Kraj doba neoimperijalizma?

Da li je održivo stanje u kome će neoimperijalni poredak obezbeđivati lagodan život malom broju zemalja?

Od 2015. smo svedoci sve otvorenijeg izazova dobu oružanih intervencija za promenu režima i diktata globalnih finansija. Dobu koje predstavlja repliku britanske imperijalne politike, uz finansijalizaciju kao zamenu za silu, glavni izazov dolazi od Rusije i Kine, na globalnom nivou, ali i od građana najrazvijenijih zapadnih država (oličen u Bregzitu i izboru Donalda Trumpa za predsednika SAD).

Dva su ključna pokazatelja za ovakvu tezu. S jedne strane, od kraja novembra 2017. godine Rusija je gotovo ostvarila strateško čudo u Siriji u suštini sprečavanjem politike promene režima, koja je u jednom trenutku pretila da preraste u širi sukob. S druge strane, kineska inicijativa za evroazijski pojas i put (novi put svile) postala je u poslednje dve godine vodeća razvojna politika, sa globalnim uticajem.

Čini se da u tom kontekstu treba posmatrati i nedavnu turneju predsednika Trampa jugoistočnoj Aziji i posetu Kini, budući da su njome konsolidovani potencijali za novi svetski sistem zasnovan na razvoju i saradnji vodećih nacija. Naime, u situaciji kada se države Globalnog Severa suočavaju sa epidemijom narmomanije, gubitkom stanovništva i blokadom globalnih finansija, novi pristup akciji za razvoj i produktivnosti oličava Kina, čiji je bankarski sistem početkom 90-tih usmeren na napredak stanovništva, a sada se širi globalno.

Dve konferencije, održane 3-8. septembra, samit BRICS u Kini te Istočni ekonomski forum (EEF) u Rusiji, došle su u trenutku kada je globalni finansijski poredak suočen s pretnjom kolapsa koji prevazilazi krizu u koju je ušao 2007. godine. Pred tom mogućnošću, finansijski centri u londonskom Sitiju, njujorškom Volstritu i širom Evrope pribegavaju merama kojima bi podrili pritisak najvećih svetskih država (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Njima nije stalo do racionalnih rešenja, već im problem predstavlja to što proces odbacivanja „Vašingtonskog konsenzusa“, koji je nametnuo štednju i političko-ekonomska uslovljavanja državama, fokusira izgradnju države kroz infrastrukturni i industrijski razvoj bez političkih diktata.

Da li je namera američkog predsednika Trampa da se pridruži ovoj novoj paradigmi, što bi iziskivalo prijateljske odnose sa Rusijom i Kinom, kako u borbi protiv međunarodnog terorizma, tako i kroz učešće u konceptu novog puta svilene, još nije sasvim izvesno, ali jeste to da je prihvatio kinesku finansijsku injekciju za obnovu urušene američke industrije i infrastrukture. Sama ta mogućnost dovoljna je da objasni poriv za pokušaje njegove marginalizacije i svrgavanja, koji su više nego očito našli uporište u globalističkim medijima, otuđenim centrima moći u SAD i u britanskom režimu.

Za Srbiju, koju transformacije koje Zapad nameće već četiri decenije ne dovode do napretka, od vitalne važnosti je da se prepozna da li nastaju alternative aktuelnom neoimperijalističkom poretku, koji nas nesumnjivo ne vodi nigde.

RAZVOJNA ALTERNATIVA
Na desetom godišnjem samitu BRICS domaćin kineski predsednik Si Đinping lansirao je format koji je nazvao BRICS-plus. Na samit je pozvano pet država koje su učestvovale u radu (Tajland, Gvineja, Meksiko, Tadžikistan i Egipat), čime se vizija razvoja BRICS širi na regione Jugoistočne Aziji, Afrike, Latinske Amerike, Centralne Azije i Severne Afrike. Predsednik Si je ocenio da je „dijalog tržišta u razvoju i zemalja u razvoju poslao snažnu poruku za bližu saradnju Jug-Jug i globalnu razvojnu saradnju“, a da bi BRICS trebalo da se otvori za takva razvojna partnerstva.

Poslovni forum BRICS uključio je poslovne ljude iz država BRICS i 20 drugih država. U proteklih deset godina, suočavajući se sa globalnom ekonomskom krizom koju je pokrenulo pucanje spekulativnog balona u SAD i Evropi, kombinovani BDP država BRICS porastao je za 179 odsto, trgovina za 94, a gradsko stanovništvo za 28 odsto. Time je BRICS značajno doprineo stabilizaciji globalne ekonomije i vraćanju rasta i obezbedio opipljivu korist za preko tri milijarde ljudi.

Mehanizam BRICS odlikuje to da se države tretiraju kao ravnopravne, uz inovativni pristup orijentisan ka rezultatima, od kojih bi koristi imali svi. Da se ne radi o proizvoljnom tumačenju, ukazuju reči kineskog predsednika da „BRICS nije prodavnica govora, već radna grupa koja daje konkretan izraz u nastojanju da se izgradi novi tip međunarodnih odnosa sa dobitnom saradnjom… Inicijativa pojas i put nije instrument geopolitičkih programa, već platforma za praktičnu saradnju. To nije shema međunarodne pomoći, već inicijativa za međusobno povezani razvoj koji zahteva konsultacije, zajednički doprinos i zajedničke koristi“.

Glavna tema jubilarnog godišnjeg skupa BRICS bilo je funkcionisanje Nove razvojne banke (NDB), osnovane na samitu u Brazilu 2014. godine, koja je tokom 2017. godine počela da plasira sredstva, počev od četiri infrastrukturna projekta u Rusiji, Kini i Indiji u ukupnom iznosu od 1,4 milijarde dolara. U avgustu je osnovan prvi regionalni centar NDB Afrički regionalni centar u Južnoj Africi.

BRICS banka pokrenuta je da dopuni postojeće mehanizme multilateralnih i regionalnih finansijskih institucija za globalni rast i razvoj. Međutim, očekivanja su očigledno porasla i otuda evolucija ka finansijskoj instituciji nove generacije koja će poslužiti razvojnim potrebama Globalnog Juga. Novom generacijom čini je to što će krediti biti odobravani bez postavljanja uslova, za razliku od sistema koji neguju zapadne multilateralne razvojne banke. NDB dolazi u trenutku kada opada monopolarni globalni poredak i opada funkcionalnost globalne hegemonije. U tim okolnostima, BRICS banka pruža tržištima država u razvoju alternativnu globalnu finansijsku i institucionalnu arhitekturu, tako što stvara prostor da se novi planovi osmisle u skladu sa zajedničkim praksama. U tu svrhu, NDB pokreće neke inovativne mere kojima će izazvati dominaciju koju je Vašingtonski konsenzus negovao od Drugog svetskog rata. U tom kontekstu trebalo bi istaći kreditiranje u domaćoj valuti članica, što ne samo indirektno izaziva ulogu dominantnih valuta već omogućava državama koje traže kredit da više ne moraju da apsorbuju neizvesnost fluktuacije valute u otplati, a ujedno daje novu sigurnost i zajmodavcima.

Od oktobra 2016. NDB nadgleda osnivanje rejting agencije BRICS kako bi se obezbedila alternativa i londonskim i njujorškim agencijama (Standard & Poor’sFitch & Moody’s), koja neće predstavljati sredstvo za posredno nametanje zahteva državi kojoj su potrebna sredstva. Ovo bi bila suštinska razlika u odnosu na zvaničnu razvojnu pomoć OEBS, preko koje je Zapad provodio oblik odnosa nalik neokolonijalizmu.

DOPRINOS GEOSTRATEŠKOM OBLIKOVANjU EVROAZIJSKOG PROSTORA
Na marginama samita BRICS potpisan je veliki broj infrastrukturnih projekata. Premijer Tajlanda potpisao je ugovor sa Kinom o izgradnji brze pruge od Bangkoka do Korata, na Tajlandu, koja bi trebalo da se proširi na Laos, čime bi se tajlandska luka povezala sa Kinom. Geostrateški, Korat bi bio u poziciji da postane središte za razvoj čitavog sliva Mekonga. U tom slučaju, značaj za geopolitičko delovanje imala bi i činjenica da se radi o mestu u kome je tokom Indokineskog rata bila jedna od primarnih vazdušnih baza SAD iz koje su avioni sejali bombe i napalm po Laosu, Kambodži i Vijetnamu.

Brazilske elektroprivredne kompanije Eletrobras i Eletronuklear potpisale su memorandum o razumevanju sa Kineskom nacionalnom nuklearnom korporacijom o pomoći u završetku nuklearne elektrane Angra-3, čija je gradnja pokrenuta još 1984. godine. Ne treba zaboraviti da je na samitu BRICS 2014 brazilska predsednica Dilma Rusef postigla dogovor sa kolegama iz Kine i Perua o gradnji Interokeanskog železničkog koridora na južnoameričkom kontinentu, koji aktuelni brazilski predsednik Mišel Temer trenutno izbegava da operacionalizuje.

Presudan događaj na samitu bilo je prisustvo indijskog premijera Narendre Modija, nakon incidenata na granici Kine, Indije i Butana u vezi sa osporenim suverenitetom između Butana i Kine nad regionom Doklam (zbog čega je Modi u maju preskočio Forum pojas i put u Pekingu). Kriza Doklama bila je rešena nekoliko dana pre samita BRICS, a Modi je više od sat vremena razgovarao sa Si Đinpingom.

ISTOČNI EKONOMSKI FORUM
Nakon samita BRICS preko 3.500 ljudi iz 60 država okupilo se u Vladivostoku na trećem Istočnom ekonomskom forumu, usmerenom na razvoj velikog, resursima bogatog, ali nerazvijenog i nedovoljno nastanjenog dalekog istoka Rusije, koji se, zajedno sa Arktikom, može se smatrati novom granicom planete. S tim u vezi, predsednik Rusije Vladimir Putin je istakao da je „ruska strategija zasnovana na otvorenosti za saradnju i interesovanju za unapređenje najšire moguće međunarodne saradnje i, kao takva, tema zajedničkog rada u okviru multilateralnih struktura kao što su Evroazijska ekonomska zajednica, Šangajska organizacija za saradnju, ASEAN i APEC… u pravcu stvaranja partnerstva Velike Evroazije“.

Dva važna događanja na Forumu su učešće Japana i Republike Koreje u procesu razvoja dalekog istoka Rusije; i povezano pitanje rešavanja krize oko Severne Koreje.Među učesnicima Foruma 1.300 je bilo iz Japana, uključujući premijera Šinza Abea, troje njegovih ministara i veliki broj poslovnih ljudi. Konkretan dijalog vodio se o izgradnji železničke veze između Rusije i Japana, prvo sa ruskog kopna na ostrvo Sahalin, a zatim i sa Sahalina na severno japansko ostrvo Hokaido.

Politički odnosi između Rusije i Japana, koji nisu potpisali mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata zbog sukoba oko suvereniteta nad četiri Kurilska ostrva, očigledno su napredovali do nivoa da se može razmišljati o zajedničkim investicionim i razvojnim projektima.

Dok globalni mediji i većina zapadnih vlada šire uverenje da je rat između SAD i Severne Koreje gotovo neizbežan, u Aziji to nije slučaj. Kina, Rusija i Republika Koreja podržale su oštre sankcije za Pjongjang zbog kontinuiranog napretka u razvoju nuklearnog oružja, ali su istovremeno spremne za saradnju sa Severnom Korejom u osnovnoj infrastrukturi, trgovini i industrijskom razvoju. Od velikog je značaja da se Severna Koreja uvede u proces razvoja dalekog istoka Rusije i da objedini korist sa ostalim državama istočne Azije.

Predsednik Republike Koreje Mun Džae In održao je sastanak sa ruskim predsednikom na marginama Foruma. Od januara 2017. bilateralna trgovina između Južne Koreje i Rusije porasla je za 50 odsto, na nivo od 10 milijardi dolara godišnje, sa više od 600 korejskih kompanija koje rade u Rusiji. Dve države će razgovarati o trgovinskom sporazumu između Južne Koreje i Evroazijske ekonomske unije. Putin je izrazio spremnost Rusije „da sprovede trilateralne projekte uz učešće Severne Koreje (isporuka ruskog gasovoda Severnoj Koreji, integracija elektrana i železničkih sistema Rusije, Republike Koreje i Severne Koreje). Implementacija ovih inicijativa bi, osim ekonomske koristi, predstavljala doprinos izgradnji poverenja i stabilnosti na Korejskom poluostrvu, podrivenih pod pritiskom američke administracije.

Predsednik Mun Džae In naglasio je da je njegova vlada osnovala Komitet za severnu ekonomsku saradnju, kojim lično rukovodi, kako bi Koreja zauzela vodeću ulogu u razvoju Dalekog istoka. Komitet je zadužen za jačanje ekonomske saradnje sa zemljama severoistočne Azije i Evroazije. On je izneo i da će 2018. Republika Koreja obrazovati korejsko-ruski forum o regionalnoj saradnji, koji bi trebalo da unapređuje kontakte između regionalnih vlada u Koreji i dalekog istoka Rusije. Mun je predložio devet „mostova” za istovremenu i multilateralnu saradnju Republike Koreje i Rusije, među kojima su gas, železnica, Severna morska ruta, brodogradnja i poljoprivreda. Što se tiče ratne opasnosti, Mun je rekao da je čvrst stav Republike Koreje da ne bi trebalo da bude više ratova na Korejskom poluostrvu i da njegova zemlja nema nameru da ruši režim u Severnoj Koreji ili postigne ujedinjenje putem preuzimanja, već da se trudi da se nuklearni problem reši i da garantuje bezbednost režimu Severne Koreje.

Severnokorejski delegat na Forumu ministar spoljnih ekonomskih poslova Kim Jong Je rekao je da njegova zemlja nije protiv trilateralne saradnje, ali da „nije odgovarajuća situacija da se ovo sprovede“ zbog pretnji koje dolaze iz SAD.

Na Forumu je bilo prisutno 400 učesnika iz SAD, uključujući i rukovodioce Ekson Mobajl, IBM i Abot Laboratris. Kompanije iz SAD u velikoj meri bojkotuju ovaj proces globalnog ekonomskog razvoja zbog demonizacije Rusije i primene koncepta vojno-ekonomskog okruživanja Kine kroz Transpacifičko partnerstvo (TPP) u Aziji. Formalno, predsednik Tramp je povukao iz TPP i stavio do znanja da bi američkim interesima najbolje odgovarala saradnja sa Rusijom i Kinom. Ova logika posebno dobija na težini kad se zna da je u okrilju Foruma potpisano 217 sporazuma vrednih skoro 44 milijarde dolara, a da nijedan nije bio sa američkim kompanijama.

MOŽE LI NEOLIBERALNI IMPERIJALIZAM OKONČATI MIRNO?
Da li je održivo stanje u kome će neoimperijalni poredak obezbeđivati lagodan život malom broju zemalja? Da li je održiv globalni poredak u kome se monopol nad finansijskim tokovima transponuje u politički hegemonizam? Jasno je da ni jedno ni drugo nije održivo. Da li će globalni hegemoni, pre svega anglo-liberalni establišment, dopustiti da razum nadvlada, a da ostanu bez instrumenata ucenjivanja? I tu je odgovor, sasvim logično, negativan. Šta onda preostaje većini država i stanovništva sveta koji nisu u prilici da žive na tuđ račun? Da li biti neutralan i čekati šta će se desiti ili da se aktivno uključe u borbu za novi međunarodni ekonomski poredak?

Ovo su principijelna pitanja na koje odgovore nije moguće dati bez temeljne i institucionalne analize. Pitanje je da li je temeljna analiza globalnog zla moguća ako bi je sprovodili tokom nekoliko decenija uzgajani zaljubljenici neolibaralnog imperijalizma, koji sistemski fabrikuje siromaštvo, korupciju u korist privilegovane globalne elite i njihovih nacionalnih pandana?

Svet
Pratite nas na YouTube-u