira Putina koji će se desiti na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u vijetnamskom Da Nangu obuhvatiti dva kritično važna pitanja za jasnoću rusko-američkih odnosa. Sada smo dobili prvi nacrt odgovora.

Tvrdio sam da je za rusku stranu sveobuhvatno pitanje da li Tramp diktira američku politiku ili ne. Pre sedam dana pres-služba Bele kuće davala je signale da će biti formalnog susreta dva predsednika, odnosno zakazanog sastanka sa definisanom agendom. Kako je nedelja odmicala, SAD su počele da odstupaju od takvih saopštenja. Do kraja nedelje susret je postajao sve manje strukturiran događaj, u suštini neformalna šetnja sa prilikom za fotografisanje i kratko ćaskanje između sesija APEK, i ništa sličo sastanku na samitu G-20 u Hamburgu u julu. Šta se dogodilo, i da li to sugeriše da Donald Tramp ima problem Džordža Buša – očiglednu nesposobnost da ostvari lični odnos sa Vladimirom Putinom i transformiše ga u konkretne političke direktive?

ODRŽAVANjE KONTINUITETA
Kako se samit APEK približio, postalo je jasno da ruski predsednik u Vijetnam neće doneti nikakvu agendu koja bi ukazala na volju da se promeni kurs ili ponude značajniji ustupci američkim interesima u vezi sa ruskom politikom prema Severnoj Koreji, Siriji, Iranu i Ukrajini. U najboljem slučaju, ruski lider bi mogao da traži dogovor sa predsednikom Trampom, tražeći ustupke Vašingtona u nekim oblastima, dok bi zauzvrat Rusija prihvatila američke predloge na drugoj strani. Postoje, naravno, dve glavne stavke pripremljene za pregled i odobrenje predsednika. Prvo je primena američkih sankcija, odobrenih u Kongresu a usmerenih prema ruskim kompanijama i trećim stranama koje sarađuju s njima. Temeljno važan test koji traje nedeljama trebalo bi da bude nastavak projekta italijanskog energetskog konglomerata ENI sa Rosnjeftom u Crnom moru – dogovoru sklopljenom u skladu sa evropskom regulativom, ali svakako onakvim koji će sigurno privući pažnju američkih regulatora u slučaju bilo kakvih kršenja američkih finansijskih ili tehnoloških sankcija. Drugo je konačna odluka o tome da li će SAD obezbediti ukrajinskoj vojsci napredno naoružanje, posebno antitenkovske projektile.

trampputinvijetnam02Zbog načina na koji Amerikanci Rusiju geografski svrstavaju kao samo evropsku državu, Trampovi ljudi za Rusiju nisu bili u planu da se pojave na samitu APEK. Dakle, bilo je zabrinutosti da bi se bilo kakav suštinski sastanak između Trampa i Putina održao bez američkih zvaničnika koji bi najverovatnije pružili potrebnu ekspertizu (i koji će implementirati postignute rezultate). U vezi s tim bilo je strahova da bi, ukoliko drugi sastanak bude pratio presedan iz Hamburga (susret samo dvojice predsednika i njihovih minisatra spoljnih poslova), Putin mogao da ubedi Trampa da prihvati niz kompromisa: da trguje ruskom podrškom Trampovim inicijativama u zamenu za olakšavanje konkretnih sankcija i prihvatanje ruskih aspiracija prema Siriji i Ukrajini. Unapred je bilo upozorenja o tome. Kada je u istorijskom susretu saudijski kralj Salman posetio Moskvu prošlog meseca, stekao se utisak da je saudijska delegacija sugerisala da Rusija igra konstruktivniju i više stabilizujuću ulogu na Bliskom istoku. To nadilazi logiku održavanja punog obima američkih sankcija, uvedenih nakon upada u Ukrajinu 2014. i nakon izbora 2016. godine.

Održavanje kontinuiteta sastanaka dvojice predsednika u neformalnom delu samita u Da Nangu onemogućilo je bilo kakve intenzivne pregovore na marginama. Ali za rusku stranu to je takođe iznedrilo pitanja – da li je Tramp zapravo sklon da se dogovori sa Kremljom i da li ima mogućnosti da provede bilo kakav sporazum nasuprot tvrdoj opoziciji kod kuće, i to ne samo u njegovom timu za nacionalnu bezbednost već i u Kongresu, gde je suprotstavljanje bilo kakvim ustupcima Putinu jedno od nekoliko preostalih pitanja oko kojih se slažu obe strane. Ne postoji podrška (čak ni od onih koje su imenovali) za bilo kakav kompromis sa Moskvom koji ostavlja Bašara al Asada u fotelji u Damasku ili ratifikuje bilo kakav ruski dobitak u Ukrajini od 2014. Ne kada još uvek postoji osećaj da bi snažna zajednička američka akcija mogla da dovede do drugačijih ishoda. Zaista, dok Evropska komisija prepoznaje da ruski planovi o gasovodnom zaobilaženju Ukrajine do 2019. napreduju, čak i uprkos postojećim sankcijama, u toku su novi napori da se pronađe način blokade ekspanzije Severnog toka i sprečavanja proširenja izvozne rute za Evropu preko Turskog toka. Postoji uverenje da proširene sankcije u kombinaciji sa obnavljanjem posvećenosti sirijskoj opoziciji mogu da promene kalkulacije Rusije, pa stoga nema razloga da se Kremlju bilo šta preuranjeno prizna.

OTVARANjE PROSTORA ZA PRAVI SASTANAK
Ali onda su usledili Trampovi komentari na konferenciji za štampu tokom samita Da Nang. Fokus je bio na njegovoj volji da prihvati Putinovo negiranje ruskog mešanja u izbore 2016. kao inicijalnu vrednost, ali dve druge stvari zaslužuju veću pažnju. Prva je da je predsednik bio ubeđivan, navođen ili je manevrisao da se formalno ne sastane sa Putinom u Vijetnamu, očigledno sa ciljem sastanka dvojice predsednika i njihovih „timova“ na nekom određenom mestu u budućnosti. Ako tako bude, postavljanje agende za sastanak i parametara za pregovore biće od suštinskog značaja. Druga stvar je to kakvu ulogu Tramp planira da odigra u politici prema Rusiji. Povodom njegovih komentara u predsedničkom avionu, na mene je ostavilo jak utisak to što on sebe vidi kao „predsednika“ i smatra se odvojenim i različitim od izvršne grane vlasti kao celine. Kao šef egzekutive, Tramp je zadužen za obaveštajnu zajednicu, diplomatsku službu i vojsku. Ipak, njegovi komentari pokazuju da vlada vodi politiku prema Rusiji sa kojom se on lično ne slaže, ali nekako ima malo moći da to promeni.

trampputinvijetnam04Dakle, dok smo dobili prvi set odgovora, glavna pitanja i dalje ostaju nerešena. Susreti na marginama samita G-20 i APEK nisu bili dovoljno uspešni u promeni dinamike američko-ruskih odnosa. Da li će direktan sastanak Trampa i Putina promeniti pravila igre? Samo ako na bazična pitanja bude definitivno odgovoreno.

Nikolas Gvozdev je šef katedre za ekonomsku geografiju i nacionalnu bezbednost na Mornaričkom ratnom koledžu i autor časopisa „The National Interest“

Preveo IVAN RISTIĆ

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u