TAJNA IRAČKE RENESANSE

PEPE ESKOBAR Politički i vojni uspesi PMU pokrenuli su iračku renesansu na ruševinama kulta...

PEPE ESKOBAR

Politički i vojni uspesi PMU pokrenuli su iračku renesansu na ruševinama kulta crne smrti (ISIS)

U jutarnjim satima u Bagdadu prošle nedelje, dok je trajala peščana oluja, Abu Mahdi al Muhandis (na slici iznad u sredini), legendarni zamenik lidera Hašd al Šabija – narodnih mobilizacionih jedinica – i arhitekta aktuelnih kopnenih borbi protiv Islamske države, sreo se sa malom grupom nezavisnih stranih novinara i analitičara. To je po mnogo čemu bio ključni trenutak. Radi se o prvom detaljnom intervjuu Muhandisa još od fatve Velikog Ajatolaha al Sistanija – izuzetno poštovanog marje (najviši nivo na šiitskoj duhovnoj lestvici) i prvog šiitskog klerikalnog autoriteta u Iraku – iz juna 2014. godine, kad je ISIS upao preko sirijske granice. U fatvi se – u grubom prevodu – poručuje: „Svaki Iračanin sposoban da nosi oružje trebalo bi da se priključi Iračkim oružanim snagama u odbrani državnih svetinja“.

Muhandis je prekinuo ratne operacije zbog ovog sastanka i potom otišao pravo za Al Kaim. Bio je siguran da će „Al Kaim biti zauzet u roku od nekoliko dana“. Radi se o ključnom gradu na iračkoj granici, povezanim sa uporištem Islamske države u Siriji Abu Kamalom.Upravo to se i dogodilo nekoliko dana kasnije; iračke snage odmah su započele operaciju čišćenja, spremajući se za susret sa napredujućim sirijskim snagama na granici. To je još jedan dokaz (ubrzane) rekompozicije teritorijalnog integriteta Iraka i Sirije.

Sastanak sa Muhandisom održan je u sklopu velike utvrđene Zelene zone – mehura koji su stvorili Amerikanci, izolovanog od ultranestabilne Crvene zone Bagdada nekolicinom kontrolnih punktova – sa psima tragačima – u kojima su američki ljudi (US contractors).Da stvar bude još dramatičnija, Stejt department opisuje Muhandisa kao „teroristu“. Time žele da kriminalizuju iračku vladu u Bagdadu, koja je u zvaničnoj izjavi s pravom žestoko odbacila tu karakterizaciju.

Narodne mobilizacione jedinice (PMU) su zvanično telo sa desetinama hiljada dobrovoljaca povezanih sa kabinetom vrhovnog zapovednika iračkih oružanih snaga. Irački parlament je u potpunosti legalizovao PMU u novembru 2016. rezolucijom 91 (član četiri, na primer, ukazuje da „PMU i njihove podružnice u svakom smislu podležu svim vrstama vojnih propisa“).

Njihovih 25 borbenih brigada – sastavljenih od šiita, sunita, hrišćana, Jazida, Turkmena, Šabaka i Kurda – imale su apsolutno ključnu ulogu u borbama protiv Islamske države za Samaru, Amirli, Džalavlu, Balad, Salahudin, Faludžu (35 različitih borbi), Širkat i Mosul (posebno zapadno od baze Kajara na iračko-sirijskoj granici, gde su presekli pravac snadbevanja i sprečili islamiste da iz Mosula pobegnu u Siriju).

OSLOBAĐANjE KIRKUKA „U ROKU OD NEKOLIKO SATI“
Muhandis opisuje PMU kao „zvaničnu vojnu snagu“ koja igra „komplementarnu ulogu“ sa iračkom vojskom. Inicijalni plan je bio da PMU postane nacionalna garda, što u suštini danas i jesu. „Imamo izviđačke dronove i inženjerske jedinice, koje vojska nema. Ne smeta nam kad nas zovu žandarmima“. Muhandis je ponosan što se jedinice PMU bore u „nekonvencionalnom ratu“, držeći visok „vojni i moralni“ nivo i „odnoseći pobede u rekordnom roku“. I, „za razliku od Sirije“, bez direktne ruske podrške.

Muhanadis jasno ukazuje da je Iran jedina zemlja koja je podržala iračku borbu protiv Islamske države. Irak je uzvratio pomažući Siriji „olakšavanjem preleta iranskih aviona“. Zbog odsustva Sporazuma o statusu snaga (SOFA) između Vašingtona i Bagdada, „Amerikanci su povukli kompanije koje su održavale tenkove ‘abrams’“. U 2014. godini „nismo imali čak ni kalašnjikove (AK47). Dao nam ih je Iran. Američka ambasada je imala 12 helikoptera „apač“ za transport diplomata ako ISIS osvoji Bagdad“.

kirkukoslobodjenjeGodinu dana kasnije „Bagdad bi bio okupiran“ da nije bilo PMU. „To je kao da si u bolnici i potrebna ti je krv. Amerikanci bi se pojavili sa transfuzijom kad već bude prekasno“. Insistira da im SAD „nisu dale nijedan jedini metak“ od početka borbe protiv ISIS. Ipak, Muhandis objašnjava da „Amerika može ostati u Iraku ako tako odluči iračka vlada. Moje lično mišljenje je dobro poznato“.Muhandis zapadni „medijski rat protiv Hašd al Šaba“ od samog početka smatra „normalnim“, jer „zemlje koje su podržale terorizam nisu shvatile da će se u Iraku pojaviti narodne snage i nisu prepoznale novi politički sistem Iraka“. Rekavši to, zastao je i tužno dodao: „Možete namirisati naftu“.

Muhandis je bio ranjen u Halabdži i Anfalu tokom antikurdskih operacija Sadama Huseina. „Bio sam zadovoljan kad sam 1991. video da je Kurdistan spasen; neki od naših mučenika su poginuli braneći ga“. Sebe smatra prijateljem Kurda i održava dobre odnose sa njihovim liderima. Iranski savetnici su takođe, uz iračku vojsku i PMU, „sprečili ISIS da osvoji Erbil“.

Ipak, nakon „jednostranog referenduma, Irak je morao da potvrdi autoritet države“. Oslobađanje Kirkuka – velikim delom operacija PMU – bilo je „pitanje sata“; PMU su „izbegavali borbu i ostali u predgrađima Kirkuka”. Muhandis je prethodno detalje operacije razmotrio sa Pešmergama, a postojala je i puna koordinacija sa Iranom i Turskom. „Zabluda je da se kurdski lideri mogu osloniti na Tursku“.

FALUDžA, KONAČNO OBEZBEĐENA
PMU apsolutno insistiraju na zaštiti etničkih manjina, što se odnosi na hiljade Sabaka, Jazida i Turkmena (najmanje 120.000 porodica) koje je vladavina Islamske države naterala u izbeglištvo. Nakon borbi za oslobođenje PMU su ovim porodicama obezbedile hranu, odeću, igračke, agregate i naftu. Mogu da potvrdim da je svaka od ovih donacija došla od porodica boraca PMU širom zemlje.

Prioriteti PMU uključuju borbene inženjerske timove koji porodice vraćaju u svoje oblasti odmah nakon čišćenja mina i eksploziva i potom obnavljaju bolnice i škole. Na primer, 67.000 porodica je prebačeno u svoje kuće u Salahudinu i 35.000 u Dijalu.

Muhandis ukazuje da su „u borbi protiv Islamske države u Salahudinu i Haviji komandanti brigade bili suniti“. U PMU postoji brigada Hrišćanski Vavilon, Jazidska brigada i Turkmenska brigada. „Kad su Jazidi bili pod opsadom u Sindžaru, oslobodili smo najmanje 300.000 ljudi“.

pmu02Ukupno se u PMU se bori preko 20.000 sunitskih boraca. Uporedite to sa činjenicom da su 50 odsto samoubica Islamske države u Iraku bili Saudijci. Šejk Muhamed al Nuri, lider sunitskih teologa u Faludži, potvrdio mi je „da je ovo ideološka borba protiv vahabizma“. Moramo da se klonimo vahabitskih škola i preusmerimo naše znanje u druge sunitske škole“. Objašnjava kako je to praktično funkcionisalo u Haditi („uspeli smo da kontrolišemo džamije“), što je motivisalo ljude u Faludži koja se nalazi na 30 minuta vožnje; „Faludža je irački grad. Verujemo u koegzistenciju“.

Nakon što ni za 14 godina Faludža nije obezbeđena, šejk Muhamad je uveren da će uz širenje iskustva iz Hadite „Irak proglasiti drugačiju vrstu rata protiv terorizma“.Inkluzivni pristup potvrđuje i Jazen Mešan al Džeburi, vođa jedne od Salahudinovih PMU brigada. Ovo je od ključnog značaja jer je on član veoma važne sunitske porodice Džeburi, koja je istorijski neprijateljski nastrojena prema Sadamu Huseinu; njegov otac je aktuelni guverner Tikrita. Al Džeburi se žali na „državnu korupciju u sunitskim regionima“, „opšti utisak nepravde“ i činjenicu da ISIS smatra „kako bi trebalo da budu ubijeni i suniti koji ih nisu sledili“. Zabrinut je zbog saudijskog gomilanja naprednog oružja. Ko garantuje da ono neće biti korišćeno u regionu? Odbija ideju da ih Zapad posmatra „kao deo iranskog projekta“.

VOJNA I POLITIČKA POBEDA
Daleko od stereotipa „teroriste“ – Muhandis je razoružavajuće pametan, duhovit i iskren. I irački patriota do koske. „Irak sada povratak svojih pozicija plaća krvlju svojih sinova . Trebalo je da imamo vojnu silu osposobljenu za borbu protiv unutrašnje pretnje. Vršimo našu versku, nacionalnu i ljudsku dužnost“.

Ne računajući vojnike, hiljade dodatnih PMU volontera ne primaju plate. Članovi parlamenta, čak i ministri, učestvovali su u borbama. Muhandis je ponosan što imaju lanac komande poput prave vojske i što u svojim redovima imaju „hiljade ljudi sa fakultetskim diplomama“. PMU upravlja „desetinama poljskih bolnica i jedinicama intezivne nege“ i ima „najjače obaveštajno telo u Iraku“.

U Bagdadu sam se lično uverio u besmislenost narativa da su PMU privatna vojska premijera Nurija al Malikija. Da je tako, Veliki Ajatolah Al Sistani trebalo bi da preuzme odgovornost, jer je on u konceptualnom smislu otac PMU. Hadi al Amiri, generalni sekretar moćne organizacije Badr, takođe veoma aktivan u borbi protiv Islamske države, rekao mi je da su PMU „deo bezbednosnog sistema, integrisan sa Ministarstvom odbrane. Ali sada su nam potrebni univerziteti i stavljanje naglaska na obrazovanje“.

Pakistanski profesor Hasan Abas sa Fakulteta za međunarodne odnose Univerziteta nacionalne odbrane iz Vašingtona u opširnom razgovoru – u kojem smo se dotakli tema ne samo Iraka i Sirije već i Avganistana i Pakistana – odlazi još dalje: „Irak je sada u jedinstvenoj poziciji s obzirom da se kreće ka demokratskom i pluralističkom društvu“, dokazujući „da je religiozna harmonija najbolji odgovor na sektaštvo“. Ova „inkluzivnost nasuprot takfirizmu“ mora se preneti na ulice putem „vladavine prava i pravednog pravosudnog sistema“. Abas ističe da je osnov za izgradnju Iraka provođenje zakona zasnovanih na naučnim istraživanjima. „Policijsko patroliranje je prva linija odbrane“.

almalikimuhandisaBagdad je bio u stanju da gotovo istovremeno izvede dve ključne pobede – vojnu pobedu u Mosulu i političku u Kirkuku. Ako se Irak stabilizuje, eliminišući smrtonosni kult Islamske države, to će učiniti i Sirija. Kako je Al Džeburi napomenuo, „svaka zajednica sada mora dobiti svoj deo kolača“. Najmanje sedam miliona poslova i penzija se finansira iz Bagdada. Ljudi žele da se vrate redovne isplate zarada. To počinje obezbeđivanjem pristojnog nivoa bezbednosti širom zemlje. Muhandis je bio „inženjer“ (što mu je zapravo i profesija) ključnih bitki protiv Islamske države. Postoji širok konsenzus u Bagdadu da bi bez njega ISIS bio čvrsto pozicioniran u Zelenoj zoni.

Hašd al Šabi je već postao irački pop-fenomen, što se pokazalo u ovom velikom hituvelikom hitu superzvezde Alija Aldelfija. Ali pop i politika su u potpunosti drugačije stvari. Muhandis insistira da se PMU neće uključiti u politiku i da „neće direktno osporavati izbore. Ukoliko neko to učini, a mnogi pojedinci su sada veoma popularni, moraće da napusti Hašd“.

OD HIBRIDNOG RATA DO NACIONALNE OBNOVE
Nakon više dana provedenih u razgovorima sa pripadnicima Hašd al Šaba i posmatrajući kako upravljaju složenim hibridnim bojnim poljem, zajedno sa aktivnim procesom regrutacije i visokim nivoom prisutnosti na društvenim mrežama, jasno je da je PMU sad čvrsto stabilizovan kao kičma iračke nacionalne bezbednosti. Uveli su ceo niz stabilizacionih programa – uključujući veoma potrebne medicinske usluge – i, što je posebno važno, merenje efikasnosti koje je u Iraku bilo nepoznato gotovo tri decenije.

To je neka vrsta mehanizma državne izgradnje koja izvire iz etike otpora. Kao da je zlokobna pretnja Islamske države, koja je naterala na izbeglištvo čak 3,1 milion lica, kolektivno potresla iračku podsvest, probudila šiitski proletarijat i obespravljene mase i ubrzala kulturnu dekolonizaciju. Ovako složen razvoj situacije potpuna je antiteza verskom fanatizmu.

Osim vilsonijanskih eulogija i referenci na Maršalov plan, ministar spoljnih poslova Ibrahim al Džafari često tvrdo brani PMU, naglašavajući da se radi o „eksperimentu za proučavanje“ i „novom ljudskom fenomenu koji funkcioniše u okviru pravnog poretka“ i koji je „u stanju da probije opsadu usamljenosti od koje Irak godinama pati“.

Govoreći o ofanzivi Islamske države, Džafari na prvom mestu insistira da „Irak nije počinio zločin“ i nada se da će „nova generacija mladih biti u stanju da utvrdi eksperiment“. Nakon pomirenja naglasak treba da bude na „eri nacionalne participacije“. Nedvosmisleno tvrdi da „porodice članova Islamske države ne bi trebalo da plaćaju za njihove greške“. Njihovi doušnici će, kako i dolikuje, ići na sud.

aldzafariasadPitao sam ministra spoljnih poslova da li se Bagdad plaši da će biti uhvaćen u unakrsnoj vatri između Vašingtona i Teherana. U pažljivo odmerenom odgovoru rekao mi je da ima dovoljno iskustva sa „radikalnim“ neokonima u Vašingtonu. Istovremeno je potpuno svestan uloge PMU i Irana u iračkoj reafirmaciji suvereniteta. Topli osmeh na njegovom licu ukazuje na uverenje da je na ruševinama kulta crne smrti (misli se na ISIS; prim. prev.) pokrenuta iračka renesansa.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

RT

Svet
Pratite nas na YouTube-u