Sestra Alekse Žunića

U kojoj državi političar koji je prolazio obuke u stranoj službi uopšte još može da se bavi politikom?

Smejali smo se Aleksi Žunjiću, sreskom špijunu, legendarnom Nušićevom liku u komadu Sumnjivo lice. Prost kakav je bio, ipak je shvatio da se u ondašnjem srpskom društvu najbolje profitira na cinkarenju, te svoje „zanimanje“ sreskog špijuna nije ni krio, već se otvoreno tako i predstavljao.

Ne znam da li je to bila želja uvaženoj koleginici Aleksandri Jerkov kada je pisala svoju biografiju na Vikipediji (slika ispod) ako je ona uopšte pisala svoju biografiju na najvećoj internet enciklopediji, koja može i da ponudi netačne podatke. Kako god, van pameti je da Aleksandra Jerkov do sada nije zatražila brisanje pojedinih navoda iz iste. Mada, vratiću se na početak, možda ipak ima poriv da bude savremeni Aleksa Žunjić.

Naime, u pomenutim navodima iz biografije uvažene koleginice – čiju elokventciju i političku iskustvo veoma uvažavam i sa kojom je izuzetno teško voditi političku raspravu zbog njene sposobnosti da brzo razmišlja, doslovce stoji: „…Takođe je prošla nekoliko NDI i IRI obuka, kao i više neformalnih oblika obrazovanja, seminara i treninga CIA o političkom angažovanju“. Neko će reći da ovi detalji ne bi trebalo da budu sporni, međutim, u svakoj ozbiljnoj državi ovo bi bio veliki skandal.

Probajte da zamislite američki Kongres ili Senat u kome sedi kongresmen ili senator u čijoj biografiji piše da je prošao nekoliko neformalnih oblika obrazovanja, seminara i treninga u ruskom FSB ili SVR. Takav ne da ne bi mogao da dobije ni priliku da se kandiduje za Kongres ili Senat već bi ga američke službe uhapsile i bio bi procesuiran. Možete da zamislite i obrnuto; zapravo i ne možete, jer nije moguće da se zadesi ruski deputat u Dumi koji je „politički trenirao“ u CIA. Takav bi posle takvog „treninga“ odmah po sletanju na Šeremetjevo bio sproveden do kancelarija FSB i verovatno bio zaglavio robiju.

Ne moramo da se osvrćemo na delovanje ovih supersila i njihovih službi. Možemo da se spustimo na nama ravne. Nema te države na svetu koja bi dopustila da joj poslanik ili bilo koji funkcioner bude osoba koja se javno hvali u svojoj biografiji da je prolazila političku obuku u nekoj stranoj obaveštajnoj agenciji.

Polazeći od pretpostavke da je koleginica Jerkov ovakve obuke prolazila iz svoje znatiželje i gladi za novim znanjima i iskustvima, te da ni u jednom momentu nije imala za cilj da bude nekakav saradnik CIA, a opet, polazeći i od toga da ovi navodi iz biografije možda i nisu tačni, ipak ne mogu da odolim i ne postavim pitanje: zbog čega CIA kao obaveštajna američka agencija uopšte ima poriv da organizuje ovakve seminare i treninge?

CIA nije politička organizacija niti je deo NVO sektora. Radi se o obaveštajnoj agenciji, čiji je prioritet, kao i svakoj službi na svetu, zaštita američkih interesa i pravovremeno informisanje i analiziranje o potencijalnim opasnostima koje bi mogle te iste interese da ugroze. Samim tim, bilo kakvo angažovanje na polju političkih obuka i treninga prema političarima iz nekih drugih zemalja može i mora jedino da se shvati kao namera te iste službe da te političare usmeri ka radu za američke interese.

CIA nije tu da nas uči ljudskim pravima. Nije ni društvo dobrotvora, a nije joj ni u opisu posla da prenosi svoja iskustva iz političkih veština, što bi inače bilo neophodno političaru koji želi da radi na sebi. Uostalom, ako je nekom od naših političara potrebno da ima određene obuke iz političkih veština, pa čak i iz sfere bezbednosti, to bi možda mogla da učini naša služba ukoliko se proceni da bi taj političar mogao da bude izabran na određenu funkciju na kojoj će mu takva znanja biti neophodna. Međutim, koji je poriv stranoj službi da obučava nekog srpskog političara i obrnuto, koji je poriv našeg političara da ide na obuku u stranu službu?

Ako biste na to pitanje dali ispravan odgovor, možete da dobijete etiketu da ste „teoretičar zavere“. Otud, možda je bolje da zaključak prećutim, a da čitaoci ocene. Umesto mog odgovora, možda ne bi bilo loše da se ponudi nagradna igra sa pitanjem: u kojoj državi političar koji je prolazio obuke u stranoj službi uopšte još može da se bavi politikom?

Politika
Pratite nas na YouTube-u