„Rusija će ići samo napred i u tome je niko nikada neće zaustaviti“ – ovim rečima je Vladimir Putin objavio da će se ponovo kandidovati za predsednika.
To se moglo očekivati. Jasno je i da je ishod predsedničkih izbora, koji će se održati 18. marta, poznat unapred. Međutim, Putinov četvrti predsednički mandat neće ličiti na prethodna tri.
Konflikt sa Zapadom postao je glavni spoljnopolitički sadržaj Putinovog trećeg predsedničkog mandata. Isto važi i za nacionalnu elitu. Novi mandat neće biti prosto nastavak, a ni razvijanje ovog koji se upravo završava.
Konfrontacija sa Zapadom neće biti glavni sadržaj narednih šest godina u Rusiji. Uopšte ne zato što Putin nije bio inicijator konflikta koji je obeležio ove poslednje godine. Sjedinjenim Državama nije po volji Putinov povratak u Kremlj, kao ni Rusija koja sve više jača i postaje sve ambicioznija.
U novom Putinovom mandatu, ni SAD ni Zapad u celini neće više biti Putinov glavni problem. U ovom kontekstu je odluka MOK da zabrani ruskim sportistima da pod nacionalnom zastavom nastupe na Zimskoj Olimpijadi u Južnoj Koreji – opasni je, ali poslednji pucanj odlazeće epohe. Konflikt sa Zapadom već odlazi u drugi i treći plan među Putinovim preokupacijama i brigama – naprosto zato što odlazi i sam „Zapad“.
Pred našim očima se ruši strateško jedinstvo Sjedinjenih Država i Evrope, a jačaju antiglobalističke elite i u SAD i u Evropi. Naravno, pritisci, pa i napadi na Rusiju nikuda neće nestati, ali će se Zapad sve više upetljavati u svoje unutrašnje protivrečnosti i probleme. A pojedinačne zemlje, koje čine Zapad, ulagaće sve veće napore da uspostave odnose sa Rusijom.
Sam Putin će sve više pažnje posvećivati građenju odnosa u drugim smerovima – od Turske do Kine, od Irana do Japana, od Latinske Amerike do Afrike. Formiranje novog svetskog poretka u narednim godinama postaće vidljivije – sa istiskivanjem dolara iz međunarodnih plaćanja i formiranje nove arhitekture bezbednosti u Aziji sa osloncem na ŠOS.
Za Rusiju će najvažniji biti produbljivanje integracije unutar Evroazijskog ekonomskog saveza i njegovo širenje. Ta unija potencijalno može uključivati i Ukrajinu, borba za koju je prioritet bez vremenskog ograničenja za Rusiju jer za nju to nije pitanje spoljne već unutrašnje politike.
Poseban Putinov zadatak biće sveobuhvatna i globalna obnova nacionalne elite sa izvođenjem na scenu novih snaga. Putin će stvarati uslove da sposobni, umni, pošteni i nacionalno misleći ljudi mogu da služe Rusiji i rade u njenoj vlasti.
To je Putinov program-minimum za vreme do 2024 .A za program-maksimum ga ne treba pitati u narednih šest godina. Jer, ako Bog da zdravlja, za ulogu Vladimira Putina naći će se naziv i posle 2024.
Izvor Fakti, 07. decembar 2017.
