OD KAVKAZA DO BALKANA: ZAHUKTAVANjE KINESKE STRATEŠKE OFANZIVE

Zašto Peking sve više ulaže u zemlje poput Srbije ili Gruzije i kako je Mao Cedung najavio Inicijativu pojas i put

Na 19. Kongresu Komunističke partije Kine jasno je stavljeno do znanja da projekat Novog puta svile – Inicijativa pojas i put – koji je pre četiri godine lansirao predsednik Ksi Đinping pruža koncept na kojem će se u doglednoj budućnosti zasnivati kineska spoljna politika. Zapravo sve do simbolične 100. godišnjice Narodne Republike Kine 2049. godine.

Bukvalno svaki atom snage kineske administracije upregnut je u pretvaranje velike strategije BRI u uspešnu priču. Pokrenuti su ekonomski akteri, finansijski igrači, državna preduzeća, privatni sektor, diplomatska mašinerija, tink-tenkovi i – naravno – mediji. U ovakvom dugoročnom kontekstu treba posmatrati višeslojne projekte BRI. A njihov domašaj, da budemo jasni, obuhvata veći deo Evroazije, uključujući celokupan prostor od centralnoazijskih stepa do Kavkaza i Zapadnog Balkana.

Predstavnici ne manje od 50 država trenutno se nalaze u Tbilsiju (Gruzija) na još jednom u nizu samita povezanih sa BRI. U glavnom planu Inicijative pojas i put izdvaja se šest velikih ekonomskih „koridora“, od kojih je jedan Ekonomski koridor Centralne i Zapadne Azije. Tu se uključuje Gruzija, zajedno sa susednim Azerbejdžanom – obe zemlje nastoje da se pozicioniraju kao ključni kavkaski tranzitni čvorovi između zapadne Kine i Evropske Unije.

Prvog dana samita gruzijski premijer Giorgij Kvirikašvili izrazio je želju za „jačanjem ekonomskih i civilizacijskih veza između Evrope i Azije“. To u praksi podrazumeva nastojanje da se izgradi ekonomska slobodna zona, u skladu sa memorandumom o razumevanju koji su potpisali kineski i gruzijski zvaničnici.

Dodajte na to nedavno otvorenu železnicu Baku-Tbilsi-Kars i novu dubokovodnu luku koja će kineskim investicijama biti izgrađena u Anakliji (Crno more) i dobijate Gruziju kao ključno logističko čvorište u povezanosti Kine i EU. Gruziji ide u prilog to što je preko gasovoda Baku-Tbilsi-Čejhan – koji prolazi kroz Kaspijsko more – već godinama pozicionirana kao čvorište energetskog transporta.

Što je najvažnije, Gruzija je potpisala sporazume o slobodnoj trgovini sa EU i Kinom, pri čemu će ovaj drugi stupiti na snagu početkom 2018. godine. Takođe, Gruzija radi na tome da izvuče korist iz povezanosti BRI sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) koju predvodi Rusija. Peking i Moskva su formalno potpisali partenrski sporazum između BRI i EAEU u junu prošle godine, premda će biti potrebno vreme da se to reflektuje na realnu trgovinu i projekte ekonomske saradnje, što će verovatno krenuti od ruskog Dalekog istoka.

POVRATAK MAO CEDUNGA
Dešavanja sa Kavkaza ranije ove nedelje preslikala su se na Evropu, kada su kineski premijer Li Kećijang i mađarski premijer Viktor Orban u Budimpešti otvorili šesti samit „16+1“, uz učešće Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Format „16+1“ je jedan od onih zaštitnih znakova kineskih diplomatskih „pobeda u gostima“. Neke od ovih zemalja su članice EU, neke su članice NATO, a neke ni jedno ni drugo. Jedino što je važno za Kinu jeste nemilosrdni pogon infrastrukturnog povezivanja u sklopu Inicijative pojas i put. Peking je do sada investirao možda i celih osam milijardi dolara u Centralnu i Istočnu Evropu.

Kina se oseća lagodno na Zapadnom Balkanu, posebno u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, gde finansijski mišić EU nije prisutan. Peking je investirao u nekoliko saobraćajnih i energetskih projekata u Srbiji, uključujući i brzu prugu Beograd-Budimpešta koja je podigla mnogo prašine. Ove nedelje počela je izgradnja srpskog kraka, a 85 odsto ukupnih troškova (oko 2.4 milijarde evra) pokriva Izvozno-uvozna banka Kine (Eskim banka).

Evropska komisija (EK) očekivano se usprotivila, tvrdeći da postoji mogućnost da tenderski proces nije bio u saglasnosti sa pravilima EU.
Strateški trgovinski značaj pruge Beograd-Budimpešta ne može biti precenjen. Zamislite flote kontejnera sa kineskom robom koji pristižu u grčku luku Pirej – ključno središte takozvanog Pomorskog puta svile – i potom preko Srbije bivaju transportovani u EU.

Usred ove povezivačke groznice lako je prevideti važan istorijski momenat – sve ovo je anticipirao Mao Cedung. Ekspert Čen Gang ističe da većina zemalja koje učestvuju u Inicijativi pojas i put nisu ekonomski razvijene kao Kina i da BRI nije „ograničen samo na Evroazijski kontinent, već će na kraju pokriti celu ‘srednju zonu‘ i ‘Treći svet‘, kao što je Mao predvideo u svojoj ‘Teoriji tri sveta‘“.

To nas vraća u 1974, kada je Mao napisao da je svet podeljen između supersila (SAD i SSSR); srednjih sila (Japan, Evropa, Kanada); i eksploatisanih država Afrike, Latinske Amerike i Azije, koje je pohvalio kao snage koje se bore protiv hegemonije Prvog sveta. Mao je smestio Kinu u Treći svet, što je posle Deng Sjaoping rekao u UN. Fascinantno je da Čeng Gang BRI vidi samo kao produžetak istorijskih veza Kine sa Trećim svetom, ali i kao otvaranje „nove ere za kinesku strategiju ‘Treći svet‘“. Pravilno zapaža da su američke i evropske elite zabrinute da će BRI „naškoditi njihovom globalnom uticaju i inostranim interesima“

Analiza Čena Ganga osvrće se i na ono što je sada već postalo očigledno: „Međunarodna igra oko BRI je tek na početku.“ Gotovo se podrazumeva da će pekinška spoljnopolitička strategija, – koju pokreće BRI stavljanjem u turbo-pogon kinesku saradnju sa „Globalnim jugom“ – u najmanju ruku marginalizovati SAD.

Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u