Beograd dobija obeležje muslimanskim braniocima grada?

Isto­ri­ča­ri po­dr­ža­va­ju ini­ci­ja­ti­vu da se u pre­sto­ni­ci po­sta­vi spo­men-plo­ča „mu­ha­me­dan­skom ba­ta­ljo­nu” srp­ske voj­ske iz Pr­vog svet­skog ra­ta

Ka­da je ma­jor Dra­gu­tin Ga­vri­lo­vić pred bit­ku za Be­o­grad 1915. go­di­ne re­kao voj­ni­ci­ma da su im ime­na iz­bri­sa­na iz broj­nog sta­nja, nje­go­ve re­či od­no­si­le su se i na 4. ba­ta­ljon 10. pu­ka srp­ske voj­ske. Nje­ga su či­ni­li re­gru­ti mu­sli­man­ske ve­ro­i­spo­ve­sti iz Ra­ške obla­sti, ko­ji su ta­ko­đe, po za­po­ve­sti ma­jo­ra, kre­nu­li „na­pred u sla­vu” i po­lo­ži­li ži­vo­te za „obraz Be­o­gra­da, na­še pre­sto­ni­ce”.

S na­me­rom da nji­ho­va po­gi­bi­ja ne bu­de za­bo­ra­vlje­na, na­rod­ni po­sla­nik Me­ho Ome­ro­vić je ne­dav­no pre­dao Skup­šti­ni gra­da Be­o­gra­da ini­ci­ja­ti­vu da se po­sta­vi spo­men-plo­ča „mu­ha­me­dan­skom ba­ta­ljo­nu” ko­ji je, do­da­je, či­nio 15 od­sto pri­pad­ni­ka srp­ske voj­ske u od­bra­ni Be­o­gra­da pre 103 go­di­ne.

Dok se če­ka od­go­vor be­o­grad­skog par­la­men­ta, isto­ri­ča­ri is­ti­ču da ovu ini­ci­ja­ti­vu tre­ba po­zdra­vi­ti, ali i da je ni­ka­ko ne bi tre­ba­lo is­po­li­ti­zo­va­ti upo­tre­bom ter­mi­na Bo­šnja­ci za pri­pad­ni­ke „mu­ha­me­dan­skog ba­ta­ljo­na” jer je, ka­ko ka­žu, reč o srp­skim dr­ža­vlja­ni­ma mu­sli­man­ske ve­ro­i­spo­ve­sti.

Za naš list, Ome­ro­vić na­vo­di da svi do­bro zna­mo o epo­pe­ji srp­ske voj­ske u Pr­vom svet­skom ra­tu – o Ce­ru, Ko­lu­ba­ri, ma­jo­ru Ga­vri­lo­vi­ću, po­vla­če­nju pre­ko Al­ba­ni­je, so­lun­skom pro­bo­ju – ali da ovu epi­zo­du mo­ra­mo da osve­tli­mo zbog isti­ne.

„Sto go­di­na su mu­sli­ma­ni u San­dža­ku kri­li da su bra­ni­li Be­o­grad, a isto to­li­ko je srp­ska isto­ri­o­gra­fi­ja pre­ćut­ki­va­la da je još ne­ko osim Sr­ba uče­stvo­vao u he­roj­skoj od­bra­ni gra­da. Obo­stra­no pre­ćut­ki­va­nje mo­ra­mo da pre­ki­ne­mo, jer ti lju­di su da­li svoj ži­vot”, obra­zla­že Ome­ro­vić.

Ini­ci­ja­ti­vu je, do­da­je, sa­či­nio u sa­rad­nji s isto­ri­ča­ri­ma iz Cen­tra za isto­rij­ske stu­di­je i di­ja­log, ko­ji su do­šli do zva­nič­nih po­da­ta­ka o mu­ha­me­dan­skim bor­ci­ma u srp­skoj voj­sci.

„Pre­ma po­da­ci­ma iz Ar­hi­va Voj­ske Sr­bi­je, Ra­do­mir Put­nik je iz­neo pred mi­ni­star­ski sa­vet Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je pre­po­ru­ku Vr­hov­ne ko­man­de od 25. de­cem­bra 1914. da se u voj­sku po­zo­vu tri go­di­šta mu­sli­ma­na sa te­ri­to­ri­ja pri­po­je­nih Sr­bi­ji po­sle Bal­kan­skih ra­to­va. Reč je o 5.956 mla­di­ća iz Ra­ške, od­no­sno San­dža­ka, ko­ji su re­gru­to­va­ni i oku­plje­ni u dva mu­sli­man­ska ba­ta­ljo­na. Je­dan od njih bio je 4. ba­ta­ljon či­ji je 10. ka­drov­ski puk za­jed­no sa 7. pu­kom bio kič­ma od­bra­ne Be­o­gra­da”, na­vo­di Ome­ro­vić.

U ini­ci­ja­ti­vi ko­ji je pod­neo u svoj­stvu pred­sed­ni­ka Od­bo­ra Skup­šti­ne Sr­bi­je za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va i rav­no­prav­nost po­lo­va, pred­la­že se da obe­lež­je bu­de po­sta­vlje­no kod Na­rod­nog po­zo­ri­šta ili Na­rod­nog mu­ze­ja. Na tom me­stu je, ka­že, bi­la jed­na od po­sled­njih ba­ri­ka­da od­bra­ne Be­o­gra­da od austro­u­gar­skih i ne­mač­kih sna­ga, ko­ju je dr­ža­la je­di­ni­ca od dva­de­se­tak pri­pad­ni­ka 4. ba­ta­ljo­na. Ta je­di­ni­ca, ko­ju je pred­vo­dio ka­plar Šem­so Mi­do­vić iz Sje­ni­ce, iz­gi­nu­la je baš kao i dru­gi pri­pad­ni­ci 4. ba­ta­ljo­na, is­ti­če on.

Nje­go­va ini­ci­ja­ti­va, pre­ma mi­šlje­nju isto­ri­ča­ra De­ja­na Ri­sti­ća, isto­rij­ski je ute­me­lje­na, ljud­ski oprav­da­na i za­slu­žu­je po­dr­šku jav­no­sti.

„U to vre­me pri­pad­ni­ci na­ci­o­nal­nih i ver­skih ma­nji­na u Kra­lje­vi­ni Sr­bi­ji ma­sov­no su se oda­zi­va­li po­zi­vu za re­gru­ta­ci­ju. Ne sa­mo mu­sli­ma­ni, već i Je­vre­ji i dru­gi su bez dvo­u­mlje­nja ak­tiv­no i hra­bro uče­stvo­va­li u bit­ka­ma. O to­me sve­do­či spo­me­nik Je­vre­ji­ma po­gi­nu­lim za oslo­bo­đe­nje Sr­bi­je u Pr­vom svet­skom ra­tu na Je­vrej­skom gro­blju u Be­o­gra­du. Ako je do­sad pro­pu­šte­na pri­li­ka da se i srp­skim dr­ža­vlja­ni­ma mu­sli­man­ske ve­ro­i­spo­ve­sti, ko­ji su po­lo­ži­li ži­vo­te za slo­bo­du, po­sta­vi do­stoj­no obe­lež­je, to bi sva­ka­ko tre­ba­lo ura­di­ti u 2018. ka­da se na­vr­ša­va vek od okon­ča­nja ra­ta”, na­vo­di Ri­stić.

Či­nje­ni­ca je da se je­dan broj re­gru­ta mu­sli­ma­na od­luč­no bo­rio pri­li­kom od­bra­ne Be­o­gra­da i ovo ni­je pr­va ini­ci­ja­ti­va da se nji­ho­vo uče­šće obe­le­ži, sma­tra isto­ri­čar dr Mi­le Bje­la­jac. Me­đu­tim, ka­ko do­da­je, „ni­je sve bi­lo ide­al­no” jer su „voj­ni­ci mu­sli­ma­ni iz Ra­ške ima­li lo­jal­no dr­ža­nje dok su iz ju­žnih kra­je­va bi­li ma­nje upo­tre­blji­vi”. Za naš list, Bje­la­jac na­vo­di i da su iz­vo­ri i broj­nost mu­sli­man­skih voj­ni­ka ko­je Ome­ro­vić na­vo­di „ne­do­volj­no pre­ci­zni”.

„Ako se bro­je­vi u pred­lo­gu od­no­se na po­gi­nu­le voj­ni­ke srp­ske voj­ske mu­sli­man­ske ve­ro­i­spo­ve­sti, oni su sva­ka­ko pre­te­ra­ni. Ako je to ži­vi gu­bi­tak na ce­lom bal­kan­skom pro­sto­ru, mo­žda je bli­ži tač­noj sli­ci. Ina­če, ko­li­ko je me­ni po­zna­to, po­sla­nik Ome­ro­vić na­stu­pa u do­broj na­me­ri i de­lu­je kon­struk­tiv­no za raz­li­ku od ne­kih dru­gih”, ob­ja­šnja­va Bje­la­jac.

On upo­zo­ra­va da ne bi bi­lo ko­rekt­no da se na obe­lež­ju po­mi­nje da­na­šnja od­red­ni­ca – Bo­šnja­ci.

„U svo­je vre­me ni oni sa­mi se­be ni­su ta­ko od­re­đi­va­li. Mno­gi su se is­ka­zi­va­li kao Sr­bi mu­ha­me­dan­ci. Na pr­vom po­pi­su po­sle 1945. ve­ći­na se iz­ja­šnja­va­la kao Sr­bi. Osta­lo je isto­ri­ja flu­id­nih men­ta­li­te­ta. Da­nas se na istom pro­sto­ru i za isti je­zik ko­ri­ste sud­ski pre­vo­di­o­ci”, na­po­mi­nje Bje­la­jac.

Isti­ni za vo­lju, tekst ini­ci­ja­ti­ve ne sa­dr­ži od­red­ni­cu Bo­šnja­ci, već sa­mo na­ziv „mu­ha­me­dan­ski ba­ta­ljo­ni”. A da li je raz­ma­tran tekst spo­men-plo­če? Ome­ro­vić od­go­va­ra od­rič­no. Ra­di­je bi, ka­že, to pre­pu­stio isto­ri­ča­ri­ma.

„Ja se ne ba­vim tim stva­ri­ma, ali sma­tram da je do­volj­no da na obe­lež­ju pi­še da je na tom me­stu po­gi­nu­la je­di­ni­ca po­me­nu­tog ba­ta­ljo­na pod ko­man­dom Šem­sa Mi­do­vi­ća u od­bra­ni Be­o­gra­da 1915. i da im po­men oda­ju za­hval­ni gra­đa­ni Be­o­gra­da”, ka­že Ome­ro­vić.

Da u bu­du­ćem tek­stu spo­men-plo­če mo­ra da se po­štu­je isto­rij­ska re­al­nost, bez pre­no­še­nja sa­da­šnje po­li­tič­ke stvar­no­sti, sma­tra i De­jan Ri­stić.

„Reč je o dr­ža­vlja­ni­ma Sr­bi­je mu­sli­man­ske ve­ro­i­spo­ve­sti i u for­mu­la­ci­ji tek­sta spo­men-plo­če tre­ba­lo bi is­ta­ći i tu či­nje­ni­cu. Even­tu­al­no ko­ri­šće­nje ter­mi­na bo­šnjač­ki, ko­ji je u to vre­me bio ne­po­znat, bi­lo bi na­ru­ša­va­nje isto­rij­skih či­nje­ni­ca”, za­klju­ču­je Ri­stić.

Izvor Politika, 18. novembar 2017.

Dnevne vesti
Pratite nas na YouTube-u