Sergej Lavrov kao da je u proročku kuglu gledao! Još polovinom prošle godine je upozorio da će Amerikanci pokušati da podele Siriju. Nisu uspeli da zgrabe celu Siriju, ali su komad otkinuli! Uprkos tome što su pre samo mesec dana podržali rezoluciju Saveta bezbednosti UN–a koja podržava suverenitet, nezavisnost i državno jedinstvo Sirije. Međutim, koncept su brzo izmenili. Državni sekretar Reks Tilerson objavio je: ne odlazimo, ne nadajte se.
Amerikancima se pljucka na suverenitet i celovitost Sirije, nisu oni za to ratovali. Na teritorije koje su uz njihovu pomoć oslobođene ne sme doći zakoniti predsednik Sirije Asad sa „svojim zlikovcima“. Tilerson je faktički poručio: nećemo ih pustiti. Ni Irance koji pomažu Asadu – nećemo pustiti. Oni prete Izraelu. Drugim rečima, oni govore: otići ćemo jednog dana iz Sirije, ali ne sada. Prvo neka ode Asad, neka iščeznu Iranci, neka se i vrate i sirijske izbeglice iz Evrope, a demokratija pobedi u Siriji. Tada ćemo sigurno otići.
Samo, Amerikanci nikad ne odlaze . Zauzeli su Filipine 1898. i do danas iz te zemlje nisu otišli. Bili su zauzeli i Kubu i na njenoj teritoriji do danas imaju vojnu bazu. Nemačku i Japan su okupirali 1945. i do danas ih drže pod svojom kontrolom. Avganistan su osvojili 2001. Obećali su da će se izgubiti čim proteraju Al Kaidu, ali su ipak ostali.
Zar za to ne postoji protivigra? Postoji. Vijetnamci su uspeli da ih proteraju iz svoje zemlje. Dali su svojih pet miliona glava, pritom su ubili 50.000 Amerikanaca i oni su – pobegli. Uspeli su da ih isteraju i Libanci. Istina, uz pomoć terora. I Somalijci su ih isterali iz svoje zemlje. Upali su američki komandosi u tu zemlju i ratovali ceo jedan dan. Utaman. Dakle, način postoji.
I Sirijci su naučili da ratuju. Ne sumnjam da će Amerikanci, pre ili kasnije, početi da smatraju troškove nedopustivo velikim i otići sasvim. Samo, koliko će dotle ljudi izginuti? Dotle, svi treba da imaju na umu: Amerikance niko ne sme puštati na svoju teritoriju. Jer, oni dolaze privremeno, a vremenom nastoje da ostanu zauvek.
A Rusija uvek odlazi, bez zadržavanja. Osvojila je Pariz 1815, ali je otišla. Osvojila je i Berlin i – otišla. Osvojila je u svoje vreme Gruziju i Azerbejdžan, još i Buharu sa Samarkandom, Kabul i Pjongjang i – odasvud se povukla.
Zbog toga ne treba žaliti. Svi narodi znaju – Rusi tuđe zemlje ne pretvaraju u kolonije. Prema njima se odnose kao prema svojima, a drugi narodi ih po tome pamte. Na kraju krajeva, to je i – najbolja strategija.
Izvor Fakti, 22. januar 2018.
