Trampov gambit u Davosu

U suštini, Tramp je svetu ponudio novi dogovor – globalizaciju sa trampističkim karakteristikama

Poseta predsednika Donalda Trampa Svetskom ekonomskom forumu u Davosu predstavlja jedan od njegovih najodvažnijih kockarskih poteza. Iako je tokom predsedničke kampanje i prve godine mandata besneo protiv proglobalističkog koncepta koji karakteriše ovaj skup, i uživao u osporavanju istina u koje se zaklinju njegovi lideri i finansijeri (među njima su nepovrediva važnost slobodne trgovine, potreba za nižim trgovinskim taksama i pretnja od klimatskih promena), Tramp veruje da svetu daje ponudu koju ne može da odbije: priliku da se sprijatelji sa Amerikom u ranoj fazi njenog podmlađivanja.

NEĆETE SA NAMA? SREĆNO SA KINOM
Vratimo se na trenutak u bližu prošlost. Uoči iznenadnog poraza Hilari Klinton, za koju su svi, pa čak i Rusi, očekivali da zauzme mesto u aveniji Pensilvanija 1600, raspoloženje u Davosu bilo je neizvesno. Ako Amerikom sada rukovodi predsednik koji naizgled odbacuje dvostrani spoljnopolitički konsenzus o poželjnosti uvećanja američke moći i resursa za održavanje liberalnog međunarodnog poretka, pripremajući se za unutrašnji zaokret ka fokusiranju na politiku„Ameriku na prvom mestu“, ko će preuzeti vodeću ulogu odbrane i širenja globalizacije?

Nemačka kancelarka Angela Merkel je već nazvana de facto liderom Zapadne alijanse, dok je kineski lider Si Đinping odabrao da svoje obraćanje sa govornice u Davosu započne navođenjem kineske vodeće uloge kao centralnog motora globalne ekonomije.

Od tada se dogodilo nekoliko stvari. Mnogi članovi populističkog/anti-Davos krila Trampovog tima, koji su oberučke preuzeli ključne pozicije u Beloj kući, spremni da preoblikuju američku spoljnu politiku, već su otišli.

Tramp je iznenadio mnoge – čak i sopstveni elektorat – promenom svoje pozicije u odnosu na veliki broj pitanja, naročito u pogledu odobravanja umerenog uvćanja broja američkih snaga u Avganistanu. I dok je Si pobrao aplauze za svoju retoričku odbranu pravila globalnog liberalnog poretka, kinesko ponašanje nastavlja da oživljava sumnje u pogledu poželjnosti da Peking bude u srži globalnog sistema.

Tako u suštini Tramp nudi novi dogovor: globalizaciju predvođenu Amerikom sa trampističkim karakteristikama. To je u najvećoj meri ekonomski, ogoljeno pragmatičan pristup: želite li da američka moć i vođstvo održavaju i sačuvaju liberalni poredak od koga vi zavisite? Onda je ovo cena: više izuzetaka za SAD u pogledu globalnih pravila i ponovno pregovaranje uslova američkog učešća i podrške kako bi se teret i troškovi podelili na ostale učesnike , u skladu sa retorikom Trampove kampanje. Ne želite tako? Americi je u redu da „ide sama“, a vi možete da okušate sreću sa Pekingom.

NOVI MENADžMENT
Na neki način, Trampovi pogledi na američko upravljanje međunarodnim sistemom su kao biznis koji prelazi iz ruku jednog menadžera u ruke drugog. Pod prethodnom administracijom SAD su zainteresovanim stranama pružile niz ponuda i ustupaka.

Tramp je signalizirao da su SAD sada pod upravom novog menadžmenta, i da prethodni motivacioni mehanizmi možda više neće biti u potpunosti poštovani od strane sadašnjeg tima, ali će biti mogućnosti za korišćenje nekih parcijalnih povlastica ako se pokaže spremnost da se prihvate revidirana pravila igre. Ovaj model, poznat svakome ko ima ugovor sa mobilnim operaterom ili je član kluba za prodaju na veliko, sada se primenjuje na međunarodnom nivou.

Jedna od ključnih poenti poruke koju je američka delegacija poslala u Davosu je da druge zemlje mogu da preispitaju benefite od direktnih bilateralnih veza sa Sjedinjenim Državama. Međutim, tu je i cena: druga zemlja ne može da pokuša da iskoristi svoje multilateralne veze kako bi primorala Vašington da prihvati pravila ili obaveze kojih on ne želi da se pridržava.

Trampov kocka se ogleda u tome što će američko tržište – i američko rukovodstvo – ostati suviše atraktivno za preveliki broj država. Da, biće prigovora, ali on na kraju očekuje da najveći broj zemalja prihvati revidiranu ponudu. Sledeća godina će pokazati koliko će se takva pretpostavka ispostaviti kao tačna.

 

Nikolas Gvozdev je šef katedre „Kapetan Džerom Levi“ za ekonomsku geografiju i nacionalnu bezbednost na mornaričkom ratnom koledžu. Takođe je saradnik časopisa National Interest

 

Preveo IVAN RISTIĆ

 

 The National Interest

Pratite nas na YouTube-u