VAŽAN TROJNI SAMIT O SIRIJI

PETAR LAVOV Hoće li zbog nedostatka novca za obnovu Sirije, Rusoja, Turska i Iran,...

PETAR LAVOV

Hoće li zbog nedostatka novca za obnovu Sirije, Rusoja, Turska i Iran, zemlju prepustiti Americi i Saudijskoj Arabiji

Pojavila se vest da će se lideri Rusije, Truske i Irana 22. novembra sastati u Sočiju kako bi razgovarali o sirijskom konfliktu, posebno o pitanjima konačnog rešenja. Ovaj sastanak ni na koji način nije povezan sa kongresom Sirijskog nacionalnog dijaloga, koji će se održati u budućnosti iako tačan datum održavanja ostaje nenajavljen.

Predstojeći trilateralni sastanak uključuje Moskvu, koja će informisati Ankaru i Teheran o svojoj novoj poziciji po pitanju Sirije. Ova promena je postala zapažena nakon samita u Da Nangu, gde je američki predsednik Donald Tramp odbio da održi bilateralni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Međutim, ministri spoljnih poslova Rusije i SAD saglasili su se da izdaju zajedničko saopštenje o situaciji u Siriji, u kome pregovori u Astani nisu pomenuti. Kako god, Turska i Iran su sponzori mirovnih pregovora održanih u glavnom gradu Kazahstana.

Ali rusko-američko saopštenje mnogo govori o ženevskom procesu i povlačenju stranih trupa iz Sirije. Konkretno, ruskih, iranskih i turskih trupa. Vašington nema nameru da ode, čak iako njegove trupe nikad nisu ni imale dozvolu da uđu na sirijsku teritoriju, tako da one na njoj deluju ilegalno. Jedini izgovor koji bi mogli da imaju da bi boravili u Siriji morao bi da bude predviđen rezolucijom UN, a takva rezolucija nije prošla. Takođe se mora zapaziti da su 15. novembra SAD obznanile svoju nameru da sagrade bazu na delu sirijske teritorije koju kontrolišu Sirijske demokratske snage (SDF) nakon pretpostavke da će sva sirijska naftna polja pasti pod kontrolu kurdskih militanata, koje je Vašington sponzorisao.

Nije čudo što je turski predsednik Erdogan četiri sata razgovarao sa predsednikom Putinom tokom posete Sočiju sredinom novembra u pokušaju da razjasni zajedničko američko-rusko saopštenje u Siriji, postavljajući pitanja o ostanku ruskih trupa i motivaciji koja stoji iza šestogodišnjeg otpora Damaska militantima sponzorisanim iz inostranstva.

Postoji još jedan aspekt predstojećeg sastanka – ekonomski. Dok je ISIS na ivici sloma, proces obnove sirijske ekonomije i infrastrukture je počeo, ali postavlja se pitanje ko će ga na kraju finansirati.

Gde bi Rusija mogla da pronađe sto milijardi dolara kako bi obnovila Siriju, a da Damask ne kontroliše svoje naftne rezerve? Razlog je sasvim očigledan: ruski trezor nema višak resursa zbog nedavnog pada cena nafte u kombinaciji sa antiruskim sankcijama uvedenim na Zapadu.

SOČI PREPLAVLjEN BRIGAMA
Nema sumnje da su Turska, Iran i Rusija računale na to da će se sirijska naftna i gasna polja vratiti pod kontrolu Damaska. Međutim, to se nije dogodilo i umesto toga njih je zauzeo SDF, sponzorisan i podržan od SAD.Turcima takođe nedostaju resursi za obnovu Sirije, posebno u inicijalnim fazama rekonstrukcije. To ostavlja Ankaru bez pozicije da vrati severne delove Sirije koje kontroliše.

Iran je takođe imao finansijske teškoće u poslednje vreme, ali Teheran ima gotove proizvode koji direktno mogu da budu dostavljeni Siriji. I igrajući i sa osećajem šiitske solidarnosti i velikim brojem strateških kalkulacija, Iran će pomoći Siriji.Da li bi EU i monarhijama Persijskog zaliva trebalo dozvoliti da uzmu učešće u vraćanju Sirije u život, prirodno je pitanje koje se nameće. Za koje interese se Rusija, Iran i Turska bore u Siriji? Da li će Rusija biti primorana da preda Siriju zemljama odgovornim za njeno uništenje, konkretno provašingtonskim i prosaudijskim snagama? Oni imaju novac, tehnologiju i deonice da investiraju u Siriju i kasnije da dobiju ogroman povrat investicija.

asadputin09Prema tome, lideri Rusije, Turske i Irana imaju o mnogo čemu da diskutuju u Sočiju. A među tri zemlje Erdogan je u najboljem položaju – on će dobiti svoj deo kolača zbog statusa Turske kao NATO članice.Zabrinutost onih koji će se sresti u Sočiju je jasna i laka za razumeti. Oni imaju mnogo toga zajedničnog, ali i mnogo toga za raspravu. Rusija želi da ostvari uporište u Siriji koje joj omogućava strateška geografska lokacija zemlje. Takođe bi bilo korisno da se izgradi deo cevovoda koji bi dopirao do iranskog nalazišta Južni Pars. On bi mogao da transportuje ruski gas do Evrope preko Mediterana koristeći takozvani Turski tok, zajedno sa gasom iz Iraka i Azerbejdžana. Tada bi Moskva napokon mogla da prevaziđe velike prepreke kada je u pitanju transport gasa preko Ukrajine. Dok bi se još čvršće ukopavala u Siriji, Rusija bi mogla aktivno da sarađuje sa Irakom, Jordanom, Izraelom i čak Saudijskom Arabijom. I naravno, sa Libanom.

OČEKIVANjA KURDA I IZRAELA
Međutim, problem zajedničkog saopštenja iz Da Nanga sad se pomalja nad celim procesom, od kad je još jednom pokazao da će Vašington učiniti sve da zameni predsednika Vladimira Putina i moskovske političke krugove režimom lojalnim Vašingtonu. On primenjuje svoj pritisak preko sankcija, Ukrajine, Severne Koreje, Sirije – iz svih pravaca. Oni žele da se Putin odrekne svog prava da bude izabran na izborima 2018, ili da čak pokušaju da ga blokiraju pomoću ruskih proameričkih elita, nezadovoljnih činjenicom da bi njihovi računi na Zapadu mogli da budu zamrznuti. Bela kuća bi takođe mogla da pokuša da iskoristi frustraciju ruske vojske, koja je nezadovoljna razvojem situacije u Donbasu i Siriji.

Ruski predsednik ovo savršeno razume, posebno posle Da Nanga. Vašington je jednako željan da uništi i proiranske elite u Damasku, od kada je Asadov brat Maher al Asad prestao da bude komandant Republikanske garde.

Krah predstojećeg sastanka u Sočiju bi dobitak doneo samo za SAD i njihove saveznike, pre svih Saudijsku Arabiju, Izrael i sirijske Kurde. Ako Rusija sada povuče svoje trupe iz Sirije, onda ni Iran i Hezbolah neće dugo ostati. U takvom scenariju Iran bi morao da pošalje nekoliko divizija svojih teško naoružanih elitnih trupa u Siriju. A Tel Aviv bi uradio sve što je potrebno da spreči da se ovakav scenario ostvari. Ako se stvari na taj način budu odvijale, bez ruskog prisustva Turska će povući podršku Iranu u Siriji, jer je ono danas jedini link između Ankare i Teherana. Jasno je da bi ovo moglo da rezultuje brzim krahom Asadove vladavine, a da bi Sirija pala u ruke naoružane opozicije, sponzorisane iz SAD i Saudijske Arabije.

Turska bi još uvek mogla da računa na održavanje svog prisustva na severu, u turkmenskim regonima. Alavitima neće biti dozvoljeno da kreiraju svoju enklavu u Latakiji i duž obale Mediterana, a i oni nemaju dovoljne kapacitete da to provedu. Kurdi će moći da kreiraju autonomiju na severoistoku zemlje, zadržavajući kontrolu nad sirijskom naftom. Što se tiče Izraela, biće mu dozvoljeno da kontroliše Golansku visoravan na neodređeno vreme. Saudijska Arabija i Zalivski savet za saradnju će ovo tumačiti kao plaćanje za vojnu podršku Tel Aviva.

Dakle, predstojeća diskusija u Sočiju će biti teška. A, uzimajući u obzir format sastanka, jasno je da bi trebalo da se donesu teške odluke. Inače, zašto bi se Rusija tako dugo borila za Siriju, trošila milijarde dolara na ovu borbu samo da bi za SAD omogućila stvaranje vojne baze i zauzimanje rezervi nafte?

trampputinvijetnam04Greške su pravljene i tokom vojnih operacija u Siriji i tokom pregovora u Astani pošto faktor SDF i Vašingtona nije na pravi način uzet u obzir. Sve ovo je odložilo vojnu operaciju. Imperativ je bio da se unište teroristi i naoružana opozicija umesto njihovog angažovanja u beskrajnim i bezuspešnim pregovorima.

Peter Lavov je doktor političkih nauka i autor časopisa New Eastern Outlook

Preveo IVAN RISTIĆ

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u