AMERIKANCI ŽELE MIR, A MINIRAJU DIJALOG U SIRIJI

SALMAN RAFI ŠEIK Amerikanci mogu da nastave da guraju Siriju bez Asada ili da...

SALMAN RAFI ŠEIK

Amerikanci mogu da nastave da guraju Siriju bez Asada ili da postave prave prosirijske prioritete i rade na ostvarenju pomirenja

Dok često slušamo retoriku o izostanku „vojnog rešenja“ u sirijskom konfliktu i uprkos činjenici da je ISIS gotovo sasvim isteran iz zemlje, održivo političko rešenje koje Siriju može da vrati u predratni status nastavlja da u doglednoj budućnosti deluje neverovatno zbog opozicije i antisirijskih snaga, koje uključuju i državne i nedržavne aktere. Gotovo šestogodišnji rat doneo je mnoge promene ne samo u Siriji već u čitavom regionu. Sa ruskim snagama kao saveznicima, koji su služili kao osnov borbe protiv ISIS čvrsto prisutan na sirijskom tlu, i sa Izraelom i Saudijskom Arabijom, žestoko suprotstavljenim iranskoj ulozi u postratnoj Siriji, pitanje održivog političkog rešenja postaje ekstremno komplikovano. To objašnjava zašto političko rešenje nije moglo da bude pronađeno u prethodnih šest godina. Takođe se postavlja pitanje kako i na koji način će se uvažiti interesi svih ovih rivalskih država, a da to ne bude na štetu sirijskog teritorijalnog integriteta.

Već postoje različite perspektive postratne situacije u zemlji, i način na koji se ove perspektive aktivno razvijaju prkosi čak i izvodljivosti političkog dijaloga među konkurentskim državama. Zbog toga, uprkos američkoj posvećenosti miru i dijalogu, činjenica je da se Rusija sa svojim saveznicima i dalje posmatra kao antagonistički nastrojena američkim zvaničnim i nezvaničnim korporativnim krugovima i institucima koje kreiraju politiku.

U skladu sa takvom perspektivom, šta god Rusija i njeni saveznici uradili u Siriji, to se projektuje kao nešto loše i suprotstavlja mu se, čak i kad se dogodi da je to korak napred ka dijalogu i pomirenju. Primer toga upravo je način na koji je sagledavan i projektovan pokušaj Rusije da sazove mirovnu konferenciju u Sočiju.

KARNEGI PROTIV RUSIJE
Na primer, dok je konferencija bila usmerena na angažovanje Sirijaca u procesu pomirenja i rekonstrukcije, američki Institut Karnegi, finansiran korporativnim novcem, sve to je video kao ruski pokušaj „miniranja“ ženevskog procesa pod patronatom UN. Ta projekcija ostala je na snazi uprkos činjenici da Rusija podržava ženevski proces i da u samom procesu ne postoji ništa što govori o tome da postoje paralelni pokušaji da se ostvari mir u toj ratom razorenoj zemlji.

Ali mirovni proces koji Rusija predvodi ostaje za Amerikance i njihove saveznike primer „antagonizama“, a Karnegi ga vidi kao pokušaj „učvršćivanja Asadovih legitimiteta i pozicije stvaranjem utiska da on pregovara sa svojom realnom opozicijom, dok je većina grupa koje žele da budu zastupljene u Sočiju predstavljeno deo tolerisane ili uvezene opozicije“.

usvojsskasirija03Veoma blizu tom načinu razmišljanja je i stav koji su izrazile sirijske grupe finansirane od SAD. U saopštenju sirijske koalicije opozicionih snaga navodi se da je konferencija pokušaj odstupanja od svih relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti UN i kršenje duha Ženevskog saopštenja iz 2012. godine. Još neprijatnije od toga je da su oni implicitno naveli da bilo koji proces otvoren u ime „političke tranzicije“ a koji ne vodi ka Asadovom odlasku sa čela Sirije mora biti odbačen u potpunosti. „Političko rešenje mora da služi kao ugaoni kamen za formiranje prelaznog upravljačkog tela (Transitional Governing Body; prim. prev) sa punim izvršnim ovlašćenjima, a čiji bi primarni zadatak bio da kreira prikladno i neutralno okruženje za uspeh prelazne faze“, navedeno je u saopštenju za medije.

Iako je ta koalicija odbila da učestvuje na konferenciji, jasno je da, ako postoje bilo kakve sile koje se suprotstavljaju jedinstvenoj i mirnoj Siriji, to su grupe koje finansiraju SAD i koje deluju kao američki glasnici. Nasuprot njihovim očekivanjima, na dnevnom redu konferencije u Sočiju nije kreiranje prelazne vlade, već ruski ustavni nacrt. Nema pomena o Asadovom odlasku ni u jednom dokumentu spremljenom za konferenciju u Sočiju, što objašnjava zbog čega su grupe podržane od SAD protiv toga i zašto su toliko fokusirane na uspostavljanje prelazne vlade kako bi se videla održivost realne formule za podelu vlasti i očuvanje jedinstva Sirije.

DA LI SAD UOPŠTE HOĆE MIR
Ruski pokušaji da se kreira ujedinjena Sirija, posebno onaj koji je interno pažljivo balansiran među razlčičitim nejednakim akterima, predstavlja logičan sled stvari u sirijskoj sagi. U takvoj situaciji su Asadov režim i njegovi saveznici obezbedili bazičnu pobedu u sirijskom ratu, a Rusi teže da dominaciju na bojnom polju transponuju na političko polje kroz legitimizaciju uloge Bašara al Asada u zamenu za ustupke opoziciji.

Stoga, ukoliko postoji bilo šta „pogrešno“ sa ovim pokušajem mira i pomirenja, to nije činjenica da Rusi podrivaju UN, već da Rusija grabi ka kreiranju ujedinjene Sirije i tako uništava ceo američko-saudijsko-izraelski projekat, čiji cilj je bio da dovede do promene režima i iskoristi je kao tranzitnu zemlju za proširenje dominacije u regionu kako bi se podrio Iran i opkolila Rusija.Mirovni proces i pregovori u Astani i sada u Sočiju zato označavaju pomirenje i korak napred od sadašnjeg stanja rata, uništavanja ili promene režima. Kroz taj proces Rusi se nadaju uključivanju nove teritorije u okvir zone deeskalacije južno od Damaska, čime će ih biti ukupno pet. Datum za rusku konferenciju bio je zakazan za 29. oktobar, ali je bio odložen da se ne bi preklapao sa Astanom VII. Sad je rok fiksiran za 18. novembar, a ime je promenjeno iz Kongresa sirijskih naroda u Konferenciju nacionalnog dijaloga.

I, dok su ključne proameričke snage odbile učešće, od kurdskih grupa, čiji su saveznici i Rusi i Amerikanci, očekuje se da učestvuju. Komandant Jedinica narodne zaštite (YPG), povezanih sa Sirijskim demokratskim snagama, Sipan Hamo nedavno je na visokom nivou posetio Moskvu, što je bio pokušaj Kurda da podiđu Rusiji. Više i od jednog i od drugog igrača na sirijskom bojnom polju, prisustvo Sirijskih demokratskih snaga je vitalno jer oni kontrolišu gradove bogate naftom istočno od reke Eufrat.

usvojsskasirija02Amerikanci i grupe koje su njihovi saveznici sad mogu ili da nastave da se protive dijalogu i guraju Siriju bez Asada ili mogu da postave svoje prave prosirijske prioritete i rade na ostvarenju pomirenja, ako je njima postizanje mira uopšte cilj.Salman Rafi Šeik je istraživač i analitičar međunarodnih odnosa i pakistanskih spoljnih i unutrašnjih prilika

Preveo IVAN RISTIĆ

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u