Rusko-kineski izazov dominaciji dolara

U srazmeri sa pritiscima Zapada, zemlje Evroazije razvijaju modele rasta svojih ekonomija nezavisno od sankcija SAD

Ruska vlada nedavno je najavila da će emitovati gotovo milijardu dolara u državnim obveznicama, ali koje neće biti denominovane u američkim dolarima, kako je to uglavnom slučaj, već će to biti prva prodaja ruskih obveznica u kineskim juanima. Iako milijardu dolara možda ne zvuči mnogo kada se uporedi sa ukupnim kapitalom Narodne banke Kine, američkim vladinim dugom, koji iznosi više od bilion dolara, ili federalnim dugom od preko 20 biliona, značaj tog poteza prevazilazi nominalni iznos. To je testiranje potencijala obe vlade da finansiraju infrastrukturne i druge projekte nezavisno od dolarskog rizika i događaja poput finansijskih sankcija američkog trezora.

RUSKI DUG I KINESKI JUAN
Od avgusta 1998. godine, kada Rusija, pomognuta sa Zapada, nije uspevala da servisira svoje obaveze, državne finansije vođene su oprezno do granice da iz toga nastane greška. Veličina vladinog duga najniža je od svih velikih industrijskih zemalja, svega 10,6 odsto BDP za tekuću godinu. To je omogućilo Rusiji da izdrži američki rat finansijskim sankcijama nametnut 2014. i da bude prisiljena da oslonac za svoju finansijsku stabilnost potraži na drugom mestu. To „drugo mesto“ je u sve većoj meri Narodna Republika Kina.

Sada rusko Ministarstvo finansija navodno planira prvu prodaju ruskog duga u formi obveznica denominovanih u kineskoj valuti juanu. Veličina prve ponude za testiranje tržišta iznosiće šest milijardi juana, ili nešto ispod milijardu dolara. Prodaju su organizovale ruska državna Gasprom banka i najveće državne banke Bank of China te Industrijsko-komercijalna banka Kine. Ovaj plan ubrzan je izveštajima da američki trezor proučava potencijalne posledice proširenja rata sankcijama, koje su do sada bile koncentrisane na ruske naftne i gasne projekte, na ruski suvereni dug. Novim obveznicama u juanima će se trgovati na Moskovskoj berzi, i cilj će biti da se prodaju kineskim investitorima, kao i međunarodnim i ruskim zajmodavcima pod atraktivnim kamatnim stopama.

Zapadne sankcije ili pretnja njima prisiljavaju Rusiju i Kinu da više strateški sarađuju na onom što postaje seme istinske alternative sistemu dolara. Ruske ponude za dug u juanima takođe će dati značajan podsticaj kineskom nastojanju da juanu izgradi poziciju prihvaćene međunarodne valute.

KINESKI PETRO-JUAN
Koraci ka početku denominovanja ruskog državnog duga u juanima paralelni su sa još jednim značajnim procesom u pravcu šireg prihvatanja juana kao međunarodne valute u odnosu na dolar. Kineski regulatori su 13. decembra okončali poslednje testiranje u pripremama za lansiranje fjučersa ne u dolarima, već juanskih naftnih fjučersa (yuan-backed oil futures), kojima će se trgovati na Šangajskoj berzi. Implikacije toga su potencijalno velike.

Kina je najveći svetski uvoznik nafte. Do sada je kontrola finansijskih tržišta u pogledu naftnih fjučersa bila čvrsto u rukama banaka sa Volstrita u Njujorku, Londonu i ostalih tržišta fjučersa koje oni kontrolišu. Pojava Šangaja, kao glavnog centra za trgovinu naftnim fjučersima na bazi juana, mogao bi da znatno oslabi trgovinu naftom koja se zasniva na dolaru.

Od naftnog šoka 70-tih godina i rasta cene nafte od 400 odsto u zemljama OPEK, Vašington je zadržao strog režim u kome bi najcenjenijom svetskom robom bilo trgovano isključivo u američkim dolarima. U decembru 1974. američki trezor je u Rijadu sa saudijskom monetarnom agencijom potpisao tajni sporazum o „uspostavljanju novog odnosa kroz Banku federalnih rezervi u Njujorku sa operacijama pozajmljivanja američkog trezora“ kako bi Rijad otkupljivao američki dug viškom petrodolara.

Saudijci su se saglasili da vrše prodaju nafte isključivo u dolarima u zamenu za to da im Amerikanci prodaju naprednu vojnu opremu (naravno, za dolare) i garancije u slučaju potencijalnog izraelskog napada. To je bio početak onog što je američki državni sekretar Henri Kisindžer nazvao recikliranjem petrodolara. Do danas su samo dva lidera zemalja izvoznica nafte – Sadam Husein i Muamer el Gadafi – pokušali da promene sistem i prodaju naftu za evre ili dinare sa podlogom u zlatu. Sada Kina izaziva sistem petrodolara na drugačiji način, uz pomoć petrojuana.

Za razliku od Sadama Huseina ili Gadafija, daleko uticajnije zemlje – Rusija i sada Iran, uz kinesku implicitnu podršku – sada sarađuju u cilju izbegavanja američkog dolarskog pritiska. To je daleko veći izazov američkom dolaru nego što bi Irak ili Libija ikad mogli da mu upute.

Kineski naftni fjučersi denominovani u juanima će sada omogućiti kineskim trgovinskim partnerima da plaćaju u zlatu ili konvertuju juan u zlato bez potrebe da novac čuvaju u kineskoj aktivi ili ga konvertuju u američke dolare. Izvoznici nafte poput Rusije, Irana ili Venecuele, koji su svi pod američkim sankcijama, sada mogu da ih neutrališu izbegavanjem trgovine naftom u dolarima. Prošlog septembra Venecuela je na američke sankcije odgovorila tako što je naložila državnoj naftnoj kompaniji i trgovcima da ugovore o prodaji nafte prave u evrima, a ne u dolarima kako je to do sada bio slučaj.

ZLATO ZA NAFTU?
Šangajska međunarodna berza za energente će uskoro pokrenuti fjučerse za sirovu naftu denominovane u juanima. Ovi ugovori će olakšati i učvrstiti proces prodaje nafte Kini za juane, koje je Rusija počela nakon sankcija 2014. To će takođe omogućiti ostalim proizvođačima nafte širom sveta da prodaju svoju naftu za juane umesto za dolare. Fjučersi za sirovu naftu će biti prvi robni ugovori u Kini otvoreni za strane investicione fondove, trgovinske kuće i naftne kompanije. Izbegavanje trgovine američkim dolarima bi izvoznicima nafte kao što su Rusija i Iran moglo da omogući izbegavanje američkih sankcija.

Kako bi ponudu učinila još atraktivnijom, Kina je povezala fjučerse za sirovu naftu sa mogućnošću da se efikasno pretvara juan u zlato na berzama zlata u Šangaju i Hong Kongu. Prema Vangu Ziminu, direktoru Centra za globalizaciju i modernizacuju na kineskom Institutu za međunarodnu ekonomiju i trgovinu, mogućnost konvertovanja juanskih naftnih fjučersa u zlato bi omogućio kineskim fjučersima komparativnu prednost u odnosu na Brent i Zapadni Teksas (WT).

Sada su Rusija, Iran i drugi proizvođači nafte u poziciji da Kini prodaju naftu u juanima ili rubljama, potpuno pritom zaobilazeći dolar. Promena će se zvanično dogoditi u nedeljama koje predstoje, kada juanski naftni fjučersi i zvanično budu lansirani. Dalje, Rusija i Kina su u oktobru pokrenule sistem pod nazivom Payment versus payment (PVP), odnosno sistem transakcije za kineski juan i rusku rublju, koji ima za cilj da smanji rizik u trgovini naftom i drugim robama.

Rusija je navodno već prodavala naftu Kinezima u rubljama i juanima, dok je Katar, kao najveći LNG snabdevač Kine, prešao na obračunavanje u juanima nakon američkog besmislenog napora da izoluje Katar u Persijskom zalivu. Pritisak toliko raste da će Saudijska Arabija u jednom trenutku raskinuti svoj pakt sa Vašingtonom iz 1974. i takođe prodavati svoju naftu Kinezima za juane.

IRAN SE PRIDRUŽUJE EVROAZIJSKOJ EKONOMSKOJ UNIJI
Novi element narastajuće saradnje širom Evroazije, čija su pokretačka snaga Kina i Rusija, zove se Iran. Prema mišljenju Behruza Hasanolfata iz iranske Organizacije za promociju trgovine, u saopštenju datom iranskom državnom kanalu Pres TV, već u februaru 2018. Iran će postati član ruske Evroazijske ekonomske unije. Evroazijska ekonomska unija, osnovana 2015, sada uključuje Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgistan koje čine veliku zonu slobodnog protoka dobara, usluga, kapitala i radne snage između država članica. Ona je sada tržište od 183 miliona stanovnika. Ako se tome doda Iran sa više od 80 miliona stanovnika, to će značiti veliki podstrek ekonomijama Unije i njenoj ekonomskoj važnosti, kreirajući tržište sa više od 263 miliona ljudi, sa iskusnom radnom snagom, inženjerima, naučnicima i industrijskim znanjima.

Uoči eskalacije pretnji iz Vašingtona Iran je već najavio da traži načine da svoju naftu proda za nedolarske valute. Integracija u Evroazijsku ekonomsku uniju bi Teheranu u ovom smislu mogla da donese rešenje, jer se Iran, Rusija i Kina približavaju pred velikim pritiscima SAD na sve tri zemlje.

Sve više, a u srazmeri sa pritiscima Zapada, zemlje Evroazije razvijaju modele rasta svojih ekonomija nezavisno od sankcija američkog trezora. Verovatno je da će u retrospektivi te sankcije biti posmatrane kao još jedan od glupih pokušaja Vašingtona da dominina nad ekonomijama Evroazije.

Vilijam Engdal je konsultant za strateški rizik i predavač na Univerzitetu Prinston. Najprodavaniji je autor knjiga na temu nafte i geopolitike

Preveo IVAN RISTIĆ

New Easteern Outlook

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u