Dojče vele: Koja je uloga ruskog centra u Nišu?

Danijelu Server tvrdi da su MiG-ovi manji problem od ruskog humanitarnog centra

Što više Moskva insistira na tome da Srpsko–ruski centar u Nišu služi samo za gašenje požara, to se na Zapadu sve više rasplamsavaju sumnje da Kremlj na taj način pokušava da utiče na prilike na Balkanu.

„Ne krive nas samo za Balkan, već i za uplitanje u Meksiko, a ja verujem i još ponegde“, ironično je odgovorio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na pitanje Dojče vele–a da prokomentariše američke optužbe oko ruske uloge u jugoistočnoj Evropi. Objašnjavajući koja je konkretno uloga Moskve na Balkanu, Lavrov je na konferenciji za novinare u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku rekao da su balkanske države „tradicionalni i bliski prijatelji“ Rusije, jer, kako je naglasio, neke od njih s Rusima dele i istu religiju. „Ja ne vidim nijednu drugu ulogu“, rekao je šef ruske diplomatije.

U „ŠPIJUNSKOM“ GNEZDU
Ali Amerikanci ruski angažman na Balkanu posmatraju u drugom kontekstu, posebno kad je reč o geostrategiji. Zato sve češće Srpsko–ruski humanitarni centar u Nišu doživljavaju kao neprihvatljivo vojno prisustvo nadomak osetljivih granica NATO. Ta zabrinutost kulminirala je sredinom prošle, 2017. godine, kada je pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji, zadužen i za Zapadni Balkan, u Kongresu izjavio da Sjedinjene Države nisu toliko zabrinute šta ruska baza nadomak Kosova predstavlja danas, ali jesu „šta bi ona mogla da postane“ sutra, ako Rusija dobije ono što traži od Srbije – neku vrstu specijalnog, zaštićenog statusa, uključujući i diplomatski imunitet za svoj personal u Nišu.

Osvrćući se na naše pitanje ministar spoljnih poslova Rusije u nastavku je prokomentarisao rad baze u Nišu. On je podsetio da je taj centar obezbedio pomoć mnogim zemljama, „ne samo u Srbiji, već i Crnoj Gori i, čak još i više, prema zapadu“. „Mislim da tamo radi osam Rusa i deset Srba. Oni vrše monitoring stanja kada je reč o iznenadnim situacijama i kad su u pitanju katastrofe ili prirodne nepogode. Pomažu da se to ublaži, gase požare i šalju tamo specijalnu avijaciju“, naveo je Lavrov za Dojče vele. „I pored toga, američki ambasador u Beogradu javno je zatražio od rukovodstva Srbije da ne potpišu nikakav ugovor o imunitetu osoblju tog centra. Tražio je to javno, jer je, navodno, taj centar špijunsko gnezdo.“ U tom kontekstu, Lavrov je primetio da se, kada državljani drugih zemalja–članica NATO obavljajući zajedničke vežbe u Srbiji traže takvu zaštitu i imunitet, „to uopšte ne dovodi u pitanje.“

PROBLEM JE CENTAR U NIŠU, A NE MIGOVI
Sa druge strane, Danijel Server, profesor na vašingtonskoj Visokoj školi za spoljnu politiku „Džon Hopkins“ i dobar poznavalac prilika na Balkanu, ocenjuje za Dojče vele da ruski Centar na samoj granici NATO (Bugarska) nije beznačajan, bez obzira na to što Srbija izjasnila za evropsku budućnost. U Vašingtonu se često mogu čuti prigovori kako Rusi „nemaju dobre namere“ kada je reč o evropskom putu država Zapadnog Balkana i da nastoje da poremete taj sveprisutni EU–trend.

Komentarišući naoružavanje Srbije ruskim avionima tipa MiG–29, Server ukazuje da američku zabrinutost „pre svega izaziva humanitarni centar“. Ruski Migovi poklonjeni vojsci Srbije su, kaže, manje važni, i to ne samo zato što su „zastareli i neupotrebljivi“, navodi taj akademik i bivši američki diplomata. „Pravo pitanje tiče se političkog i bezbednosnog saveza, a ne nekoliko komada (vojne) opreme“, kaže Server i naglašava da „članice Evropske unije ne ugošćuju ruske baze, a ova u Nišu sasvim sigurno ima dvojnu upotrebu (vojnu i civilnu).“

„Voleo bih da živimo u svetu gde to ne bi bio problem, ali s Putinom na vlasti i s Rusijom koja izaziva Evropu u više različitih arena – to je veliki problem“, rekao je Server za Dojče vele.

OTPUŽBE S RAZLOGOM?
Obrazlažući dalje ulogu Rusije na Balkanu, ministar Lavrov ocenjuje da se Rusija „okrivljuje svuda“, a što se Srbije tiče, „ona (Srbija) se okrivljuje za sve što se dešava na Balkanu“. „Evo, Crna Gora je (tek) sada prestala da spominje ruski trag u događajima oko kojih su bili toliko verbalno zabrinuti (pokušaj navodnog državnog udara i atentata na Mila Đukanovića prošle godine za šta se sumnjiče državljani Rusije i Srbije, prim.aut). Ipak, verujem da će doći do otrežnjenja“, rekao je Lavrov ne nudeći više detalja o događajima u kojima su u Podgorici već utvrđene i neke sudske činjenice.

Ali pitanje Centra u Nišu, insistira Server, neće tako lako biti skinuto s dnevnog reda u Vašingtonu. Američki profesor smatra da to Srbiju može čak i da „diskvalifikuje iz članstva za EU“.

Danijel Server takođe podseća i da nedavni zahtev Kongresa upućen Pentagonu da u roku od 180 dana dostavi izveštaj koliko svaka zemlja Zapadnog Balkana poseduje ruskog oružja i vojne opreme, nije samo stvar američkog budžetskog planiranja za narednu godinu. „To nije rutinski zahtev“, tvrdi Server. „To se bazira na ruskom ponašanju u regionu i sklonosti nekih balkanskih političara“.

„BIH NE BI IZDRŽALA DEJTON 2“
Obrazlažući šta bi trebalo dalje preduzeti, Sergey Lavrov, pak kaže: „Potrebno je da na Balkanu sarađujemo, kao što smo sarađivali kada je dogovoren Dejtonski sporazum (1995), koji je još uvek temelj za Bosnu i Hercegovinu. Ima još mnogo primera gde smo zajedno sa našim zapadnim kolegama i drugim zemljama – uključujući i Tursku – sarađivali kako bismo normalizovali situaciju u tom ili nekom drugom delu Balkana“.

Na kraju, odgovarajući na pitanje Dojče vele-a šta misli o ideji da se organizuje „Dejton 2“, kao što to predlaže američki kongresmen Majk Tarner (iz Dejtona u Ohaju), koji je od Stejt Departmenta već zatražio da organizuje novu konferenciju o BiH pod tim imenom, Lavrov je izrazio nedoumicu, ali i ruske uslove za to: „Prvo je neophodno da saznamo šta je on mislio s tim. Nisam čuo o tome. Ali ako bi tako trebalo da ponovo pišemo (novi) ’Dejton’ – onda smo mi protiv toga. Verujem da Bosna ne bi izdržala takav izazov, jer bismo tako iznova počeli da razbijamo njenu državnost.“

Autor Erol Avdović

 

Izvor Dojče vele, 23. januar 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u