Kuvanje makedonske žabe u NATO loncu

Makedoniji je ostavljen izbor da poljubi NATO čizmu ili da prosto nestane

NATO želi Makedoniju u grupi evropskih zemalja postrojenih protiv onih koje Vašington percipira kao neprijatelje. Međutim, stari spor između te balkanske države i susedne Grčke preti planu za dalje širenje ka ruskim granicama. Ne radi se samo o tome što Makedoniju nazivaju Makedonijom.

Sa svim tim takozvanim „lažnim vestima“ koje mute informativne vode, prosečnom građaninu je ovih dana teško da razume geopolitiku. Jedini siguran izlaz iz situacije je korišćenje obrnute psihologije. Poređenjem i isticanjem ključnih interesa, na primer, medija poput Vašington posta tehnokrate i oligarha Džefa Bezosa i drugih kanala, svako može da dopre do zakulisne istine. Evo dobrog primera na šta mislim.

MEDIJI I KREIRANjE PERCEPCIJE
Ova priča Vašington posta o makedonskom pitanju govori o konferenciji za novinare generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i makedonskog premijera Zorana Zaeva tokom njihovog prošlonedeljnog sastanka u zgradi vlade u Skoplju. Sastanak na kome je navodno šef NATO „naredio“ makedonskom šefu da reši pitanje imena, opisuje slika ispod naslova. U ovoj verziji tekst i kontekst AP-a su korišćeni na staromodan način, ali slika AP-a u Vašington postu prenosi poruku američkoj publici.

Na slici u Vašington postu (slika ispod) Stoltenberg je prikazan na poziciji moći, kako gotovo naređuje makedonskom premijeru šta da radi. Za razliku od toga, ovaj propagandni izveštaj koji je objavio Radio slobodna Evropa (Radio Free Europe/Radio Liberty) za evropsku publiku koriste praktično iste tekstove, ali slika prikazuje Stoltenberga u tipičnom muškom zagrljaju (slika iznad) sa Zaevim. Razlika je u tome da se američka publika hrani porukom snage NATO-a, dok Istočna Evropa dobija prijateljsku sliku. Postoji još takvih primera.

Rojtersova publika u Americi dobija sliku Stoltenberga koji gestikulira poput nacističkog diktatora sa naslovom „Makedoniji je rečeno da reši spor sa Grčkom i sprovede reforme kako bi se pridružila NATO-u, sa naglaskom na reč „rečeno“ kao na komandi. Sa druge strane, u ogranku Njujork tajmsa u Grčkoj, Ekatimeriniju, premijer Zaev je u za grčku publiku prikazan kao neko ko se pravda.

U drugom delu saosećajna grčka publika je navedena da poveruje da NATO stoji na grčkoj strani time što Makedoniju naziva Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom. Nagoveštaj je suptilan za one koji ne poznaju PR NATO-a i Vašingtona, ali vas kao medijski analitičar uveravam da tu nema slučajnosti. Naslov odaje nagoveštaj – „Šef NATO: Nema plana B za BJRM.“

U Srbiji, najbližem ruskom prijatelju u regionu, vidimo NATO i Stoltenberga prikazane na velikoj slici u magazinu InSerbia, uz naslov „Mesto BJR Makedonije je u NATO-u, poručio je šef NATO-a“ i tekst u kojem se, za Srbe koji govore engleski, ističe korelacija između članstva u Evropskoj uniji i NATO savezu. U međuvremenu, na portalu European Western Balkans, regionalnom portalu za vesti koje se tiču EU, šef NATO-a je citiran kako obećava nešto što NATO nikada ne može da ispuni: „Mi želimo da vidimo vašu zemlju kao srce demokratskog i prosperitetnog regiona. Premijeru, mi želimo da vas podržimo.“

Naravno, ovo papagajsko medijsko ponavljanje NATO dogme „mi želimo da vi uspete“ govori nam da je besomučna propaganda i dalje jaka. Ali moja poenta se odnosi na zakulisnu istinu. Još 2010. godine, kada konflikt Vašingtona i Moskve nije bio do te mere otvoren, balkanski servis Radija slobodna Evropa je izveštavao o nadi Makedonije da će biti uključena u projekat izgradnje gasovoda Južni tok, kojim bi ruski prirodni gas bio transportovan preko Crnog Mora i Bugarske, odakle bi nastavio do Italije i Austrije. Interesantno je što na ovom propagandnom mediju nalazimo najtransparentniju indiciju za rešavanje ključnog interesa NATO-a i uvođenja Makedonije u Savez.

Prema ovoj priči, Zapad je promovisao izgradnju gasovoda Nabuko od Turske do Zapadne Evrope, umesto gasovoda Južni tok iza koga stoji Rusija. A makedonska uloga u lancu zemalja duž pomenute rute je postala jasna ako znamo da su Bugarska, Srbija, Mađarska i Grčka već formalno pristale da učestvuju u projektu, koji je trebalo da bude završen 2015, ali je blokiran od strane zapadnih stratega.

GEOGRAFIJA NIKAD NE LAŽE
Ja sam geograf i bivši profesor geografije, ali većina ljudi nije toliko očarana mapama. Kako god, svako može da pogleda mapu Evrope i otrkije najisplativije i najekonomičnije rute za dostavu prirodnog gasa iz Rusije, ili čak Irana, u Evropu.

Ukrajina je kao tranzitna zemlja već izgubljena usled onoga što nazivam „NATO bolest“, a Makedonija je postala kritično važna za efikasne isporuke Italiji. Crna Gora je već uvučena u NATO, direktnom linijom koja će proći kroz Makedoniju i koja je za Rusiju izgubljena. Međutim, kada je u pitanju članstvo Makedonije u Savezu, ne radi se samo o blokiranju gasovoda, već i o udaljavanju Grčke od NATO-a, baš kao i Turske.

NATO i Vašington sada razmatraju odbranu i pokušavaju da ojačaju tvrđavu Evropu (izvinjavam se zbog korišćenja Hitlerovog pojma). Sa strateške tačke gledišta, ako Grčka istupi iz te grupe zemalja, onda Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Slovenija moraju da formiraju neku vrstu NATO linije fronta. To je pre svega energetsko, ali i pitanje od političkog i vojnog značaja. Na kraju, to je bio jedan od glavnih razloga za razaranje Jugoslavije. Ko može da zaboravi operaciju „Namerna sila“ i uništenje Jugoslavije od strane NATO, SAD-a i UN? Citiraću Sputnjik:

„Dana 30. avgusta 1995. godine tadašnji generalni sekretar NATO Vili Klas objavio je početak operacije Namerna sila, vazdušne kampanje usmerene na snage bosanskih Srba. U prvoj borbenoj operaciji u istoriji NATO-a vazdušni udari su postavili pozornicu za konačnu smrt Jugoslavije, uspostavljajući zvezdu vodilju za uništenje koju je ovaj vojni savez od tada sledio.“

Nije mi namera da ponovo iznosim svoja filozofska razmatranja o tome šta bi bilo da je Jugoslavija ostala netaknuta. Ovo iznosim kako bih pokazao da se geopolitika Vašingtona i njegovih satrapa nikada nije menjala. Misija od kritične važnosti u Makedoniji je deo iste strategije kao i svaka druga intervencija. Jugoslavija, Kavkaz, Irak, Avganistan, Arapsko proleće – nema izuzetaka.

Američka hegemonija se održava na oružju i preusmeravanju energije i profita, kao i uvek. Ipak, medijske prevare moraju da budu kompleksnije, efektivnije i prerađene od strane PR čarobnjaka koji čuvaju liberalni poredak. Tako Vašington post, Rojters, evropske ispostave „mašinerije“, pa čak i međunarodne novinske agencije, prilagođavaju poruke.

Ambasadori prenose volju zapadnih oligarha, a američka vojna mašinerija se integriše sa timom za novac i uticaj. Ako mene pitate, Makedonija nema šanse. Rusiji nije neophodan oslonac, pa je budućnost borbe bivše jugoslovenske pokrajine u tome da poljubi NATO čizmu ili da jednostavno nestane. Sve ostalo se tiče nacionalne perspektive Grčke, Makedonije i šireg balkanskog prostora. Šarene laže, iznova i iznova.

Fil Batler je politički analitičar i istraživač, politikolog i ekspert za Istočnu Evropu. Autor je bestselera „Putinovi pretorijanci“ i drugih knjiga.

 

Preveo IVAN RISTIĆ

 

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u