Davanje smisla Japanu kao međunarodnom političkom i bezbednosnom akteru i održavanje osećaja srazmernosti u pogledu spoljne i bezbednosne politike Tokija neće biti lak zadatak. To nije samo glavobolja za spoljne posmatrače. U Japanu ne postoji konsenzus o tome kakvu bi ulogu zemlja trebalo ili je spremna da igra u međunarodnoj političkoj i bezbednosnoj areni. U svetlu pogoršanja bezbednosnog okruženja u kome se Japan nalazi, čini se da se povećava jaz između onih koji pozivaju na fokusiranje na hitne potrebe odbrane japanske teritorije i onih koji zahtevaju veće globalno angažovanje. Prvi tabor, orijentisan na unutrašnju politiku, nazivam „Japan na prvom mestu“ (aluzija na Trampov slogan „Amerika na prvom mestu“; prim. prev.) a drugi internacionalni „Globalni Japan.“ Konkurencija između dva tabora će iscrtati budući kurs japanskog stava u pogledu spoljne politike i bezbednosti, i uloge države u regionu i šire od toga. Važno je istaći – tabor „Globalnog Japana“ je daleko od pobede.
„JAPAN NA PRVOM MESTU“ I „GLOBALNI JAPAN“
Logika koja stoji iza tabora „Japan na prvom mestu“ je prilično jednostavna. Imajući u vidu ograničenu prirodu resursa koje Japan može da troši na svoju spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, oni tvrde da Japan raspoložive resusrse treba da koncentriše na svoje strogo definisane suštinske interese, a naročito prema pretnjama i izazovima u pogledu ostrva Senkaku u Istočnom kineskom moru — koja kontroliše Japan, ali na koja pretenduju i Kinezi — i razvoja severnokorejskog nuklearnog i balističkog raketnog programa. Vrednost političkih i bezbednosnih partnerstava koje Japan ima sa drugim zemljama procenjuju se manje ili više isključivo na osnovu toga koliko partneri mogu doprineti Japanu u pogledu tih neposrednih pretnji i izazova.
U tom smislu, zemlje koje nisu SAD – jedina zemlja sa kojom Japan ima potpisan ugovor o savezničkim odnosima — verovatno će biti smatrane sekundarnim ili irelevantnim. Oni veruju da nijedan partner osim SAD ne može da učini ništa konkretno za Japan u nepredviđenim situacijama. Kao rezultat toga, geografski obim japanskog bezbednosnog interesa se, što se tiče tabora „Japan na prvom mestu“, značajno smanjio u prethodnih nekoliko godina usled naraslih tenzija u blizini Japana. Oni veruju da je Japan suviše zauzet i da nema vremena, energije i resursa da razmišlja o manje relevantnim partnerima. Za njih je globalni angažman ništa više od traćenja resursa. Iako se odbrambeni budžet povećava pod premijerom Šinzo Abeom, ne smatra se da je to dovoljno.
Mentalitet fokusiranja na Senkaku i Severnu Koreju i defanzivna postavka su očigledni. Što se tiče ostrva Senkaku, japanska obalska straža preuzima vodeću ulogu u rešavanju izazova koji Kina upućuje japanskoj administrativnoj kontroli nad ostrvima, podržana Snagama samoodbrane, posebno plovilima Mornaričkih snaga samoodbrane rapoređenim u obližnjim vodama. Usled sve većih samouverenih akcija Kine i izgradnje njenih mornaričkih sposobnosti, operativno opterećenje japanske strane je značajno poraslo, a cela operacija je postala teža, ako ne i neodrživa. Povrh toga, uloga Mornaričkih snaga samoodbrane u odbrani od balističkih projektila protiv severnokorejske pretnje se takođe uvećala prethodnih godina, a za japanskim plovilima sa sposobnošću protivraketne odbrane postoji visoka operativna potražnja, što može uticati na nivo obuke. Pod ovim okolnostima, nije iznenađenje da prvi tabor teži da prevlada u promišljanju spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Japana.
Ideje „diplomatije kroz panoramsku perspektivu sveta“ i „proaktivnog doprinosa miru“ premijera Abea smatraju se sredstvom za unapređenje takve agende. Pored dijaloga i konsultacija, Abeova vlada je proširila praktičnu bezbednosnu i odbrambenu saradnju, uključujući i saradnju u pogledu odbrambene opreme, uglavnom sa evropskim zemljama, i pomoći pri izgradnji odbrambenih kapaciteta, uglavnom sa Jugoistočnom Azijom. Ovo ni u kom slučaju nije trivijalan razvoj situacije, a japansko profilisanje u političkog i bezbednosnog aktera u Aziji i šire bez sumnje je raslo pod Abeovim vođstvom.
MEĐUSOBNO NADMETANjE
Tabori „Japan na prvom mestu“ i „Globalni Japan“ na dnevnoj bazi se međusobno takmiče u pogledu brojnih pitanja, stvarajući ravnotežu moći moći, odnosno kompromis između dve vizije japanske spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. Operacija protiv pirata u Adenskom zalivu i uz somalijsku obalu je dobar primer. Za tabor „Globalni Japan“, odbrana morskih linija komunikacije – uključujući i oblasti daleko od teritorije zemlje – uvek je deo ključnih interesa, a globalno raspoređena plovila Mornaričkih snaga samoodbrane služe širim interesima Japana, kao velike pomorske sile sa partnerstvima širom sveta koja blisko sarađuje sa na SAD.
Sa druge strane, nije iznenađujuće da ljudi u taboru „Japan na prvom mestu“ veruju da je operacija protiv pirata – ne samo u svetlu činjenice da se broj incidenata sa piratima dramatično smanjio – nepotrebno traćenje japanskih oskudnih resursa. Oni tvrde da su Mornaričke snage samoodbrane preopterećene visokim operativnim tempom neophodnim u Istočnokineskom moru, i veruju da Japan svoje resurse mora da koncentriše na pitanja od vitalne važnosti, poput onih koja se direktno odnose na teritorijalni integritet zemlje, kao što je pitanje ostrva Senkaku.
Diskusija o saradnji sa drugim partnerima takođe može da bude razumevana u istom kontekstu. Tabor „Japan na prvom mestu“ ne razmatra saradnju sa geografski udaljenim partnerima kao neposredni interes u cilju rešavanja bezbednosnih problema kod kuće, dok tabor „Globalni Japan“ tvrdi da upravo to što se bezbednosno okruženje pogoršava potvrđuje da Japanu treba još partnera u regionu i šire, uključujući Australiju, Indiju i Evropu. Važno je istaći da Japan nije u ratu sa Kinom ili Severnom Korejom – ono što se sada dešava je političko i diplomatsko nadmetanje, gde strateške poruke igraju važnu ulogu. Zbog toga tabor „Globalni Japan“ ceni seriju saopštenja NATO-a, EU, individualnih evropskih država i Australije koji osuđuju severnokorejske nuklearne testove i lansiranja balističkih projektila, i izražavaju zabrinutost u pogledu situacije u Južnokineskom moru, iako to tabor „Japan na prvom mestu“ odbacuje.
Lako je kritikovati da tabor „Japan na prvom mestu“ ne razume u kojoj meri je svet postao povezan, i da je, kao rezultat toga, sve teže održati japansku bezbednost i prosperitet isključivo se fokusirajući na prostor geografski blizak Japanu. Međutim, trenutno stanje u ovoj igri takođe pokazuje da tabor „Globalni Japan“ u velikoj meri nije uspeo da pokaže zbog čega je Japanu neophodan veći međunarodni angažman kako bi se osigurala budućnost zemlje.
GREŠKE U PERCEPCIJI I ZAŠTO SU VAŽNE
Čini se da postoji značajan jaz između trenutnog stanja u Japanu i percecija izvan zemlje, jer spoljni posmatrači imaju tendenciju da naginju ka diskursu „Globalnog Japana“. U američkom kontekstu, na primer, oni u političkoj zajednici koji su uključeni u američko-japanski savez prirodno žele da istaknu vrednost Japana kao saveznika, kao što oni koji upozoravaju na opasan put Japana ka normalizaciji i remilitarizaciji isto tako imaju tendenciju da naglase – premda u različite svrhe i na različite načine – kako je Japan postao strateški važan, globalan i orijentisan na bezbednost.
Još jedan važan razlog zbog koga su strani posmatrači više izloženi pogledima „Globalnog Japana“ ima veze sa činjenicom da u mnogim slučajevima oni razgovaraju samo sa japanskim političarima koji govore engleski jezik, zvaničnicima i ekspertima za koje je verovatnije da predstavljaju tabor „Globalnog Japana“. Mnogi od ljudi u taboru Japan na prvom mestu ne viđaju često strane (posebno neameričke) posetioce, a nije iznenađujuće da su japanski učesnici na međunarodnim konferencijama obično većinom iz tabora „Globalnog Japana“, verovatno uključujući i autora ovog teksta. Kao rezultat toga, diskurs „Globalnog japana“ je disproporcionalno zastupljen u diskusijama o japanskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici izvan Japana.
Iako su neki Japanci – uključujući i vladine zvaničnike – svesni ovog jaza, ne postoji snažna inicijativa da se ovo stanje promeni, jer dopuštanje da se promoviše imidž Globalnog Japana retko ko smatra štetnim po japanski ugled u svetu.
Ipak, postoje bar dve grupe problema koje bi ovaj jaz mogao da proizvede. Prvo, tu je rizik da percepcije o Japanu kao globalno aktivnom bezbednosnom akteru u svetu potvrde optužbe kritičara o remilitarizaciji Japana. Drugo, posmatrajući totalno drugačiju publiku, dominacija slike „Globalnog Japana“ bi mogla da generiše prekomerna očekivanja o japanskoj političkoj i bezbednosnoj ulozi u svetu. Međutim, sve dok tabor „Japan na prvom mestu“ bude ozbiljna rivalska snaga, takva očekivanja će ostati neispunjena i mogu voditi do razočarenja.
Političko takmičenje između tabora „Japan na prvom mestu“ i „Globalni Japan“ daje karakter debatama o spoljnoj i bezbednosnoj politici u Japanu, i tako će ostati u doglednoj budućnosti. Kako predviđanje budućnosti nikada ne može da bude lako, čini se da će se nastaviti situacija u kojoj „Japan na prvom mestu“ odnosi prevagu, uprkos svoj retorici i dostignućima Abeove globalne diplomatije i „proaktivnog doprinosa miru.“ To je za neke dobra, a za neke loša vest.
Mičito Curuoka je profesor-saradnik na Kejo Univerzatu u Japanu. Do 2017. godine je bio viši naučni saradnik na Nacionalnom institutu za odbrambene studije.
Preveo IVAN RISTIĆ
