Američko „gašenje kineskog sunca“

Svim američkim slugama koje su odbačene kao neodgovarajuće predstoji put pronalaženja svog mesta pod suncem. Naravno, pipajući

Rukovodstvo SAD uvelo je prve mere za zaštitu unutrašnjeg tržišta u okviru megaprograma „Amerika na prvom mestu”: pod udar najnovijih dažbina zemlje slobodnih došle su veš-mašine iz Južne Koreje i paneli za solarnu energiju iz Kine. Ako vas zanima šta se to nas tiče i kakve to ima veze sa svima nama, dajte da malo porazgovaramo na tu temu.

Kratko o tome šta se zapravo dogodilo. Pomenuti kućni aparati koji se proizvode u Južnoj Koreji i Kini poslednjih godina su cenom potisnuli američku proizvodnju, zato što je radna snaga u pomenutim državama jeftinija. A to naročito važi za solarne panele kineske proizvodnje, koji sa američkog stanovišta, parazitiraju na želji društva slobodnih da implementira takozvane zelene tehnologije – zbog tog razloga zauzeli su dobar procenat najvećeg tržišta za takvu vrstu robe na planeti.

Cena kineskih solarnih panela raste otprilike stopom od 50 odsto godišnje. Takvu cenovnu politiku kineski proizvođači objašnjavaju činjenicom da ih Amerikanci svako malo opterećuju dodatnim nametima. To je naposletku i istina, jer krajnji kupac je resurs koji se nalazi na kraju lanca koji mora sve da namiri, uostalom zato je i izmišljen.

Interesantan je jedan drugi aspekt iste teme. Ovih dana, glavna zapadna služba za istraživanje tržišta Gallup provela je istraživanje na temu „svetska saglasnost sa globalnim liderstvom Amerike”. Rezultati istraživanja su upečatljivi.

U prošloj godini podrška liderstvu Amerike je značajno opala. Danas, u savremenom svetu Američko vođstvo podržava svega 30 odsto stanovnika planete. Radi poređenja, za vreme poslednje godine Obaminog mandata, isti pokazatelj iznosio je 48 odsto. I, što je najvažnije, šampioni po padanju procenta zaljubljenosti u Ameriku ispoljavaju najstariji saveznici super-države.

Ako pažljivije prelistamo podatke iz istraživanja, videćemo da se najveće razočaranje prema Americi dogodilo u Kanadi, Meksiku, Australiji, Južnoj Americi i Evropi (u Nemačkoj je ljubav prema Americi spala na kineski nivo).

Pri svem tom transatlanskom zahlađenju odnosa, rejting Amerike se nije promenio na prostorima bivše SSSR osim u Belorusiji, koja je jedina zemlji na kugli zemaljskoj pored Izraela, gde se ljubav ka ”izuzetnima” povećala.

Idemo dalje: iz cele Južne Amerike najmanju ocenu Amerika je očekivano dobila od Venecuele, dok je na Bliskom istoku predvodnik Iran. To su države koje aktuelna administracija u Beloj Kući nikako ne ljubi.

Objašnjenje rezultata istraživanja je jednostavno. U Rusiji i okolnim državama (a takođe i u Venecueli i Iranu) čini se nemogućim da rejting Amerike padne na niže grane. Naši sunarodnici shvatili su da je novi format SAD sličan starom, pa su i reagovali shodno tom shvatanju. Što će reći nikako, ili sa malom pozitivom.

Sa druge strane se nalaze oni koji su se u svoje vreme pokorno priključili Pax Americana i njima je sada saopšteno da je žurka završena (tačnije, nikakvog jedinstvenog globalnog sveta neće biti, već svako za sebe, i zato molim da platite carinu za vaš izvoz veš-mašina), pa su bivši saveznici sa razlogom kiselog lica.

U KOM GRMU LEŽI ZEC?
Amerika je za vreme Obame od strane proameričkih elita projektovana da bude embrion iz koga će se razviti budući vrli globalni svet. Ideolozi tog budućeg supersveta videli su SAD kao platformu i blok sile; kao prvu među provincijama umrežene superdržave. Pri tome se dobici za same Amerikance nisu shvatali kao nešto što se podrazumeva samo po sebi. Pretpostavljalo se da će ceo svet postati jedna velika Amerika i da će se njime upravljati korporativnim konsenzusom i slobodnim tržištem, naravno, u shvatanju tog korporativnog konsenzusa.

Realizaciji te svetle ideje bile su posvećene ne samo „humanitarne intervencije”, koje su iza sebe ostavile desetine hiljada mrtvih i unesrećenih, već i dva nerealizovana transokeanska partnerstva – atlantsko i tihookeansko.

ZATIM JE DOŠAO TRAMP I SVEMU JE DOŠAO KRAJ
U suštini, novi predsednik SAD izrekao je jednostavnu misao: Amerika ne želi da bude ma i prva, ali ipak tek jedna od provincija, svetske imperije. Amerika je, za sada, najmoćnija suverena država na planeti. Amerika ima svoje građane, fabrike, troškove i probleme – i ona će ih sama i rešavati. Taj zadatak ima prioritet.

Gospodarenje svetom, to je na kraju krajeva sjajna stvar. Ali takvo gospodarenje u kome SAD treba da uči druge da polete, dok ostali učesnici određuju koliko visoko, za to Amerika danas nema dovoljno strpljenja ni resursa. A gospodarenje, koje bi još trebalo sa nekim deliti, to Vašington trenutno ne interesuje.

I to čemu smo mi svedoci danas, to je proces bolesnog razočaranja. Prosto, predstavimo sebi na trenutak taj buljuk umnih menadžera višeg ranga, koji se spremaju da zauzmu mesta koja im pripadaju u novoj globalnoj super-mega-giga-imperiji. Uzmite u obzir koliko je veliki njihov medijski uticaj. Dodajmo toj jednačini i realna novčana očekivanja od lepota globalizacije sa strane običnih građana, koji sede po kancelarijama u raznim delovima sveta kao unapred instalirani deo globalne upravljačke administracije. Evropljani i Azijati proizvodnja, Latinoamerikanci radna snaga – sve je to već bilo detaljno utanačeno planom globalizacije. Iste one globalizacije koja je otkazana.

Eto zašto je Evropa danas među liderima mrzitelja Amerike: ispada da se ona nalazi u sramnom položaju za džabe, to jest iz ljubavi. Takav razvoj događaja je uvredljiv za evropske elite, i društva.

Rusija, sa druge strane, danas nema šta da podeli sa Amerikom. Eto zašto je njihov rejting kod nas za proteklu godinu pao. Na stranu međunarodna izolacija Rusije, koja je započela još pod Obamom, i nije dala nekakve posebne rezultate.

KAKO ĆE SE U BUDUĆE PONAŠATI AMERIKA?
Na kraju krajeva, Amerika je već otkrila jednu banalnu istinu; da bi bila prava država – to ne znači skinuti sve naokolo do gole kože i namestiti u sraman položaj, već naprotiv. Treba sponzorisati, shvatiti, deliti i biti shvaćen.

Takva perspektiva stoji pred svakom državom koja pretenduje da upravlja celim svetom ili bar njegovim većim delom. I, konkretno, baš se ta perspektiva Americi nije dopala u tolikoj meri da je odustala od celog projekta. Na taj način, naizgled beznačajan potez američke administracije u „gašenju kineskog sunca” u globalnom kontekstu postaje veoma simbolična slika. Često se Vašington opisivao kao „grad na gori”. I to ne zbog geografskih karakteristika mesta na kome se nalazi američka prestonica. Reč jeo citatu iz Jevanđelja u kome stoji: „Vi ste svjetlost svijetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji…”

I eto, svetlo je svetu isključeno. Koliko od sutra, svim američkim slugama koje su odbačene kao neodgovarajuće predstoji put pronalaženja svog mesta pod suncem. Naravno, pipajući.

 

Preveo ZORAN DRAGANOVIĆ

 

RIA Novosti

Ekonomija, Svet
Pratite nas na YouTube-u