Vidi, vidi, vidi. Dakle, Stiv Benon, profesionalni intelektualac i politički piroman, priprema se da potpali Trampovu administraciju. Duga je tradicija bivših pomoćnika koji optužuju svoje stare poslodavce da nisu ostali verni istinskim načelima. I nema ničeg u čemu Vašington uživa više od te vrste spektakla. Pre nekoliko godina u Njujork tajmsu sam napisao članak o žanru invektivnih memoara. Tokom Bušove administracije, na primer, Pol O’Nil, Ričard Klark i Skot Meklalen ispoljili su nezadovoljstvo akcijama i učinkom svojih šefova. Pre toga smo imali knjigu Rejmonda Molija Nakon sedam godina, u kojoj denuncira ono što je smatrao zaokretom ulevo Frenklina Ruzvelta. Emet Džon Hjuz, pomoćnik predsednika i pisac njegovih govora, prikazao je Dvajta Ajzenhauera kao slabića koji je upropastio Republikansku stranku. Džon F. Kenedi je čak bio zabrinut da li ima sličnog otpadnika u sopstvenoj administraciji.
Sad Tramp zna koji od njegovih najviših saradnika je isukao mač. To je Benon; čovek za kojeg se neretko tvrdi da ima predsedničke ambicije. Sudeći po izveštaju Gardijana, Majl Volf, autor nove knjige Vatra i bes: Unutar Bele kuće, od Benona je dobio izjavu da je sastanak koji je juna 2016. održan u Tramp kuli u Njujorku između visokorangiranih zvaničnika Trampove kampanje – uključujući Pola Manaforta i Džareda Kušnera – i ruske advokatice Natalije Veselnickaje, bio „izdajnički“ i „nepatrotski“. Ovo su borbene reči.
RASKOL U KONZERVATIVNIM KRUGOVIMA
Ali to nije sve: Benon, očigledno još uvek u ratu sa starim neprijateljem Džaredom Kušnerom, primećuje da je „trebalo momentalno da pozovu FBI“. Takođe predviđa: „Donalda Juniora će na nacionalnoj televiziji razbiti kao jaje“. Kako on smatra, „sve se vrti oko pranja novca… jasno je kao dan“. Hmmm…
Benonove reči su već dovele do raskola u konzervativnim krugovima: Met Dradž je u sredu Benona nazvao „šizofrenikom“. U utorak je kompanija Fusion GPS objavila dugačak članak u Njujork tajmsu u kojem se navodi da je dokument Kristofera Stila bio samo deo njihove šire istrage o Trampu i da su Tramp i „njegova organizacija sarađivali sa širokim spektrom sumnjivih Rusa u aranžmanima koji su često izazivali sumnje u pranje novca“. Ali Benon je svojim zapaljivim komentarima izgleda otišao korak dalje. Možda Trampa na kraju neće svrgnuti demokrate, već njegov ozlojeđeni unutrašnji krug. U svakom slučaju, vredno je pomena da Benonovi komentari i optužbe u velikoj meri prevazilaze bilo šta sa čim su se suočavale prethodne administracije. Izdajnički? Nepatriotski? Trampova administracija je još jednom pomerila granice, ali ovoga puta ne onako kako je priželjkivala.
Same optužbe nisu toliki problem, jer Tramp ih je čuo i ranije. Problem je njihov izvor. Tramp se iz petnih žila trudio da svoje protivnike prikaže kao gomilu konspirativnih demokrata i pripadnika „duboke države“, koji traže način da objasne poraz Hilari Klinton iz 2016. Neće mu biti lako da Benona – koji je tvrdi nacionalista i, po mnogo čemu, autor njegove neočekivane izborne pobede – prikaže kao podmuklog liberala. Brajtbart su lažne vesti? Čak i za Trampa je to previše. Uz sav njegov (Trampov) genijalni talenat za blaćenje protivnika, teško će biti u stanju da nadjača Benona kad se radi o njegovim komentarima o Rusiji i predizbornoj kampanji.
NENAVOĐENA RAKETA
Republikanski kongresmeni koji su spremni da brane Trampa verovatno će nastojati da Benona predstave kao nenavođenu raketu i slobodnog strelca. Najbolja linija za napade verovatno će biti tvrdnje da je Benon bio u potpunosti uključen u sve što se događalo tokom kampanje i da, napadajući stare kolege, pokušava sebe da izbavi od istrage o Rusiji.
Benonovi motivi su jedna stvar, ali pravo pitanje mora da bude zbog čega je Trampova administracija Majklu Volfu – koji je očigledno odradio nekoliko stotina intervjua u Beloj kući – uopšte dopustila ovu vrstu pristupa. Nije Benon jedini koji napada administraciju. Majkl Folf citira i Tomasa Baraka Juniora, jednog od Trampovih prijatelja milijardera koji je prisustvovao inauguraciji: „On nije samo lud već i glup“.
Džejkob Hejlbrun je urednik časopisa „The National Interest“
Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ
