Šeik Imran Hosein: Savez muslimana i pravoslavnih

„Istorija se neće završiti sukobom civilizacija vez velikim, izuzetnim i veličanstvenim savezom onih koji su posvećeni istini i koji će se suprotstaviti nepravdi“

U Beogradu je polovinom decembra boravio islamsku teolog i učenjak šejh Imran Hosein. On je po drugi put u poseti Srbiji – prethodnog puta ovde je bio u jesen 2015. godine. Povod ovogodišnje posete je izdavanje prve šejhove knjige na srpskom jeziku, Uvod u metodologije proučavanja Kurana, koju je izdala beogradska kuća Pešić i sinovi.

No, kao što su javni nastupi šejha Hoseina tematski raznoliki, sa brojnim i provokativnim uvidima tako ni njegov ovogodišnji boravak u Beogradu nije se iscrpeo govorom o temama knjige niti su njegovi javni istupi bili ograničeni na muslimanske, verske teme, zanimljive prevashodno muslimanskim vernicima. Naprotiv, uvidi šejha Imrana Hoseina u geopolitičku, ekonomsku i društvenu stvarnost savremenog sveta su interesantni najširoj publici, nezavisno od toga da li ona deli njegov islamski (ili uopšte religiozni) svetonazor.

Potkrepljenje stava iz prethodne rečenice je i mnogobrojna publika koja je prisustvovala šejhovom predavanju u velikom amfiteatru „Radomir Lukić“ Pravnog fakulteta u Beogradu. Predavanje je održano u sredu, 13. decembra. Osim autora knjige šejha Imrana Hoseina, i srbijanskog muftije Muhameda Jusufspahića, među govornicima je uglavnom bila ekipa zadužena za realizaciju srpskog izdanja knjige: profesor Branko Rakić, predavač na beogradskom Pravnom fakultetu koji je napisao predgovor za srpsko izdanje knjige, Stefan Karganović, koji je knjigu preveo sa engleskog na srpski jezik, Fejsal Abašer, koji je izvršio stručnu lekturu i izdavač knjige Vesna Pešić.

Centralni deo održanog predstavljanja knjige obuhvatilo je predavanje šejha Hoseina dok su ostala izlaganja bila uglavnom pozdravna i koncizna.

Prisutnima se prvi obratio profesor Branko Rakić koji je pozdravio prisutne u ime domaćina, Pravnog fakuteta, i koji je predstavio gosta publici. On se zahvalio šejhu Hoseinu na ponovnom dolasku u Beogradu i ukazao da je reč o vodećem ekspertu za islamsku eshatologiju. Rakić je podvukao kako je jedna od ključnih političkih poruka ovog šejhovog dela to da pravoslavni hrišćani i muslimani moraju da treba da budu saveznici i u najboljim međusobnim odnosima.

Izdavač knjige Vesna Pešić je iskazala svoje zadovoljstvo što je šejh Hosein po drugi put u Srbiji. Ona se zahvalila zaslužnima za priređivanje srpskog izdanja knjige. Usledilo je kratkotrajno pozdravno obraćanje predstavnika Studentskog parlamenta Pravnog fakulteta.

Zatim su govorili stručni redaktor Fejsal Abašer i prevodilac knjige Stefan Karganović. Prema rečima Fejsala Abašera njegov prevashodni zadatak je bio da radi na prevođenju odlomaka Kurana uz posebnu pažnju prema šejhovom pristupu. On je takođe napisao i informativne fusnote jer se u knjizi sreće mnogo muslimanskih verskih termina koji nisu poznati široj čitalačkoj publici. Abašer je ukazao da on veruje kako je šejhov pristup tekstu Kurana istinit a da je na čitaocima ove knjige da ga samostalno procene. Stefan Karganović je rekao kako pažljivije čitanje knjige koju zahteva prevodilački rad pruža interesantan i intenzivan uvid u njenu strukturu i bogat sadržaj. Kroz takvo čitanje teksta stekao je brojna saznanja o muslimanskoj religiji.

Usledilo je obraćanje muftije Muhameda Jusufspahića koji je na samom početku ukazao da knjiga koja je pred čitaocima mnogo toga razjašnjava u vezi sa islamskom teologijom. On je izrazio svoju zahvalnost onima koji su omogućili da govorimo sa „učiteljem i profesorom“ o ovim važnim temama. Kada govorimo jasnim srpskim jezikom među Srbima i jasnim arapskim jezikom među Arapima, onda ćemo izbeći brojne nesuglasice i poteškoće, istakao je muftija Jusufspahić.

„Bog je slao smisao jer je on osmislitelj svega“, rekao je Jusufspahić i zamolio Svevišnjeg da okupi prisutne oko ovih važnih tema, oko kojih su se okupljali i Isus, Muhamed i Mojsije.

Središnji deo tribine, kao što smo napomenuli, obuhvatilo je izlaganje  šejha Imrana Hoseina. On je na samom početku kao snažan utisak po svom dolasku u Beograd istakao za njega neobične vremenske prilike – snežna mećava je svakako iznenađenje za nekoga ko je pristigao iz karipske države Trinidad i Tobago. No, ova meteorološka opservacija poslužila je kao povod da se istakne jedan mnogo značajniji uvid: da živimo u čudnom svetu, koji nas iznenađuje u različitim aspektima – politici, geopolitici, ekonomiji, religiji – i da moramo da uložimo vanredne napore da ga razumemo i osmislimo.

On se takođe na početku svog predavanja zahvalio Pravnom fakultetu u dekanu Simi Avramoviću, koji su omogućili promociju knjige kao i svim delatnicima koji su omogućili njeno srpsko izdanje a koje smo nabrojali na početku ovog prikaza.

Prema rečima šejha Hoseina sekularno učenjaštvo nije dovoljno da bi se objasnila složena realnost sadašnjeg sveta. Istakao je svoju nadu da će njegova knjiga pomoći hrišćanima na Balkanu da bolje razumeju Kuran, kao i njegovim muslimanskim prijateljima da bolje razumeju svoju hrišćansku braću.

Šejh Hosein je ukazao da se prema sekularnom razumevanju stvari, dominantnom na Zapadu, istorija okončava „sukobom civilizacija“ ali da to, prema njegovom sudu ne može biti istina. „Istorija počinje istinom i završava se pobedom istine nad otpadnicima“, objasnio je šejh Hosein svoje gledanje na stvari. Prema njegovom sudu nosioci istine ne mogu biti oni koji su nanosili ogromne patnje širom sveta. „Istorija se neće završiti sukobom civilizacija vez velikim, izuzetnim i veličanstvenim savezom onih koji su posvećeni istini i koji će se suprotstaviti nepravdi“, podvukao je šejh.

Prema njegovom sudu to je savez između hrišćanskog, pravoslavnog sveta i sveta islama. Savez onih koji su, kako kaže, odani istini i koji se moraju suprotstaviti onima koji su tu istinu izdali. Šejh je naveo kako je prema njegovom tumačenju muslimanske eshatologije Jerusalim u središtu drame kraja istorije i da će se u ovom gradu postaviti scena za eshatološku dramu.

Američki predsednik koga je šejh nazvao „školarcem“ priznao je Jerusalim kao prestonicu države Izrael. No, mnogo pre nego što su Sjedinjene Države stupile na svetsku istorijsku pozornicu velike religije – judaizam, hrišćanstvo i islam – su razumele značaj Jerusalima. Šejh je slikovito objasnio da je on središnje mesto za hrišćane i Jevreje a da središnje mesto kraja istorije za muslimane. šejh je pojasnio da je Medina najvažniji muslimanski grad na svetu ali da je Jerusalim centralno mesto muslimanske eshatologije.

Šejh je ukazao da je status Jerusalima potrebno razrešiti političkim sporazumom, koji bi docnije trebalo i pravno formulisati, a koji bi podrazumevao zajedničku upravu nad gradom sve tri religije na osnovu ravnopravnosti i međusobno uvažavanje. Ovakvo stanje je, kako je istakao šejh Hosein, uspevalo dugo da održi Osmansko carstvo (o kome nema naročito visoko mišljenje). „Sadašnji američki predsednik je sada grad predao jednoj veri. No, ljudi kuju svoju planive ali je Bog, ipak, ključni planer“, podvukao je svoje izlaganje.

Šejh se ironično zahvalio američkom predsedniku što će zbog ovakvog njegovog agresivnog ponašanja neminovno doći do približavanja velikog dela muslimanskog sveta sa velikim delom hrišćanskog sveta. Nažalost, istakao je, mnoge muslimanske države su i dalje američke marionete. On je potom citirao odlomke Kurana koji po njegovoj interpretaciji ukazuju na bliskosti između muslimana i pravoslavnih hrišćana.

Američka i izraelska zastava projektovane na zidine Jerusalima, 6. decembar 2017. (Foto: Ahmad Garabli/AFP); Američko priznanje Jerusalima za izralesku prestonicu šejh Imran Hosein vidi kao važan događaj u islamskoj eshatologiji

Prema njegovim rečima knjiga koja je pred čitaocima treba da odigra izvesnu ulogu i da približi naše narode jedne drugima. Prema šejhovoj političkoj viziji kada se savezništvo pravoslavnih i muslimana ostvari Konstantinopolj će biti grad pravoslavnih i muslimana, a Aja Sofija će biti vraćena pravoslavnim hrišćanima. Ono što je sa ovom bogomoljom učinjeno, prema šejhovom sudu, služi na večnu sramotu i beščašće muslimanima. Taj čin će, završio je šejh svoje izlaganje, biti konačan trijumf onih koji su odani istini.

Po šejhovom predavanju usledio je deo tribine tokom koga je on odgovarao na pitanja publike. Pitanja su bila brojna i zanimljiva. Teme o kojima su slušaoci zatražili komentar varirale su od odnosu između istorijskog islama i kosmološkog poretka preko političkih tema koje su se odnosile na Rusiju, Bliski istok, nastanak Islamske države i mnoge druge. Neuobičajeno za ovakve prilike pitanja su bila stimulišuća i koncizna. Nažalost, nije bilo vremena da šejh odgovori na svako od njih pa je Stefan Karganović, koji je prevodio ovaj razgovor publike i šejha ukazao da će šejh po mogućstvu i na ostala pitanja odgovoriti u drugoj formi, preko svog internet sajta ili Jutjuba.

Prema šejhovom sudu ruska Vlada i predsednik Vladimir Putin pokazali su izuzetnu hrabrost u spašavanju Sirije. Bez ruske intervencije, rekao je, Sirija bi postala druga Libija a sirijski hrišćani bi bili zatrti. To bi, naglasilo je, onemogućilo bilo kakvo prijateljstvo između hrišćana i muslimana u bliskoj budućnosti. „Hvala Bogu na ruskoj pomoći“, zaključio je.

Na pitanje da razjasni teološke i socijalne razlike između Turaka i Arapa šejh je ukazao u duhu tolerancije da je „Bog umnožio boje i oblike; on je stvorio raznovrsnost ali su nadmenost i gordost učinile da jedno dete poveruje da je superiorno u odnosu na drugo“.

Rečima tolerancije i uvažavanja završeno je šejhovo izlaganje koje je beogradskoj publici prikazalo drugo lice savremenog islama koje, nažalost, teško može da postane uobičajeno u mejnstrim medijima. Što zbog logike savremenog medijskog senzacionalizma, što zbog subverzivne političke poruke.

 

 

Izvor Stanje stvari, 16. decembar 2017.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u