Zasluge Stojana Novakovića

Stojan Novaković je bio privržen ideji o tome da srpski narod ima da sledi uzore razvijenih evropskih naroda

Imajući u vidu ogromnu ulogu Stojana Novakovića u kulturnom uzdizanju srpskog naroda, tumačenju njegovog jezika, utvrđivanju njegove prošlosti, zatim političkom obrazovanju, oblikovanju njegovog društvenog bića, predočavanju budućnosti, Srpska akademija nauka i umetnosti je još davne 1992. godine, povodom sto pedeset godina od njegovog rođenja, organizovala naučni skup – razume se, njemu posvećen. S obzirom na to da je vreme pokazalo neprolaznost rezultata koje nam je Novaković ostavio, i da nova istraživanja, na prvom mestu arhivska, i nova tumačenja, potvrđuju osnovanost podsećanja na ovu veliku ličnost, taj cilj imao je i skup u povodu 175 godina od njegovog rođenja.

Inicijativa predsednika Vladimira S. Kostića da SANU u okviru ciklusa posvećenog jubilejima istaknutih akademika organizuje susret poznavalaca Novakovićevog dela, nameni mu i nekoliko novih knjiga i pripremi prigodnu izložbu je zato bila potpuno opravdana. Ne treba uostalom zaboraviti i činjenicu da je Stojan Novaković bio u prvoj grupi primljenih članova SKA, a da je od 1906. do smrti 1915. godine zauzimao mesto njenog predsednika.

Novakovićevo bogato filološko i istoriografsko delo sa više od 400 popisanih objavljenih autorskih radova predstavilo ga je kao vrhunskog naučnika, a zatim i mnogobrojni tekstovi političke sadržine ili memoarskog karaktera koje je napisao, a čije autorstvo u značajnom broju nije još otkriveno jer su ili nepotpisani ili su samo šifrom obeleženi pružili su izvanrednu osnovu i za njegovo višedecenijsko neprekidno sudelovanje u politici, državnim i partijskim poslovima i u diplomatiji. Njegova ozbiljna upozorenja i dragocene ocene koje je iznosio u ovoj oblasti svog zanimanja od mnogih, međutim, nisu dovoljno precizno uočene, ali mu se značajni rezultati ne mogu osporiti. Njegov rad je, na primer, bio ugrađen u modernizaciju srpske države druge polovine 19. i početka 20. veka i u utvrđivanje njenog mesta u odnosima evropskih država.

Posebnu ulogu Novaković je imao u oživotvorenju ideje o oslobođenju i ujedinjenju svih delova srpskog naroda. Sudbina tog naroda o kojoj je toliko znao razmatrajući mnogobrojne teme iz prošlosti, i saznanja o tome saopštavao javnosti, podstakle su zapravo kod njega interesovanje i za savremena zbivanja predodredile ga da uđe u politiku i utiče na tadašnja kretanja. Njegova proučavanja srpskog srednjovekovnog prostora, posebno uzroka poraza sa Turcima u 14. i 15. veku, odnosno kraja srpskih srednjovekovnih država, i rezultati do kojih je došao, poslužili su mu i na polju tekuće savremene, prvenstveno spoljne politike. Novaković je i u tome nalazio pojave, pre svega neslogu, koje se, kako je tvrdio, ne smeju ponoviti. Istom cilju je poslužilo i njegovo sagledavanje nastanka i razvitka srpske novovekovne države u uslovima opasnosti od spoljnog neprijatelja, a posebno teškog položaja neoslobođenog dela srpskog naroda u zagraničnim krajevima, jer se i iz toga moglo steći iskustvo i izvući pouka za budućnost.

Najzad, u poslednjim godinama života, verujući da će jednoga dana biti zadovoljena istorijska prava srpskoga naroda za oslobođenje i ujedinjenje, bez obzira da li će se to postići mirnim putem ili oružjem, Novaković nije skrivao želju da budućnost tog naroda bude sasvim usklađena sa opštim tokovima evropskog razvoja. Čvrsto uveren da bi se iz prošlosti moralo naučiti kojim pravcem treba ići dalje, on je do kraja života ostao veliki privrženik ideje o tome da srpski narod ima da sledi uzore razvijenih evropskih naroda pa i onda kada srpsko pitanje bude rešeno: „Moramo gledati u prošlost samo da bismo razumeli pogreške ili primere koje treba izbegavati. Treba se okrenuti novoj svetlosti koju nam otvaraju suvremeni vekovi i primeri velikih naroda i velikih civilizacija. Tu je naše spasenje.“ Bila je to jedna od poslednjih njegovih poruka.

Svemu ovome dodao bih još i to da su ugledni pojedinci u Srbiji isticali da su Novakoviću njegov nacionalni kulturni rad, njegovo primerno osećanje dužnosti i neograničena vera u narodnu budućnost pomogli da postigne veliki uspeh ne samo u nauci, nego i na polju praktične prvenstveno spoljne politike.

Autor Mihailo Vojvodić

 

Izvor Politika, 14. januar 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u