ANTIRUSKI ZILOTI PODRIVAJU NACIONALNU BEZBEDNOST SAD

STIVEN F. KOEN Na samitu u Vijetnamu Tramp je pokušao da umanji opasnosti od...

STIVEN F. KOEN

Na samitu u Vijetnamu Tramp je pokušao da umanji opasnosti od hladnog rata sa Rusijom. Za liberalne demokrate to je izdajnički potez

Autor Nation-a Stiven Koen i Džon Bačelor nastavili su svoje nedeljne diskusije o novom američko-ruskom hladnom ratu. Koen tvrdi da je Amerika sada u opasnosti bez presedana zbog dve povezane krize. To su novi i još opasniji Hladni rat sa Rusijom, ispunjen realnom mogućnošću vrućeg rata između dve nuklearne supersile na nekoliko frontova, uključujući i Siriju. Druga je najgora kriza institucije američkog predsednika modernog doba, koja preti da parališe sposobnost predsednika da se diplomatski dogovori sa Moskvom. (Za one koji se sećaju Votergejta, Koen ističe da, za razliku od Trampa, Nikson nikad nije bio optužen za „dosluh sa Kremljom“ ili suočen sa nesmotrenim i apsurdnim optužbama da je Kremlj podržao njegov izbor „napadom na američku demokratiju“.)

Ono što je Tramp prošle nedelje uradio u Vijetnamu bilo je stoga veoma važno i hrabro iako pogrešno interpretirano od američkih mejnstrim medija. Uprkos nesmanjenim pokušajima predvođenih demokratama da se on preko Rusijagejta opozove sa dužnosti zbog „dosluha sa Kremljom“ (još uvek bez ikakvog smislenog dokaza) i možda čak i uz protivljenje visoko pozicioniranih članova sopstvene administracije, Tramp se nekoliko puta, neformalno nakratko sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Polazeći od pretpostavke da su neki od njegovih najviših savetnika sprečili da imaju formalan, dugotrajan sastanak, Tramp je, uprkos tome, bio dobro pripremljen. On i Putin su izdali zajedničko saopštenje pozivajući na saradnju u Siriji, gde su se izgledi za američko-ruski sukob uvećavali. I oba lidera kasnije su rekla da su imali ozbiljne razgovore o saradnji oko kriza u Severnoj Koreji i Ukrajini.

„TRAMP IZDAJNIK“
Ono što je Tramp rekao američkim medijima nakon svojih sastanaka sa Putinom bilo je još vrednije pažnje – i prkosno i odvažno. On je ponovio svoj dugogodišnji stav da „bi odnos sa Rusijom bio sjajna stvar. Ne dobra stvar, to bi bilo odlično.“ Ovome Koen dodaje da bi to bilo neophodno zbog američke nacionalne bezbednosti u mnogim vitalnim pitanjima i mnogim delovima sveta, i trebalo bi da bude prvi spoljnopolitički princip za obe političke partije. Tramp se zatim okrenuo Rusijagejtu, rekavši da je Putin ponovo negirao bilo kakvu ličnu uključenost i da je to delovalo iskreno. Tramp je brzo dodao da su tri top-direktora obaveštajnih agencija predsednika Obame – direktor CIA Džon Brenan, Kancelarije za nacionalnu obaveštajnu službu (Office of National Intelligence) Džejms Klaper i direktor FBI Džejms Komi, bili „politički oportunisti, što jasno implicira da je njihova uloga u Rusijagejtu bila i ostala sve samo ne iskrena. On je takođe sugerisao da je Rusija „suviše oštro sanckionisana“ da bi bila partner u domenu nacionalne bezbednosti kakav je potreban Americi, što je suština na koju je Koen slušaoce podsetio mnogo puta.

trampputinvijetnamTrenutna reakcija liberalnih i progresivnih pratilaca Rusijagejta bila je, nastavlja Koen, žalosno predvidiva, kao što je to bio slučaj sa njihovim hladnoratovskim saveznicima Brenanom, Klaperom i senatorom Džonom Mekejnom, koji nikad nisu videli perspektivu rata sa Rusijom koji on nije želeo da vodi. Medijske kuće su, trčeći u susret njihovim željama izneli optužbe na račun Trampove neophodne diplomatije i okarakterisali je kao „nepovratnu“. Kolumnista Njujork tajmsa Čarls Blou optužio je predsednika za „izigravanje američkog poverenja i američkih interesa, što je gotovo ravno izdaji“. On je ubrzo izbrisao reč „gotovo“, proslasivši Trampov predsednički mandat „ruskim projektom“, a samog Trampa „izmanipulisanim od strane Putina“. (U punom retro maniru Hladnog rata Blou je takođe američkog predsedika okarakterisao kao „Putinovog druga“, očigledno nesvestan da su oba lidera poznati po tome što su antikomunisti). Blou može biti među najmanje informisanim i onim nacionalnim kolumnistima koji se najviše izražavaju u hiperbolama o ovim pitanjima, ali, za razliku od njegovih regularnih sučeljavanja u Tajmsu i na CNN, on govori mnogim uticajnim demokratama i samopouzdanim progresivcima, ali i za njih.

SUDBONOSNA RASKRSNICA
Iz ovog najnovijeg razvoja situacije, Koen je izvukao nekoliko zaključaka o kojima su on i Bačelor diskutovali:

• Izgleda da promoteri Rusijagejta nisu zabrinuti za aktuelne interese Amerike u domenu nacionalne bezbednosti i zapravo u tom smislu podrivaju te interese. Ako Rusijagejt i saplitanje Trampa u spoljnopolitičkom smislu postaju glavna mera nacionalne izborne platforme Demokratske stranke, da li se ovoj stranci zaista može verovati da je u stanju da vodi naciju?;

• Ali Trampove diplomatske inicijative sa Putinom u Vijetnamu takođe demonstriraju da je sudbina borbe protiv ruske politike na visokom nivou u američkom političko-medijskom establišmentu, od dve političke partije i Kongresa do sila unutar same Trampove administracije. Šta god još mi mislili o predsedniku (Koen ponavlja da nije glasao za njega i protivi mu se u mnogim od njegovih politika), Tramp demonstrira konzistentnost i realnu posvećenost jednom egzistencijalnom pitanju: Putinova Rusija nije američki neprijatelj, već partner u domenu nacionalne bezbednosti, koji je našoj naciji od vitalne važnosti. Predsednik je ovo razjasnio tokom skarednih napada na njegove pregovore sa Putinom: „Kada će svi mrzitelji i budale shvatiti da je održavanje dobrih odnosa sa Rusijom dobra, a ne loša stvar?“;

• Još jedan indikator da je Tramp spreman da se bori za svoju rusku politiku je takođe značajan. On je poslao svog direktora CIA da razgovara sa Vilijamom Binijem, vodećim članom Organizacije veterana obaveštajnih službi za zdrav razum (Veterans Intelligence Professionals for Sanity), koji je objavio studiju u kojoj zaključuje da krađa mejlova iz Demokratskog nacionalnog komiteta tokom predsedničke kampanje za izbore 2016. nije posledica ruskog hakovanja (to je ključna optužba za Rusijagejt), već unutrašnja stvar. Fanatici Rusijagejta brzo su isključili Binija iz priče kao „teoretičara zavere“, ali teško da je on to. Penzionisani dugogodišnji zvaničnik NSA i njegove kolege su proizvele ozbiljno alternativno objašnjenje o tome šta se dogodilo u Demokratskom nacionalnom kongresu. Visoko tehnički detalji izveštaja su bili ozbiljno osporeni, čak i od strane članova same organizacije, ali ne mogu biti lako odbačeni i svakako ne mogu biti okarakterisani kao „teorija zavere“, kako je to učinjeno sa Procenom obaveštajne zajednice iz januara 2017 (što je osnivački dokument Rusijagejta), koji je bez i najmanjeg dokaza izneo da je Putin naredio ono što je postalo poznato kao „napad na američku demokratiju“. (Tramp je istakao da, kao i drugi, izveštaj nije bio zaključak „17 obaveštajnih agencija“, kako se navodi, već zaključak nekoliko „analitičara“ koje su odabrali Brenan, Klaper i moguće druge osobe. Koen se pita da li Tramp predlaže da treba istražiti Intelgejt, a ne Rusijagejt. To je razbesnelo demokrate, koji sada odlaze američkim šefovima službi kao ikonama istine, očigledno ne znajući za istragu obaveštajnih službi od strane Crkvenog komiteta Senata 70-tih godina i njegovih zapanjujućih otkrića, ili čak zloupotrebama službi u toku zaleta za ne tako daleki Irački rat).

tramptimMi se nalazimo, zaključuje Koen, na sudbonosnoj raskrsnici američko-ruskih odnosa i istorije američkog predsednika kao institucije. Srž bi morala da bude američka nacionalna bezbednost u punom domaćem i međunarodnom smislu, nezavisno od toga da li smo pristalice Trampa ili Otpora. Nesmotrene optužbe čine dve pomenute krize još težim. Jedini izlaz je nepristrasno poštovanje potvrđenih činjenica, logike i racionalnog građanskog diskursa, koji su iz Rusijagejta izgleda potpuno isparili, čak i na onim mestima koja su nekada imala kredibilitet.

Stiven Koen je profesor emeritus ruskih studija i politike na univerzitetima Njujork i Prinston i autor časopisa The Nation

Preveo IVAN RISTIĆ

The Nation

Svet
Pratite nas na YouTube-u