NEMAČKA I KRAJ KRAJA ISTORIJE

KLAUS BRINKBEUMER Ideja da demokratija na neki način predstavlja poslednju tačku razvoja bila je...

KLAUS BRINKBEUMER

Ideja da demokratija na neki način predstavlja poslednju tačku razvoja bila je megalomanska

Ponekad na Zapadu zaboravljamo da je naš pogled na svet samo jedan od mnoštva mogućih i da naše shvatanje ljudskih prava i pridržavanje liberalne demokratije nisu privlačni na mnogim mestima širom sveta. Da li je zapadnjački način života moralno superioran? Čak i ako jeste, postavlja se pitanje da li je to najkonstruktivniji ili najefikasniji način organizovanja ljudskog društva?

Mi zapadnjaci takođe imamo običaj da istoriju interpretiramo tako da sebe prikažemo u pozitivnom svetlu. Zar nije bilo neizbežno da Evropa i SAD tokom mnogih vekova budu u centru globalnih zbivanja? Nije li se to zasnivalo na prosvetiteljstvu i renesansi, inženjerskim veštinama, tehnološkoj superiornosti; na našoj opštoj briljantnosti? Nakon pada komunizma 1989, Fransis Fukujama je napisao Kraj istorije, misleći na trijumf zapadnih vrednosti. Ubrzo će ceo svet biti demokratizovan; delovalo je očigledno kakav će biti pobednički politički poredak.

Koliko samo takav svetonazor danas, u novembru 2017, deluje apsurdno.

Od septembra 2001. Zapad je napravio gomilu grešaka. Besciljno je intervenisao od Iraka, preko Avganistana, do Libije. Samonametnuta ekonomska kriza iz 2008. zapravo nije bila globalna katastrofa, već transatlantska, budući da su Kina, Indonezija i Indija nastavile da rastu. Previše godina smo nedemokratskim državama jasno pokazivali da demokratija možda više nije pouzdana i da je previše krhka: na vlast dovodi nekompetentne lidere poput Donalda Trampa i uzrokuje greške poput Bregzita. Odavno je jasno da je demokratija spora, ali sad je već očigledno i da dovodi do užasnih grešaka. Koja zemlja bi današnje SAD posmatrala kao zemlju koju bi trebalo slediti?

SAMOZADOVOLjAVAJUĆI PROSPERITET
To nas dovodi do Nemačke, centra evropske stabilnosti.Prvo, trebalo bi istaći da kriza vlasti, proistekla iz propasti pregovora o formiranju vladajuće koalicije, nije kriza države, bar za sada. Tehnička vlada je u kabinetu, predsednik pokazuje promišljenost, ekonomija je snažna, sistem funkcioniše kako treba. Čak i kancelarka – čiji entuzijazam za političkom komunikacijom je, najblaže rečeno, ograničen i čija 12-godišnja vladavina je dovela zemlju u poziciju u kojoj se danas nalazi – ponaša se pažljivo i zrelo.

Socijaldemokrate su, pak, dva puta brzopleto – zapravo detinjasto – odbile ideju koalicione saradnje sa Merkelovom. Sad nema bezbolnog povlačenja. Pridruživanje velikoj koaliciji bi marginalizovalo partiju, za četiri godine mogla bi da spadne na 15 procenata. Stoga su brzi novi izbori jedini smislen ishod. Nadajmo se da će iz njihovog rezultata proizaći jasan vladajući mandat i povišen osećaj urgentnosti i odgovornosti u posledičnim koalicionim pregovorima.

krajglobalizacije01Upravo to je ono što najviše uznemiruje kada govorimo o načinu na koji je Kristijan Lindner iz Slobodnih demokrata napustio pregovore; o konstantnoj kuknjavi bavarskih konzervativaca; o nedeljama cenjkanja oko detalja, bez ikakvog osećaja za širu sliku. To odsustvo poštovanja. Prioritetizacija pojedinačnog u odnosu na opšte dobro. Individualni narcizam proizašao iz samozadovoljavajućeg prosperiteta.

U realnosti, planetarna dominacija Evrope i SAD trajala je samo dva veka. Pre toga Kina je već bila ekonomski lider. A istorija rasta Zapada zapravo se ne može pripisati nekom pojedinačnom razlogu. Taj rast je potpomognut genocidom i robovlasništvom; kolonijalizam je Evropi omogućio krađu ideja. Kina je zemlja u kojoj su prvobitno nastale tehnolohije za proizvodnju gvožđa i čelika, kao i papirna valuta, barut i kompas.

DA SE SABERU MISLI U BERLINU
U istoriji čovečanstva teško da je bilo tako brzog rasta – koji je zapravo samo povratak u formu – kao što je rast Kine tokom proteklih 30 godina. Ta zemlja odavno finansira druge države bez obraćanja mnogo pažnje na pitanja kao što su demokratija i ljudska prava: stari „vašingtonski konsenzus“ zamenjuje „pekinški konsenzus“. Kineski model fascinira one koji nastoje da ga iskopiraju zbog toga što partija deluje toliko odlučno i zatvoreno, dok je društvo tako mlado, živahno i gladno za start-apovima.

Sa druge strane, zapadna društva stare. Mnogim građanima stagniraju plate, dok obrazovanje, domovi i zdravstveno osiguranje postaju nepristupačni. Stara teza da rast BDP donosi prosperitet celom društvu pokazla se kao zabluda.

first stepIdeja da demokratija na neki način predstavlja poslednju tačku razvoja bila je megalomanska. Sve dok postoji nešto za redistribuciju, svaki sistem jednostavno funkcioniše. Ali u poslednjih 11 godina došlo je do opadanja slobode u svetu. Prema NVO Fridom haus, od 195 država samo 87 je još uvek slobodno, 59 je delimično slobodno, dok u 49 nema nikakvih sloboda. Turska i Rusija okrenule su leđa grupi demokratija, a stiče se utisak da ni Poljska i Mađarska nisu daleko. Za to vreme SAD tonu. Nadajmo se da je to dovoljno da se saberu misli u Berlinu. Ulog je ipak previsok.

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

Spiegel Online

Svet
Pratite nas na YouTube-u