Zašto Amerika ne može pobediti u Siriji?

Moskva sebi ne sme da dopusti Pirovu pobedu, koja bi Putinov ratni plan prikazala kao grešku, a ne kao potez genija

Vladimir Putin, čovek koji u poslednjih 17 godina dominira ruskom politikom, prošle nedelje je doleteo u Siriju, prvi put otkad je pre dve godine ruskim vazdušnim snagama dao nalog da odbiju sirijske pobunjeničke grupe koje su se približavale predsedničkoj palati Bašara el Asada. Kad su ruski bombarderi započeli vazdušnu kampanju, delovalo je da je Asadov režim na ivici kolapsa. Sada se sirijski moćnik samouvereno odmara u Damasku, dok se njegovi protivnici, od kojih su mnogi umorni i demoralisani ratom koji traje već sedmu godinu, sve učestalije pitaju da li je njihov cilj da svrgnu režim doživeo trajni neuspeh.

Iako je mnogima u SAD i Zapadnoj Evropi zgodno da na Putinov vojni gambit zalepe etiketu bezuslovne pobede za Ruse i nemerljive katastrofe za Vašington i Brisel, sirijska partija još uvek traje. Uprkos Putinovoj izjavi o pobedi na ruskom aerodromu i njegovoj ceremonijalnoj inspekciji impresivne ruske počasne garde, Moskva se sada pozicionirala kao akter koji snosi trajnu odgovornost za uspeh Asadovog režima. Zaista, spasivši Asada u septembru 2015. i omogućivši njegovoj vladi da tokom protekle dve godine osvoji veliki deo teritorije, Rusija je u velikoj meri postala odgovorna za budućnost Sirije.

Sa vojnog aspekta nema nikakve sumnje da Asad pobeđuje u ratu. Kad nije bivala brojčano nadvladana od ekstremista ili kooptirana do neprepoznatljivosti, umerena sirijska opozicija ostavljana je da truli u Istočnoj Guti ili je sabijana u sve manje džepove sirijske severne provincije Idlib. Pre godinu dana većina analitičara bi ideju o zauzimanju Dejr Ezora od strane sirijske vlade odbacila kao maštariju.

U realnosti, to je bilo sve samo ne maštarija. Dejr Ezor je očišćen od boraca Islamske države, koji su godinama u srcu grada držali vladine snage pod opsadom. Sirijska vlada kontroliše sve ključne kote, aerodrome, luke i demografske centre koji su joj neophodni da zadrži makar i nominalnu kontrolu nad zemljom. Verovatno najočiglednija manifestacija vojnog uspeha režima jeste to što je Zapad izgubio interes za Asadovu političku budućnost. Godinama unazad je Asadovo odstupanje sa vlasti bilo crvena linija Zapada i uslov na kojem je Vašington instistirao u unutarsirijskim pregovorima koje u Ženevi organizuju UN. Sada čak i Saudijska Arabija privatno prihvata da je Asadova ostavka tokom potencijalne političke tranzicije nedostižan cilj i da bi politička opozicija trebalo da se pomiri sa realnošću da će diktator u kratkoročnoj budućnosti ostati u kabinetu.

PUTINOVA FATAMOGANA
Ipak, iako trajektorija građanskog rata ide naruku režimu, Sirija je u ruinama. Zemlja je urušena, društvo podeljeno, ekonomija kompletno uništena. Nekompetentni i korumpirani politički režim će verovatno ohrabriti neke od Asadovih protivnika da nastave borbu. Samouverenost koju je Vladimir Putin pokazao ove nedelje tokom sastanka sa sirijskim vladinim zvaničnicima zbog više razloga je zapravo fatamorgana; kad se pogleda detaljnije jasno je da Asadova pobeda nije stvorila zdravu i funkcionalnu državu, koja ima kontrolu nad svojim granicama i može da opstane nezavisno od spoljne pomoći.

Sirijski rat je bio neverovatno skup, ne samo za Sirijce – tokom sukoba ubijeno je oko 400.000 ljudi – već i za ekonomski potencijal i društveno jedinstvo zemlje. Sudeći po Kabinetu za koordinaciju humanitarnih aktivnosti UN, 13,1 miliona Sirijaca (oko 72 odsto populacije) zavisi od svakodnevnih isporuka humanitarne pomoći međunarodnih donora. Preko šest miliona Sirijaca je interno raseljeno u druge delove zemlje i ne mogu da se vrate svojim domovima zbog bezbednosne situacije. U mnogim slučajevima ti domovi i ne postoje. Preko pet miliona Sirijaca je izbeglo u izbegličke kampove u Libanu, Turskoj i Jordanu čiji kapaciteti su usled prepunjenosti dovedeni u pitanje i kojima je često uskraćena međunarodna finansijska podrška.

Kakav god da je bio potencijal sirijske ekonomije pre građanskog rata, sada je nestao. Prema svim racionalnim procenama Siriji će biti potrebne generacije kako bi se vratila na predratni nivo. Svetska banka je izračunala da su borbe i fizička razaranja sirijsku vladu koštala 226 milijardi dolara. Procena uključuje medicinsku infrastrukturu, obrazovni sistem, kao i javnu infrastrukturu, koja je najblaže rečeno oštećena i neefikasna. Svetska banka je izvestila da je „oštećeno 27 odsto ukupnog stambenog fonda, pri čemu 20 odsto delimično, a sedam odsto u potpunosti“. Polovina medicinskih klinika i bolnica je ili potpuno uništena ili oštećena, čime je ljudima uskraćen pristup osnovnoj medicinskoj nezi, što je izazvalo tešku humanitarnu krizu u zemlji. Ukoliko pogledate video i foto materijal iz Sirije videćete cele gradove – Raka, Alepo, jugozapadno i severoistočno predrađe Damaska, Idlib i Homs – sravnjene sa zemljom.

Zašto je ovo važno Putinu? Zbog toga što je kontakt grupa Prijatelji Sirije – bogate zemlje među kojima su SAD, Velika Britanija, Francuska, Saudijska Arabija i Katar – jasno stavila do znanja da Siriji neće pružiti bilo kakvu pomoć u obnovi ukoliko zemlja ne prođe kroz proces političke tranizicije koji je utvrđen u nekoliko rezolucija Saveta bezbednosti UN. Obraćajući se novinarima u Stejt departmentu 18. septembra, aktuelni američki pomoćnik državnog sekretara zadužen za Bliski istok (Dejvid Saterfild) rekao je da će Asad, ako preživi, biti prepušten sam sebi. „Režim i oni koji ga podržavaju ne mogu proglasiti pobedu isključivo na osnovu mape i stanja na terenu“, poručio je Saterfild. Ukoliko ne dođe do tranzicionog procesa, međunarodna zajednica „neće doprineti legitimaciji, autentifikaciji ili obnovi Sirije“.

SAD: TAKTIČKI USPESI MASKIRANI U STRATEŠKE POBEDE
Bez finansijske pomoći Zapada i arapskog sveta Asadova Sirija će imati velikih teškoća da u određenoj meri normalizuje posleratno okruženje, što je cilj koji bi diktator želeo da ostvari, ako ni zbog čega drugog, onda zbog učvršćivanja ideje njegovog legitimiteta u očima naroda. Za Putina ovo znači da Moskva mora doneti odluku: potrošiti desetine milijardi na obnovu slabog saveznika ili se izvući i ostaviti Asadov režim na cedilu. Prva opcija će za Putina biti izuzetno skup poduhvat, naročito jer je ruska ekonomija pokazala slabije kvartalne stope rasta nego što se očekivalo. U drugom slučaju najbliži saveznik Rusije u regionu trajno bi utonuo u stanje krhe oronulosti i ne bi bio u stanju da brine o svojoj nacionalnoj bezbednosti bez pomoći spoljnih aktera kao što su libanski Hezbolah, iračke šiitske milicije i iranska Revolucionarna garda. Zbog održavanja Asada na vlasti, Putin i njegovi iranski partneri sada su de facto odgovorni da obezbede barem polovičnu funkcionalnost sirijske države i njenu sposobnost za suočavanje sa bezbednosnim izazovima koji bi mogli da iskrsnu. S obzirom na nedostatke kapaciteta sirijske vojske nakon desetina hiljada poginulih, povređenih i dezertiranih vojnika, biće potrebne godine pre nego što Asad bude u mogućnosti da se samostalno suočava sa pretnjama, ako u tome ikada i uspe. Poslednja stvar koju nakon toliko ulaganja u Asadovo preživljavanje Moskva sme da dopusti jeste Pirova pobeda, odnosno pobeda koja bi Putinov ratni plan prikazala kao grešku, a ne potez genija.

Sirija je takođe lekcija i za SAD – lekcija koju je Vašington trebalo da nauči tokom 16 godina vojnih intervencija na dva kontinenta i u nekoliko zemalja. A ona se svodi na to da se treba čuvati taktičkih uspeha maskiranih u strateške pobede. Uspesi na terenu nisu trajni, a njihova realizacija često zahteva velike finansijske i ljudske žrtve. Daleko je skuplje potrošiti milijarde dolara i uložiti ogromne vojne i političke kapacitete u održavanje rezultata pobede nego bombardovati iz vazduha i rasporediti specijalne snage da pomognu saveznicima u osvajanju teritorije. U spoljnoj politici, kao i u životu, o posledicama je najbolje razmišljati pre donošenja odluke.

Daniel R. Depetris je spoljnopolitički analitičar, kolumnista Rojtersa i saradnik lista Vašington egzaminer

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u